Konferencija o Libanu - može li Francuska da posreduje?

Izrael već više od mesec dana sprovodi intenzivne vazdušne napade na Liban. Prema libanskim vlastima, preko milion ljudi je interno raseljeno, a više od 2.000 civila je izgubilo život. Izrael je ciljano ubio nekoliko vođa Hezbolaha, nastojeći da oslabi ovu miliciju baziranu na jugu Libana. SAD, Nemačka i nekoliko sunitskih arapskih zemalja klasifikuju Hezbolah kao terorističku grupu. Evropska unija smatra terorističkom grupom samo oružano krilo Hezbolaha.

Od početka sadašnjeg rata u Gazi pre više od godinu dana, ova teroristička organizacija pojačala je raketne napade na sever Izraela. Desetine hiljada Izraelaca napustile su svoje domove u blizini libanske granice.

Francuska se sada nada da će njen istorijski blizak odnos sa Libanom pomoći u postizanju primirja i dugoročnog rešenja. U tom cilju, u Parizu organizuje međunarodnu konferenciju pomoći za Liban. Konferencija se doživljava kao signal podrške stanovništvu i suverenitetu zemlje.

Francusko Ministarstvo spoljnih poslova očekuje predstavnike država partnera Libana, Ujedinjenih nacija, Evropske unije, kao i međunarodnih, regionalnih i organizacija civilnog društva.

Maluf Moneo: Prekid vatre i vojska na jugu Libana

Mej Maluf Moneo, politikološkinja sa Pariškog istraživačkog instituta za Mediteran i Bliski istok (iReMMO), nada se ipak konkretnijim rezultatima ovog skupa.

"Potreban nam je prekid vatre. Zatim moramo poslati libansku vojsku na jug zemlje kako bismo obnovili prevlast države", rekla je za DW. "Ovo je trebalo da se dogodi odavno, prema Rezoluciji UN iz 2006." Ovom rezolucijom je okončan otprilike četvoronedeljni rat između Hezbolaha i Izraela. Teroristička milicija je obećala povlačenje sa juga Libana, što se do danas nije dogodilo.

"Kroz sastanak u Parizu, Francuska bi mogla ponovo da ima veću diplomatsku prisutnost u Libanu. Francuska tu ulogu gotovo da nije imala od 2005. od kraja mandata predsednika Žaka Širaka", dodaje Maluf.

Lorens: Bliske istorijske veze Francuske i Libana, ali…

"Francuska i Liban neguju duboke političke i kulturne veze. Francuska organizacija L'Oeuvre d'Orient od sredine 19. veka prikuplja novac za školske, medicinske i verske organizacije, posebno u Libanu. U Libanu postoji široka mreža francuskih škola, a tu je i velika libanska dijaspora u Francuskoj", kaže Anri Lorens, profesor istorije arapskog sveta za DW.

Liban je između 1920. i 1943. bio zvanični francuski protektorat.

Danas, međutim, Pariz jedva da igra ikakvu ulogu posrednika, što je posledica i kolonijalne prošlosti. "Ovde ima mnogo potomaka kolonijalnih vladara i imigranata iz bivših kolonija, kao i velika muslimanska i jevrejska zajednica", objašnjava Lorens.

"Ova podela se odražava i na naše stranke - desničarske stranke brane Izrael, dok su levo orijentisane grupe uglavnom na strani Palestinaca. Vlada je paralizovana jer je ovo spoljnopolitičko pitanje dugo relevantno i za unutrašnju politiku."

Balanš: Francuska ima loše odnose Izraelom

Za Fabrisa Balanša, geografa i stručnjaka za Bliski istok sa Univerziteta Lion 2, nedavne izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona pogoršale su šanse da ova konferencija bude uspešna.

Makron je, između ostalog, pozvao na obustavu isporuke oružja Izraelu kako bi se postiglo političko rešenje sukoba, uključujući i Gazu. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je ovu izjavu nazvao "sramotnom."

Izrael sprovodi kopnenu ofanzivu u Pojasu Gaze nakon što je Hamas, kojeg EU, Nemačka i SAD smatraju terorističkom organizacijom, brutalno pobio više od 1.100 ljudi i uzeo stotine talaca u napadima na Izrael 7. oktobra 2023. godine. Prema Hamasu, u izraelskim vojnim akcijama poginulo je 40.000 ljudi.

"Francuska sada ima vrlo loše odnose sa Izraelom. Osim toga, ni Hezbolah ni Izrael trenutno ne žele prekid vatre. Povratak vlasti libanske države na jug Libana je takođe težak, jer je zemlja politički nestabilna. Liban je propala država sa visokim javnim dugom i korumpiranom elitom, bez predsednika od oktobra 2022.", objašnjava Balanš za DW.

Osim toga, još od 2015. Francuska više ne postavlja smernice evropske politike prema Libanu, već je tu ulogu preuzela Nemačka. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok u sredu (23.10.) je posetila Liban. "To znači da Makron teško može dati bilo kakva finansijska obećanja Libanu, što ograničava naš politički uticaj", kaže Balanš.

Ispunjavanje diplomatskog vakuuma i humantarna pomoć?

Ova konferencija je stoga više simbolična. Francuska želi da popuni diplomatski vakuum koji je nastao zbog američkih predsedničkih izbora za dve nedelje smatra Balanš.

Međutim, Danijel Muton iz Atlantskog saveta u Vašingtonu smatra da je sastanak upravo zbog toga neophodan. "Makron će ostati predsednik tokom tranzicije vlasti u SAD. Konferencija bi mogla da pokaže kako Izrael treba da promeni svoju strategiju", rekao je za DW Muton.

„Međunarodna zajednica, uključujući SAD, mora jasno da kaže Izraelu kakvo će ponašanje dovesti do toga da smanjimo vojnu podršku. Ako Izrael ne bude oprezniji i ne zaštiti civilne žrtve, mogao bi stvoriti buduće teroriste, što ugrožava dugoročni cilj Izraela - bezbednost."

Nasuprot tome, istoričar Lorens misli da konferencija neće doneti više od obećanja novčane pomoći. „A to bi bilo priznanje slabosti - ako ne možete da učinite ništa drugo, onda samo šaljete humanitarnu pomoć."