Kosovski umetnici u Beogradu

Premijerno izdanje festivala Mirdita, dobar dan održava se od 19. do 21. septembra na više lokacija u Beogradu. Posetioci će tokom festivalskih dana imati priliku da se upoznaju s prištinskom kulturnom scenom, pozorištem, filmom, muzikom i likovnim stvaralaštvom, a sve u cilju društvenog, kulturnog i političkog približavanja i poboljšanja odnosa Beograda i Prištine. „Skandalozno je koliko su ljudi neinformisani o tome kako se živi i šta se događa na Kosovu i šta se događa na kulturnom planu“, kaže direktor festivala Miljenko Dereta. „Osnovna ideja zato i jeste da razgovor i približavanje Kosova i Srbije ne bi trebalo da se odvija samo na nivou vlada, nego i na nivou građana i takozvane kulturne elite.“

Inspiracija za organizaciju festivala su dela i dostignuća legendarnog glumca Bekima Fehmijua, koji je već u naslovu autobiografije „Blistavo i strašno“ sažeo ono što odnosi dve zemlje upravo i jesu, kažu organizatori. „On je neko ko je svojim životom ukazao na to da je moguće živeti u multietničkoj zajednici i biti most između dve kulture i dva jezika i biti priznat i u jednoj i u drugoj sredini, a uz to imati i međunarodnu karijeru“, objašnjava Dereta i dodaje: „Ovde više nemamo glumce drugog jezičkog porekla i to je pomalo tužno. Svaki jezik ima svoju akademiju i priprema glumce za pozorišta u kojima se igra na tom jeziku.“

Jedno – ljudsko društvo

Festival je otvorila albanska pevačica Rona Nišliju koncertom u Beogradskoj filharmoniji, a tokom naredna dva dana posetioci će moći da pogledaju dve predstave i upoznaju više kosovskih umetnika za koje će „Mirdita, dobar dan“ biti prilika da posle više decenija ponovo, ili čak prvi put u životu, posete Beograd. „Prvi put sam bio u Beogradu kad sam bio mali i kad smo otišli na grob druga Tita, a danas, 30 godina kasnije, dolazim, ne kao pionir, već kao reditelj“, priča Bekim Lumi (naslovna fotografija), koji će se beogradskoj publici predstaviti pozorišnom laboratorijom Loja, koja će izvesti predstavu Dileri. „Uvek kad postoji hrabrost da se neke poteškoće prevaziđu, to je moguće učiniti preko umetnosti i pozorišta koje ima svoj poseban jezik i može da komunicira s različitim kulturama“, kaže Lumi. „Mi pre svega kao ljudi treba da prevaziđemo strašne situacije iz prošlosti i damo bar jedan znak pomirenja i pokažemo da se tu ne radi o dva društva – albanskom i srpskom – već jednom, ljudskom društvu.“

Iako su događaji koji uključuju kulturnu saradnju Srbije i Kosova obično pod jakim policijskim obezbeđenjem, Dereta tvrdi da ove godine nije bilo nikakvih problema i da su nailazili na dobru saradnju s institucijama. On ističe da je cilj da se ovakvim projektima proširi krug ljudi koji rade na približavanju ova dva društva i da je posebno važno to što je inicijativa za festival došla od mladih ljudi u Beogradu, a naišla i na potpuno odobravanje u Prištini. „Dakle, postoje generacije koje su potpuno oslobođene svih onih opterećenja prošlosti koje krase moju generaciju i starije od nas i to treba iskoristiti kako bi se uspostavili što čvršći i što trajniji mostovi između dva društva.“

Dekonstrukcija prošlosti i rekonstrukcija budućnosti

Pored umetničkog dela programa, tokom festivalskih dana održaće se i dve javne debate na kojima će se kritički preispitivati odnosi Beograda i Prištine i otvoriti pitanja o kojima se u javnosti retko govori. „Tema prve debate biće Dekonstrukcija prošlosti u smislu sagledavanja uzroka koji su doveli do ove situacije, i to iz dva ugla, jer svako govori na osnovu predrasuda i površnog znanja koje mu je društvo pružilo, a druga tema biće Rekonstrukcija budućnosti u okviru koje ćemo razgovarati o perspektivama zajedničkog života u Evropi i to simbolično na Dan mira 21. septembra“, priča Dereta.

Inicijatori festivala su Građanske inicijative i Centar za praktičnu politiku iz Beograda i Integra iz Prištine, a partnersku podršku pružili su Forum ZFD za Zapadni Balkan i Fond za otvoreno društvo iz Prištine. Kako najavljuju, festival će imati četiri događaja tokom godine – dva u Srbiji i dva u Prištini – kako bi se inicirali susreti i razmena između srpske i kosovske kulturne scene. Oni kažu da su gostovanja u Peći i Prizrenu već dogovorena, a naredni veliki festival u Beogradu najavljuju već za jun sledeće godine.

Ulaz na sve festivalske događaje je besplatan, a ulaznice su neophodne za predstave i koncert i mogu se rezervisati putem i-mejla festival@gradjanske.org ili pozivom na telefon 011/339 86 37.