Kocka je bačena
17. mart 2019.
Višemesečna okupljanja građana i mirne šetnje očito nisu previše uzbudili vlasti čija je taktika od početka jasna – ignoriši proteste ili kaži da je to šačica ljudi koji su za linč, silovanje i nasilje. Ali iznad svega – pusti ih da šetaju, ne šalji policiju, iskoristi svaku priliku da pokažeš da je Srbija slobodna zemlja u kojoj čak i takva šačica plaćenika ima pravo da demonstrira.
Ljudi koji učestvuju u protestima su primetili da ih je sve manje ili da šetnje postaju ritualne – glumac Nikola Kojo je recimo primetio da neki dovode pse. Time su se organizatori i opozicioni lider našli na prekretnici i očito pratili zahtev velikog dela demonstranata da se protest radikalizuje.
Pedesetak ljudi koji su u subotu prodrli do trećeg sprata zgrade RTS zahtevali su direktno uključenje u program i pojavljivanje nekog od lidera opozicije ili organizatora protesta u Drugom dnevniku. Za njih je „javni servis“ najobičnije glasilo režima, na kojem je pristup opoziciji sveden na kratke izveštaje ili učešće nekih opozicionara u „debatnim“ emisijama u kojima su okruženi galamdžijama iz režima.
Radikalizacija protesta
Stoga i politikolog Boban Stojanović taj potez ocenjuje kao jednu vrstu radikalizacije protesta, koji je povezan sa jednim od osnovnih zahteva, a to je otvorenost medija i prostor na RTS. „Javni servis praktično ne postoji. Upad vidim kao vrstu građanske neposlušnosti koja je trebalo da ukaže na diskriminaciju koja postoji na RTS prema opoziciji“, kaže Stojanović za DW.
Vlasti su navele da je smanjenje broja učesnika protesta dovelo do nasilnih koraka opozicije uz pohvale policiji koja je tobože mirno izbacila demonstrante iz zgrade. Ministar policije Nebojša Stefanović je rekao da će država zaštiti novinare RTS koji su navodno napadnuti dok je direktor RTS Dragan Bujošević u svom obraćanju ocenio da su „protesti izgubili legitimitet upadom na RTS“.
U nedelju je stvar začinjena melodramatičnim obraćanjem Aleksandra Vučića koji se obratio „fašisti“ Bošku Obradoviću i „tajkunskim liderima“ Draganu Đilasu i Vuku Jeremiću. „Mislili su da neću smeti da dođem ovde. Ja nemam strah. Mogu da izgubim samo život. Nastaviću da se borim sa Srbiju, od toga nema ništa preče“, rekao je Vučić, dok stotine građana uz jako prisustvo žandarmerije protestuje ispred zgrade Predsedništva.
Jedan od lidera Saveza za Srbiju Dragan Đilas negirao je nasilje nad novinarima i zaposlenima na RTS, i istakao da se problem neće rešiti ukoliko se pristup RTS ne promeni, i upozorio da će sledećeg puta tu biti 50.000 ljudi. Nema drugog načina da nešto postignemo, dodali su i drugi lideri opozicije.
Boban Stojanović ocenjuje kao „skandalozno obraćanje ministra policije Nebojše Stefanovića, koji je izmislio većinu stvari koje je tamo rekao. Ali to je bilo očekivano, jer znamo kome se on obraća“.
Oprezna upotreba sile
Vlasti su od početka protesta na svaki način izbegavali upotrebu sile i policije. Prisustvo organa reda je bilo diskretno, i na proteklim protestima je bilo veoma malo incidenata. Režim veoma dobro zna da će svaka upotreba sile dobiti planetarni odjek i da bi to mogao prelomni momenat za političku sudbinu Aleksandra Vučića. To znaju i lideri opozicije, i ovaj korak se može posmatrati kao da sada najjači pritisak na naprednjački režim. Da li će to naterati vlasti da konačno pristupe ispunjenju zahteva i dijalogu sa opozicijom ili će se okrenuti represiji? To će se tek videti s obzirom da se najavljuju slične protestne akcije.
Premda su i kamere prisutnih TV ekipa ili mobilnih telefona zabeležile nekoliko izliva brutalnosti – recimo šamar koji je žandarm udario jednom demonstrantu iz čista mira ili to kako jedan pripadnik policije odguruje i smiruje drugog uz reči „jesi normalan“ – akcija policije bila je svedena na najmanju moguću primenu sile.
„Policija je koliko je moglo da se vidi postupila uglavnom korektno“, kaže i Boban Stojanović. „Siguran sam da bi Vučić voleo da upotrebi veću silu protiv opozicije i protestanata, ali takođe zna da bi to dovelo do još većeg otpora. Čini mi se da su morali da reaguju, ali su ipak vodili računa da ne pređu određenu granicu.“
Satanizacija opozicije
Vlasti su takođe zapretile krivičnim prijavama i naveli da će neko morati da odgovara. Verbalna reakcija vlasti je inače bila deo već poznatog naprednjačkog repertoara: fašistički banditi i maskirani razbojnici, lopuže, pokušaj puča, huligani, pokušaj linča, nemoć, mržnja i nasilje, ruše, pale, izazivaju haos u Srbiji... U programu televizije Pink u koji se bizarno uključio i RTS gostovali su dobro poznati analitičari režima uz prikazivanje samo probranih snimaka.
Pojedini funkcioneri vlasti su čitav događaj povezali sa Kosovom i nasilan upad „huligana Boška Obradovića u RTS“ vide kao „ciljano izvršen kako bi se umanjili zločini počinjeni na Kosovu i Metohiji od strane OVK, kako bi se Obradović dodvorio zločincima i umanjio značaj obeležavanja 17. marta“. Pre tačno petnaest godina se naime desio pogrom nad srpskim stanovništvom na Kosovu.
Boban Stojanović smatra da je korak opozicije verovatno povezan i sa najavljenim velikim protestom u Beogradu 13. aprila. „Reakcija vlasti jeste znak nervoze, pre svega Aleksandra Vučića. Očigledno je da ga protesti mnogo nerviraju. Ovo je bio trenutak da zaoštri situaciju, ali nisam siguran da mu to ide u korist. Mislim da će se protesti samo omasoviti zbog onoga što se sinoć desilo i da sada možda ulaze u ozbiljniju fazu.“
Sudeći po reakcijama Aleksandra Vučića, koji nastavlja monolog protiv opozicije, očito je da vlast nema nameru da učini ni najmanji ustupak. Ali, ukoliko opozicija uspe da organizuje dodatnu vrstu pritiska kroz blokade institucija ili ponovo RTS, to može dovesti do toga da Vučić popusti, smatra Boban Stojanović. „To je korak koji bi mogao dovesti do otvaranja medija, korak ka demokratizaciji Srbije. Nadam se da bi značilo i korak ka poštenijim izborima.“