Kriza nemačke vlade: nezgodan trenutak za Zelene

Veća danima se vicekancelar i ministar privrede Robert Habek (Zeleni) nije gotovo uopšte oglašavao o aktuelnoj krizi vladajuće „semaforske koalicije“. Pa i ovog ponedeljka poslepodne (4. novembra), govorio je o tome samo nekoliko minuta: pozvao je koalicione partnere da „uz velike napore“ postignu dogovor i izglasaju nacrt budžeta za 2025. godinu, kao i da pokrenu planiranu inicijativu rasta.

A imaju je i ponudu: Zeleni će se povući kad je u pitanju milijardski iznos za proizvođača čipova Intel. On je, naime, novac koji je Intel zaledio po pitanju planova otvaranja jedne fabrike, hteo da potroši na projekte koji se tiču klime ili transformacije. Sada kaže da te milijarde evra „naravno, mogu da daju svoj doprinos u smanjenju rupe u budžetu“.

Habek tako izlazi u susret ministru finansija Kristijanu Lindneru (FDP) koji je upravo to zahtevao. Jedino što sada ostaje otvoreno jeste da li će Habek ponuditi čitavih deset milijardi evra kao neku vrstu ponude FDP-u.

Kriza Zelenih

To praktično znači da Zeleni pokušavaju sve kako bi nekako spasili koaliciju do narednih izbora sledeće godine. To i nije čudno, jer ta stranka ima dovoljno posla unutar sopstvenih redova. Ona mora da se izbori sa unutrašnjom krizom i zato joj ne treba još jedna kriza „semaforske koalicije“.

Sredinom novembra Zeleni biraju novo stranačko rukovodstvo. Odlazeći kopredsednici, Rikarda Lang i Omid Nuripur, do tada ne žele da donose nikakve značajne odluke, niti da usvajaju nove smernice. A za to vreme mogući novi duo na vrhu stranke, Franciska Brantner i Feliks Banažak, ne mogu da deluju kao predsednici stranke. Osim toga, tu su još i protivkandidati.

Kritika stiže i iz stranačkih redova, recimo kada je u pitanju migrantska politika koju aktuelna vlada sprovodi, tako da Habek i njegov favoriti za kopredsednike Brantner i Banažak imaju mnogo posla samo oko toga da pripreme stranački kongres.

Glavna tema: zaštita klime?

I o drugim temama bi trebalo da se raspravlja na tom stranačkom kongresu, a time i o novom usmerenju u izbornoj 2025. godini. Glavna pitanja su treba li stranka pred izbore ponovo više da se koncentriše na zaštitu klime ili bi jedna od glavnih tema trebalo da im budu zahtevi za reformom poreza na imovinu i nasledstva?

Prevremeni izbori za Bundestag doneli bi pometnju u novo usmerenje stranke ili bi odložili sve debate oko toga. Jer u slučaju da vladajuća koalicija SPD-Zeleni-FDP propadne, prevremeni izbori bi bili održani već u martu 2025. Pritom su Zeleni tek krajem marta, na još jednom stranačkom kongresu, nameravali da usvoje izborni program.

I po pitanju organizacije bi izborna kampanja u narednim mesecima bila za njih problematična, čuje se iz stranačkih krugova. Pritom su demohrišćani (CDU/CSU), koji su na saveznom nivou u opoziciji, bolje pripremljeni i mogu odmah da krenu u izbornu trku.

Stranka u prelaznoj fazi

I još nešto: u Hamburgu se početkom marta održavaju pokrajinski izbori, a ankete pokazuju da bi Zeleni tamo mogli da osvoje više od 20 odsto, odnosno da bi nakon toga mogli da formiraju vlast sa socijaldemokratama. U stranci zato strahuju da bi propast koalicije na saveznom nivou mogla da naškodi tom trendu.

Zeleni su, dakle, u prelaznoj fazi, ali se trude da to ne izgleda tako: „Moj osećaj je da mnogi u privredi, ali i u društvu žele da se svi saberu (u vladajućoj koaliciji)“, rekao je kandidat za potpredsednika Zelenih Banašak. „To Robert Habek sada čini.“

Zeleni žele da ostave utisak da su oni jedini koji se „ponašaju kao odrasli“.

Kandidat za kancelara

Ima još mnogo toga što Zeleni žele da postignu, ali prvo bi, kažu, trebalo pričekati primenu inicijative rasta, kao i izbore u SAD, rekao je dosadašnji šef Zelenih Nuripur. Ujedno je samouvereno ponovio da neće doći do propasti aktuelne vladajuće koalicije, niti do prevremenih izbora, izbegavajući međutim da odgovori na pitanje o mogućoj manjinskoj saveznoj vladi sa socijaldemokratama – ukoliko FDP izađe iz vlade.

A ipak, ima i onih među Zelenima koji žele što pre da napuste vladajući koaliciju. Jedna grupa je, naime, podnela zahtev da se o „izlasku iz vladajuće koalicije“ diskutuje na predstojećem stranačkom kongresu.

Ni sami birači nisu više uvereni u koaliciju. Dok je u avgustu još uvek 59 odsto birača Zelenih bilo zadovoljno vladom, krajem oktobra se ta podrška prepolovila na samo 30 procenata, pokazala je anketa koju je nedavno sproveo javni servis ARD.

Habek, dakle, mora da se sve više bavi nezadovoljstvom u sopstvenim redovima, a istovremeno da bude pribran kako bi dobio na vremenu. To bi svakako mogao da bude jedan od glavnih izazova na predstojećem stranačkom kongresu, na kojem bi u stvari trebalo da bude i zvanično odlučeno da Habek bude kandidat Zelenih za nemačkog kancelara.