„Košmar“ zvani TTIP
2. maj 2016.Vlada Sjedinjenih Američkih Država je u pregovorima o sporazumu TTIP vršila mnogo veći pritisak na Evropsku uniju nego što je to do sada bilo poznato. Vlada u Vašingtonu je pretila da će blokirati olakšice za izvoz evropskoj auto-industriji, kako bi prinudila EU da kupuje više američkih poljoprivrednih proizvoda. O tome izveštavaju javni servisi NDR, WDR i dnevni list Zidojče cajtung koji su imali uvid u tajna dokumenta. Papiri pokazuju i da SAD odbacuju želju EU da se sporni privatni abritražni sudovi za tužbe koncerna zamene javnim regularnim sudovima.
Osim toga, SAD prihvataju generalnu zabranu proizvoda samo uz podnošenje naučnog dokaza da ti proizvodi ugrožavaju zdravlje. Time bi TTIP doveo do snižavanja standarda zaštite potrošača u EU. Pomenuti mediji prenose da su od organizacije Grinpis dobili dokument u koji su do sada, pod strogo kontrolisanim uslovima, mogli da imaju uvid samo poslanici nemačkog parlamenta i odabrani članovi vlade i to pod strogim nadzorom u jednoj tajnoj prostoriji nemačkog Ministarstva privrede.
Dok EU objavljuje svoje predloge, SAD insistiraju na tajnosti svojih pozicija. Protivnici TTIP sve oštrije kritikuju tu netransparentnost. Stručnjak Grinpisa za trgovinu, Jirgen Knirš, posle uvida u dokumenta je rekao da je reč o „košmaru“ koji bi „uskoro mogao da postane stvarnost“. On je dodao da ga posebno brinu zahtevi SAD da se smanji zaštita potrošača.
Sven Gigold, portparol Zelenih u Evropskom parlamentu za finansije i ekonomsku politiku, za ekonomski portal Dojče virtšafts nahrihten ovako je prokomentarisao pomenute informacije: „Objavljivanje ovih dokumenata je ugluga demokratiji. Novinari su nama poslanicima skinuli flaster koji nam je u prostorijama za čitanje dok dokumenta zalepljen na usta. To je bilo stanje nedostojno demokratije – da poslanici smeju da čitaju dokument, ali ne i da o njemu razgovaraju sa građanima. Istraživačko novinarstvo se još jednom pokazalo kao sredstvo korigovanja netransparentne politike koja se vodi iza zatvorenih vrata.“
„Ovi podaci su otvorili odavno potrebnu debatu o standardima transparentnosti u svetskoj trgovinskoj politici. Veliki protestni pokret protiv TTIP pokazuje da mnogi građani ne žele više ni da čuju za tajnost u pregovorima o dalekosežnim odlukama. U važnim međunarodnim pregovorima nam je potreban minimum transparentnosti kako bismo pregovaračke procese kao u slučaju TTIP učinili demokratskim. Kada lobisti imaju privilegiju pristupa donosiocima odluka a istovremeno se sve krije od građana, to podriva demokratiju.“
„To što se u slučaju drugih sporazuma o slobodnoj trgovini ne zna ni ko ima mandat za pregovaraje, pokazuje da se tranparentnost u trgovinskoj politici shvata kao privilegija vladara. Transparentnost u pregovaračkom procesu bi treblo da postane standard kada je reč o svim međunarodnom ugovorima – zbog toga je dobro da su sada i detalji o stanju pregovora postali poznati široj javnosti, konstatuje Sven Gigold.
Javni servis ARD na svom internet-portalu citira Klausa Milera, šefa federalnog Saveza uduženja za zaštitu potrošača, koji kaže da dokumenti iz TTIP otvaraju mnoga pitanja kada je reč o životnim namirnicama: „Zanimljivo je čitati šta traže SAD. U tekstovima se potvrđuju sva naša stahovanja o tome šta SAD žele da postignu na tržištu životnih namirnica.“
„Miler smatra da američki agrarni lobi vrši veliki pritisak kako bi ubuduće čitavu svoju paletu proizvoda mogao da prodaje s ove strane Atlantika, što znači i genetski modifikovane proizvode. Da bi to postigli, Amerikanci se u pregovorima oštro suprotstavljaju evropskom principu preventive. Taj princip omogućava da se već i u clučaju sumnje da neki proizvod predstavlja opasnost po zdravlje uvedu stroge odredbe – to u SAD nije moguće. Iz krugova EU, doduše, poručuju da evropski sistem sa svojim preventivnim principima ne može da se menja. Dokumenta pokazuju i da je veliki cilj SAD da se izjednače standardi sa ovbe strane Atlantika. Ali, kod pitanja kako doći do tih standarda, javljaju se problemi. Prema objavljenim papirima, američki pregovarači traže da se svaki regulativ proveri sa stanovišta njegovih mogućih posledica po trgovinu.“