„Krici su bili sve glasniji, teško smo disali“
21. avgust 2023.Užas koji se dogodio u ranim satima 21. avgusta 2013. još uvek je u glavama mnogih preživelih.
„Većina nas je bila budna jer je jednostavno bilo prevruće za spavanje. Bili smo na krovu i uživali u noći“, priseća se za DW Ala Makzumi, koja sada ima 30 godina.
Napad Gutu, predgrađe sirijske prestonice Damaska, koje su tada mahom kontrolisali pobunjenici, dogodio oko 2:30 ujutru.
„Kada smo čuli eksplozije, mislili smo da je to uobičajeno granatiranje“, kaže Makzumi. Njen muž, lekar, odmah je izašao iz kuće da vidi da li je nekome potrebna pomoć.
„Ali, onda su krici sa ulica postajali sve glasniji, a mi smo sve teže disali“, rekla je ona za DW. Porodica je pokrila lica mokrim maramicama. „Plašili smo se da bi to mogao biti hemijski napad. Iako nismo znali ništa o tome, ostali smo blizu prozora.“
Odluke da koriste vlažne maramice i ne traže zaklon u podrumu verovatno su im spasile živote.
„Ljudi su se skrivali od redovnog bombardovanja tako što su silazili u podrum, ali ovog puta su umrli svi koji su sišli u podrum. Mnogi su umrli neznajući kakvim su oružjem ubijeni“, rekao je za DW Abd al-Rahman Saifija, jedan od spasilaca te noći.
Prema različitim istragama i izvorima, u napadu je život izgubilo između 480 i 1.500 ljudi, među kojima i mnogo dece. Mnogi su umrli u snu.
Napad se dogodio druge godine od početka građanskog rata u Siriji, sukoba između snaga režima predsednika Bašara al Asada i opozicionih snaga.
Mnogo dokaza
Mesec dana nakon napada na Gutu, istraga misije Ujedinjenih nacija potvrdila je da je korišćen sarin, jedan od najotrovnijih hemijskih ratnih agenasa.
„Ekološki, hemijski i medicinski uzorci koje smo prikupili pružaju jasne i ubedljive dokaze da su korišćene rakete zemlja-zemlja sa punjenjem nervnim agensom sarinom“, navodi se u izveštaju UN.
Sarin je teži od vazduha i pada na tlo, zbog čega su umrli mnogi koji su potražili sklonište u podrumima.
U opsežnom izveštaju Hjuman rajts voča zaključuje se da „dokazi o vrsti raketa i lansera korišćenih u ovim napadima snažno sugerišu da su to sistemi oružja za koje je poznato i dokumentovano da ih poseduju i koriste samo oružane snage sirijske vlade“.
U izveštaju se takođe navodi da sirijske opozicione snage nisu imale „rakete kalibra 140 i 330 milimetara korišćene u napadu niti odgovarajuće lansere“.
A nekoliko novih nevladinih organizacija napravilo je velike baze podataka.
„Dokumentacija o napadu u Guti ističe se kao daleko najdokumentovaniji incident koji je Sirijski arhiv ikada istražio“, kaže za DW Libi Mekavoj, pravna savetnica Sirijskog arhiva. Oni dokumentuju zločine koristeći javno dostupni materijal, kao što je sadržaj sa društvenih mreža.
„Skoro 300 priloga je aploudovoano, uglavnom u prva 24 sata, što je otprilike polovina ukupnog broja materijala za koje smo pronašli da dokumentuju ovaj napad“, dodaje Mekavoj.
Sirijska mreža za ljudska prava zabeležila je od 2012. u Siriji najmanje 222 hemijska napada, uprkos zabrani hemijskog oružja prema međunarodnom pravu koja je na snazi od 1925. godine.
Asad igra na vreme
Asad je odbacio svaku optužbu. Već u jednom od prvih izveštaja sirijske državne agencije SANA o napadu, citira se Asadova izjava da bi „bilo protiv elementarne logike“ da je njegova vojska izvela napad.
Asad je za napad okrivio pobunjenike. Tadašnji ministar informisanja Omran al Zubi čak je rekao da je „sve što je rečeno apsurdno, primitivno, nelogično i izmišljeno“, navodi SANA.
Ni, tokom proteklih deset godina, ni Asad a ni njegovi ruski saveznici nisu promenili stav. I dalje ostaju pri verziji da je za napad odgovorna opozicija.
„Asad igra na vreme, nadajući se da će svet na kraju zaboraviti na odgovornost i pragmatično ga ponovo primiti u međunarodnu zajednicu kao legitimnog lidera Sirije“, rekla je za DW Lina Hatib, direktorka londonskog Instituta za Bliski istok SOAS.
„Ključno je da se nastavi insistiranje na odgovornosti Asadove za brutalne poteze, čak i ako se zaustavi politički kolosek mirovnog procesa", dodaje ona.
Čini se da je vreme zaista išlo na ruku Asadu, kaže za DW Keli Petilo, istraživačica Bliskog istoka u Evropskom savetu za međunarodne odnose.
Uprkos navodnim ratnim zločinima koji su privremeno izolovali Asada na regionalnom i međunarodnom nivou, sirijski predsednik je ponovo sve više prihvaćen u međunarodnoj zajednici i vraćen u krilo arapskih država.
„Odgovornost nije diplomatija", rekla je Petilo, dodajući da nade sada polaže u put Sirije ka legitimno izbranim vlastima, naravno pod vođstvom međunarodne zajednice na tom putu. Dodaje da bi „traženje odgovornosti trebalo da se odvija paralelno“.
Lajla Kiki, izvršna direktorka Sirijske kampanje, nevladine organizacije sa sedištem u SAD koja podržava lokalne aktiviste, strahuje da bez odgovornosti uvek postoji rizik da ćemo videti ponavljanje masovnih zločina u Siriji i drugde.
Ala Makzumi i njena porodica su tri godine nakon napada uspeli da odu u Tursku. „Nikada nećemo zaboraviti slike umiruće dece“, rekla je ona za DW.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.