Korupcija pojela vojsku

Nigerijske snage bezbednosti su poslednjih nedelja na meti žestokih kritika. Demonstranti u više nigerijskih gradova protestuju jer se ne osećaju sigurno u sopstvenoj zemlji, jer je teroristička grupa Boko Haram, čini se, moćnija od države. Otmica više od 200 devojčica iz jedne škole, bombaški napadi i pokolji hrišćanskog stanovništva – dok vojske nigde nema. Pri tome, nigerijska armija broji oko 200.000 vojnika, od toga 100.000 profesionalnih. Na vojsku otpada čak četvrtina državnog budžeta ove najmnogoljudnije afričke zemlje. Gde je taj novac? Zašto vojska nije efikasnija? O tome za DW govori politikolog Garba Umar Kari sa Univerziteta u Abudži.

DW: Gospodine Kari, od proglašenja vanrednog stanja prošle godine situacija u Nigeriji samo se pogoršala. Ima i glasina da vojska tiho podržava Boko Haram.

Garba Umar Kari: Iskreno se nadam da su to samo glasine. Ako je to istina, onda imamo ozbiljan problem. Znam, međutim, da u armiji postoji korupcija, da Nigerija nije u stanju da valjano naoruža svoje trupe. Ali nisam siguran da zaista postoje frakcije koje podržavaju Boko Haram.

Sledeće godine Nigerija bira predsednika. Da li je slučajnost što se glasine o sprezi vojske i terorista šire uoči izbora?

Nažalost mnogi ljudi iz okruženja predsednika Gudlaka Džonatana svojski se trude da povežu trenutnu veliku nesigurnost u Nigeriji sa dolazećim izborima. Gleda se na pogrešnu stranu, i to je jedan od razloga što je toliko teško savladati Boko Haram. Pokušaj da se Boko Haram i problemi u vojsci upregnu u izbornu kampanju je kontraproduktivan, nepotreban i vodi u zablude.

Ko profitira od nesigurnosti i rata?

Profitera svakako ima. Među njima su generali i viši oficiri nigerijske vojske koji se naslađuju ogromnim budžetom za odbranu. Pri tome zbog Boko Harama i nestabilnosti pate svi Nigerijci, cela Afrika i svetska zajednica. Trebalo bi da merimo konflikt prema njegovim žrtvama, a ne prema profiterima.

Ipak, to što kažete o profiterima je interesantno. Mislite da generali zarađuju od ove situacije?

U poslednje tri godine se skoro trećina nigerijskog budžeta slila u odbranu. Govorimo o milijardu naira (oko 4,5 milijarde evra) godišnje. Od toga je ništa ili veoma malo preteklo. Tih para više nema u državnoj kasi što znači da moraju biti kod generala i nekih ljudi iz državnog aparata. Sa druge strane imate pritužbe običnih vojnika, posebno onih koji su stacionirani u provincijama u kojima je proglašeno vanredno stanje. Ovi ljudi kažu da nemaju dovoljno ni za osnovne dnevne potrebe.

Predsednik Džonatan će se sledeće godine verovatno kandidovati po treći put. On je hrišćanin, a u Nigeriji postoji neka vrsta dogovora da se na čelu države stalno smenjuju hrišćani i muslimani. Kako vojska gleda na planove Džonatana da i dalje vlada?

Vojska bi uvek morala da se potčini civilnoj vlasti i da se ne brine preterano ko vlada. Nije na armiji da odlučuje u ime građana. Njena glavna odgovornost je da štiti zemlju od spoljnih napada i da osigura mir u državi. Možda vojska ima svog kandidata. Ali očekujem profesionalnost, očekujem da vojska sarađuje sa osobom koju Nigerijci odaberu u slobodnom, poštenom i transparentnom izbornom procesu.