Kriza vlade: koliko je Berlin sposoban za spoljnu politiku?

Takozvana „semaforska koalicija“ koju čine socijaldemokrate (SPD), Zeleni i liberali (FDP), raspala se dan nakon izbora Donalda Trampa, u trenutku velike međunarodne nesigurnosti, kada se postavlja pitanje kako će stvari izgledati pod Trampovim predsedavanjem.

To nije slučajno. Socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc otpustio je ministra finansija Kristijana Lindnera iz FDP-a zbog nepomirljivih stavova po pitanjima budžeta i ekonomije. Spor ima snažnu spoljnopolitičku dimenziju koja je direktno povezana s predsedničkim izborima u SAD.

Konkretno, glavno pitanje je bilo to što Šolc želi dodatno da se zaduži za podršku Ukrajini, jer očekuje da će Tramp kao predsednik značajno smanjiti ili potpuno obustaviti američku pomoć Kijevu. Šolc želi da proglasi vanredno stanje kako bi mogao da zaobiđe „dužničku kočnicu“, pravilo koje zabranjuje zaduživanje, a zapisano je u nemačkom ustavu. Lindner u tome nije želeo da učestvuje.

Veliki konsenzus u spoljnoj politici

Vicekancelar Robert Habek i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, oboje iz stranke Zelenih, izrazili su žaljenje zbog neuspeha koalicije, posebno u kontekstu pobede Donalda Trampa na izborima i situacije u Ukrajini. Bilo bi neophodno mobilisati veću podršku za Ukrajinu, rekla je Berbok u sredu uveče i dodala: „Ulaganja u Ukrajinu, dodatne milijarde koje bi bile potrebne, takođe bi bile investicija u našu sopstvenu bezbednost.“

Za sada će socijaldemokratski kancelar nastaviti da vlada u saradnji sa Zelenima, ali bez FDP-a. U januaru planira da u Bundestagu postavi pitanje poverenja vladi. Najkasnije do kraja marta u Nemačkoj će verovatno biti održani prevremeni izbori. To znači da bi moglo da prođe i do šest meseci pre nego što Nemačka dobije novu, funkcionalnu vladu.

Hrišćansko-demokratska unija (CDU) smatra da je to predugo. Stručnjak demohrišćana za spoljnu politiku Johan Vadeful za DW piše: „Pozivamo kancelara da sledeće nedelje postavi pitanje poverenja u Bundestagu i time omogući nove izbore. To je njegova poslednja šansa da pokaže odgovornost prema Nemačkoj. Ne možemo sebi da dozvolimo da budemo nesposobni da delujemo.“

Do tada će Šolc morati da, od slučaja do slučaja, traži većinu u Bundestagu za spoljnu politiku. To važi i za dalju podršku Ukrajini. „Sada će mnogo toga zavisiti od opozicije CDU/CSU“, kaže za DW Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP). „Mislim da bi uz pomoć tih glasova trebalo da bude moguće poslati signal i povećati nemačku pomoć Ukrajini.“

Hof takođe ne vidi velike razlike u odnosu na CDU/CSU kada su u pitanju drugi veliki međunarodni problemi kao što je bliskoistočni sukob. „To pokazuje veliki konsenzus koji imamo u Nemačkoj o spoljnopolitičkim pitanjima. I to je faktor stabilnosti u ovim kriznim vremenima.“

Mnogo kriza istovremeno

Međunarodna situacija deluje turbulentnije nego ikada ranije: u SAD je izabran nepredvidljivi Donald Tramp, koji će dužnost preuzeti tek u januaru. U Nemačkoj, trećoj ekonomiji sveta i najvažnijoj zemlji u EU, vlada je pala. U Francuskoj, najbližem partneru Nemačke, predsednik Emanuel Makron ozbiljno je oslabljen na unutrašnjem planu i zemlja je izuzetno polarizovana. Sve to se dešava u pozadini rata u Ukrajini, bliskoistočnog sukoba i agresivnog delovanja Kine.

Situacija je veoma ozbiljna, ne treba da se zavaravamo“, upozorava Hening Hof. „S druge strane, sada postoji prilika za Evropljane da preduzmu konkretne korake i odluče kako žele da se pozicioniraju prema Trampovoj vladi. To uključuje jasnu poruku da je Evropa spremna da učini više za Ukrajinu, ali i za sopstvenu odbranu.“

U tome ulogu može da odigra i Šolcova vlada, koja je sada samo privremena, „jer može biti sigurna da će stranke CDU/CSU, koje prema anketama važe za verovatne pobednike na budućim izborima, podržati tu inicijativu“.

Saradnja uz uslov

Raspad nemačke vladajuće koalicije izazvao je zabrinutost u Evropi i zbog moguće političke paralize u EU. „Evropa nije jaka bez jake Nemačke“, izjavila je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola pred početak samita Evropske političke zajednice u Budimpešti. Finski premijer Peteri Orpo rekao je da su brzi vanredni izbori u Nemačkoj „veoma važni“. „Bez jake Nemačke, EU ne može da donosi važne odluke.“

Ipak, generalni sekretar NATO Mark Rute, nije zabrinut. Nemačka može i dalje da ispunjava svoje obaveze u oblasti odbrane i spoljne politike, rekao je Rute. Kancelar će se „u narednim mesecima pobrinuti da Nemačka ispuni svoju ulogu na svetskoj sceni“.

U ovoj situaciji, Nemačka ne može sebi da priušti višemesečnu političku stagnaciju, upozorava stručnjak za spoljnu politiku CDU Johan Vadeful: „Nemačkoj je potrebna stabilna vlada što je moguće pre. Zato smo spremni da razgovaramo o delimičnoj saradnji u parlamentu tek kada Šolc postavi pitanje poverenja.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku