Krštenje za papire u Nemačkoj

I ovog tmurnog nedeljnog popodneva, okupili su se za „stolom Gospoda“: hrišćani iz Irana, Pakistana, Tajvana, Kine, SAD i Avganistana – i to u jednoj privatnoj kući u Frankfurtu. Posle mise, trebalo bi da budu kršteni. Osam „sestara“ i dva „brata“ su u belim odorama ulazili u kadu susednog stana i iz nje izlazili kao hrišćani. Posle toga su imali zajednički ručak (gratis).

„Spustili su me u vodu, izvadili iz nje i sve je bilo dobro. Svi su bili srećni – naravno i ja“, kaže Amina Huseini. Devetnaestogodišnja Avganistanka (koja ne želi da kaže svoje pravo ime), pre nekoliko nedelja je iz islama prešla u hrišćanstvo. Izgleda mršavo, žali se da joj opada kosa i ima velike tamnosmeđe oči sa odsutnim pogledom. Crne helanke su joj prevelike, a majica sa rol-kragnom pretanka za ovo doba godine. „Nisam jedina ovde koja je postala hrišćanka. Moja prijateljica i njen suprug su zahvaljujući meni našli ovu crkvu“.

Ekspresno pokrštavanje

Otkako je Nemačka primila veliki broj izbeglica, drastično se povećao broj konvertita iz islama u hrišćanstvo. Evangelistička i katolička crkva kao i nezavisne crkve su 2016. registrovale više od hiljadu takvih slučajeva – a toliko ih nije bilo u poslednjih 50 godina, kaže sociolog religije Tomas Širmaher. On dodaje da su mnogi koji su se u svojim zemljama porekla osećali povezani sa hrišćanstvom, iskoristili migraciju kako bi se pokrstili u Nemačkoj. Najviše takvih ljudi je iz Irana, a slede Pakistanci i Avganistanci.

Trenutno razne sekte i grupe koriste strah izbeglica od proterivanja – i privlače ih ekspresnim pokrštavanjem, najčešće u okviru aranžmana u okviru kojeg su zainteresovanima plaćeni i troškovi prevoza i ručak. Do prvog kontakta sa izbeglicama dolazi obično u prihvatilištima gde se misionari često ističu svojim socijalnim angažovanjem.

Tajvanka na službenom putu

„Pomogli su nam, dali su nam olovke, papir, cipele, čokolade i slične stvari. Bili su veoma, veoma ljubazni i pokazali su nam crkvu u Frankfurtu“, kaže Amina Huseini. Ona govori o tajvanskim hrišćanima, koje su njihove duhovne vođe sa Tajvana poslale u Nemačku da tamo ciljano vrbuju nove sledbenike, kaže Sofija. Ona je jedna takva misionarka. Posle tri meseca, kaže, njen „službeni put“ se završava i stiže sledeća grupa.

Pečat na dokumentu Amine Huseini o pokrštavanju ima natpis „Zajednica u Frankfurtu na Majni“ – iz toga ne može ništa da se zaključi, ali smatra se da ta „zajednica“ ima veze sa hrišćanskim pokretima iz Kine: Vočmen Ni i Vitnes Li. Informativna služba Severe Rajne Vestfalije specijalizovana za sekte prenosi da je u pitanju crkva koja ima fundamentalistička obeležja i koja je poznata po duhovnoj borbi protiv islama.

Za krštenje je potrebna priprema

Misionari tog pokreta vrbuju nove vernike neuobičajenim metodama: prvo krštenje, a onda upoznavanje sa osnovama vere – to je za ovdašnje prilike neozbiljna procedura. „Sveštenik je rekao: ako hoće da postaneš hrišćanka, moramo da te krstimo. Posle toga ćemo svake nedelje da se zajedno molimo i učićemo te šta piše u Bibliji“, kaže jedna 22-godišnja Avganistanka koju ćemo nazvati Marijam. Ona je došla u Frankfurt preko Amine Huseini i tamo je krštena 1. januara 2017, a njen suprug je takođe postao hrišćanin.

Onaj ko u Nemačkoj reši da pređe u hrišćanstvo i odluči se za katoličku ili evangelističku crkvu, mora da pohađa jednomesečni kurs iz Biblije. Isto tako se očekuje da vodi ozbiljne razgovore sa duhovnicima i da se temeljito pripremi za krštenje. Ako sveštenik nije ubeđen da je sve pripremljeno kako treba, procedura može i da se otkaže.

Provera je neizbežna

Prelazak u hrišćanstvo kao rizik: „Za mnoge muslimane je to veoma opasno, jer apostazija i blasfemija su stvari za koje su u islamu predviđene kazne“, ukazuje sociolog religije i šef Međunarodnog instituta za slobodu veroispovesti Tomas Širmaher. Među izbeglicama iz Avganistana odavno se pročulo da se preko Tajvanaca u Frankfurtu brzo može doći do potvrde o krštenju. Ali, odricanje od vere za te ljudi znači najčešće izopštavanje iz porodice pri čemu se, kako kaže Širmaher, „u Avganistanu vodi borba na život i smrt između zvaničnog islama i njegovih drugih formi kao i hrišćanstva“, kaže taj ekspert.

Promena vere jeste razlog zbog kojeg je nekom potražiocu azila potrebna zaštita u Nemačkoj, ali krštenje u ovoj zemlji podleže posebnoj proveri jer je u pitanju „naknadni razlog za traženje zaštite“. „Kod ljudi koji ne menjaju veru iz razloga savesti, Zavod može prilično brzo da ustanovi koliki su zaista lični motivi, odnosno, koliko je zaista duboka nova vera, kaže Klaus-Ulrih Prels iz kelnskog Saveta za izbeglice. On objašnjava da vlasti ili upravi sudovi postavljaju novopečenim vernicima specifična pitanja o Bibliji ili molitvama.

„Ako izbeglice ne mogu da odgovore na ta pitanja, to je indicija da su promenile veru iz taktičkih razloga“, dodaje Prels. U praksi se odluka o tome ko će dobiti azil zasniva na različitim razlozima – a ako se izbeglica sa njom ne slaže, može da se obrati sudu. U tom slučaju se primenjuju odredbe o pravima stranaca u Nemačkoj.