Kuda vodi protekcionizam u svetskoj trgovini

Ono što se već dugo nagoveštavalo sada je postalo stvarnost: Evropska unijaje o srede (30.oktobra) uvela dodatne dažbine na električna vozila koja se uvoze iz Kine. Nemačka je bila protiv toga i do kraja se borila da to toga ne dođe.

Reč je o takozvanim kompenzacionim carinama. Tvrdi se da kineski proizvođači automobila uživaju subvencije koje im omogućavaju značajnu prednost na evropskom tržištu. Za Saminu Sultan iz Instituta nemačke privrede u Kelnu to je svojevrsni „crveni karton" – znak trgovinskom partneru da se ne može ponašati na taj način.

Ovakve mere nisu prvi put uvedene. Kina, kao i SAD i mnoge evropske zemlje, u prošlosti su često uvodile posebne carine na uvezene proizvode. To je bio slučaj sa solarnim panelima, medicinskim proizvodima, poluprovodnicima, čelikom i aluminijumom, pa čak i prehrambenim proizvodima. Sukobi su često bili tako oštri da su ih nazivali „trgovinskim ratovima".

Kina više nije „svetska fabrika" za jeftinu proizvodnju

Ipak, globalna podela rada donosi značajne prednosti svim stranama, kaže Ulrih Kater, glavni ekonomista DekaBanke:

„Tokom devedesetih godina, doživeli smo vrhunac globalne ekonomije. Cela svetska privreda bila je jedna velika fabrika. Svako je mogao da proizvodi tamo gde je to za njegov proizvod bilo najisplativije i da prodaje gde su se nalazili zainteresovani kupci."

Ali, mnogo toga se promenilo u poslednjim decenijama. Kina je napredovala. Više nije „svetska fabrika" za jeftinu proizvodnju, već se odavno etablirala kao važan igrač u globalnoj ekonomiji.

S druge strane, Amerikanci strahuju za svoju višedecenijsku dominaciju.Donald Tramp igra ključnu ulogu u tom procesu – tokom svog prvog mandata kao predsednik SAD radio je prema svom sloganu „Amerika na prvom mestu", a Bajednova administracija je to nastavila i pojačala.

Evropljani, posebno Nemačka kao izvozni šampion, našli su se „između dve vatre". „Zavisni smo od SAD i Kine kao trgovinskih partnera", kaže Karsten Brzeski iz ING-a. „Potrebne su nam sirovine iz Kine, kao i fotonaponske instalacije. Ako sada uvedemo visoke carine, znamo da će Kinezi reagovati, a to bi moglo negativno da se odrazi na naš ekonomski rast."

Carine su loše za nemačke proizvođače

Problem je u tome što se svet sve više razdvaja – i ekonomski i politički. Na jednoj strani nalaze se državom vođeni i subvencionisani projekti, dok je na drugoj strani relativno slobodno tržište. Sve je manje jednakih uslova za konkurenciju. Protekcionističke mere postaju sve češće.

Međutim, nijedna mera nije bez posledica. Kada se na električna vozila uvezena iz Kine uvedu carine, to pogađa i nemačke proizvođače automobila, jer oni proizvode u Kini za kinesko tržište - koje je najveće na svetu, a i za svetsku trgovinu. Slične probleme imaju proizvođači mašina, postrojenja, elektrotehnike i hemijske industrije.

Ekonomista Kater sa izvesnom dozom pesimizma gleda u budućnost. Iako to možda neće dovesti do potpunog kolapsa  blagostanja, „postepene promene će dovesti do toga da će potrošačka roba postati skuplja, a možda će neka roba biti dostupna samo u određenim delovima sveta ili će zbog carina biti preskupa".

Za mnoge ekonomiste, kraj slobodne trgovine je već stvarnost.