Kriza na Kosovu ima širi međunarodni kontekst
2. april 2020.
Ugledni švajcarski list Noje cirher cajtung u svom se osvrtu bavi odlukom kosovskog premijera u ostavci Aljbina Kurtija da ukine kaznene carine na robu iz Srbije. List podseća da je baš zbog tih carina Kurtijevoj vladi u parlamentu izglasano nepoverenje. Njih je uveo Kurtijev prethodnik Ramuš Haradinaj u novembru 2018. kao odgovor na lobiranje Srbije protiv uključenja Kosova u međunarodne institucije.
„Taj korak je doveo do zaoštravanja tona između Prištine i Beograda i faktički je značio prekid posredovanja Evropske unije u normalizaciji odnosa dve zemlje. (...) Carine su naišle na široku međunarodnu kritiku i poslednjih su meseci pre svega SAD vršile veliki politički pritisak na Kosovo kako bi one bile ukinute.“ SAD svoje nade polaže sada u predsednika Hašima Tačija, piše „Noje cirher cajtung“.
List navodi da, „mada Vašington to demantuje, uporno se šire glasine o tome da je praktično već gotov sporazum Tačija i Vučića o razmeni teritorija između Srbije i Kosova“, kao i da je intervencija Vašingtona usred korona-krize i rušenje Kurtijeve vlade „naišlo na zgražavanje u Evropi“.
U nastavku analize konstatuje se da „ukidanje carina ne znači da su prihvaćeni američki zahtevi ili da je napravljen ustupak Srbiji. Kurti je objavio da će ubuduće u trgovini sa Srbijom da važi međunarodno priznat princip reciprociteta. To znači da će Kosovo na robu iz Srbije da primenjuje ista ograničenja kakva Srbija oduvek primenjue prema Kosovu. Tako na primer Srbija ne prihvata robu koja se deklariše kao proizvedena u Republici Kosovo, a kamionima sa kosovskim tablicama se ne dopušta ulazak u Srbiju. Za slobodnu trgovini između dve zemlje i dalje je pretpostavka da Srbija prizna Kosovo. Beograd je odmah saopštio da ovim korakom nisu ispunjeni srpski uslovi.“
U zaključku teksta se napominje da ovim potezom vlade, koja je na funkciji sve dok se ne formira nova, nipošto nije okončana unutrašnjopolitička kriza na Kosovu. „Predsednik Tači želi da formira vladu nacionalnog jednistva, ali Kurti tvrdi da to nije moguće bez pristanka najjače stranke, a to je njegova, Samoopredeljenje. To on, međutim, ne želi i traži nove izbore. Na njima bi Kurti imao dobre šanse da ponovo pobedi. Prema rezultatima jedne nereprezentativne ankete prošlog utorka, 95 procenata gledalaca jednog TV-intervjua izjasnilo se za to da Kurti ostane na funkciji.“
Lajčak sada mora da se nosi sa Grenelom
Nemački nedeljnik Cajt se u svom osvrtu na Kosovo u tekstu pod naslovom „Bez vođstva kroz krizu“ pre svega bavi izglasavanjem nepoverenja vladi Aljbina Kurtija u parlamentu. Autor Mihael Tuman piše da su, usred rasprave o tome da li je ograničavanje kretanja prava mera u borbi protiv korona-krize ili bi pre trebalo da se uvede vanredno stanje, na površinu isplivali svi oni sukobi koji već duže vreme razdiru Kosovo:
„Levica protiv desnice, borci protiv korupcije protiv starih struktura koje su se dobro snašle, novi premijer protiv predsednika koji se već dugo grčevito drži vlasti. Na kraju je pala vlada Aljbina Kurtija i Kosovo je sada, usred korona-krize, bez legitimne vlade.“
Autor smatra da čitava ta politička kriza ima širi međunarodni kontekst. „Na to bi moglo da se gleda kao kao na nekakvu farsu na jugoistoku Evrope, kao internu borba za vlast u maloj balkanskoj zemlji sa oko 1,8 miliona stavnovnika. Ali to je nešto više od toga, jer iza premijera Kurtija stoji Evropska unija, a iza predsednika Hašima Tačija su Sjedinjene Američke Države. Tu se radi o moći, o tome ko će imati glavnu reč u jugoistočnoj Evropi, i o geopolitici u jednom regionu koji je već doživeo toliko kriza i ratova.“
Kao glavnog aktera u svemu tome autor teksta vidi američkog ambasadora u Berlinu i specijalnog izaslanika Vašingtona za Kosovo Ričarda Grenela. „U izbornoj godini Grenel traži neki spoljnopolitički uspeh za svog predsednika. Jer to je Trampu hitno potrebno nakon neuspeha u natezanju sa Severnom Kotrejom i Iranom.“
Sada je i EU imenovala svog specijalnog izaslanika za Kosovo, Miroslava Lajčaka. Ali prekasno, konstatuje se u tekstu: vlada Aljbina Kurtija je pala. Lajčak sada mora da se nosi sa Grenelom, a to bi mogao da bude njegov najteži posao do sada, smatra autor „Cajta“.
„Amerikanci su odlučni da proizvedu neki srpsko-kosovski papir, bilo kakav, koji bi mogao da se okači u galeriju Trampovih uspeha. Zato je američki ambasador u Prištini drskim mešanjem pozvao parlament da sruši Kurtija. Taj najozbiljniji protivnik Ričarda Grenela sada je oslabljen. A to što Kosovo usred korona-krize nema legitimnu vladu – to njega mnogo ne dotiče“, konstatuje se u osvrtu lista „Cajt".
Priredio Zoran Arbutina