Strateški plan Talibana?

Prošlonedeljna kontraofanziva snaga odanih vladi u Kabulu, naterala je većinu Talibana da napusti strateški važan Kunduz, peti po veličini grad u toj zemlji. Oni su sa sobom odneli vozila, oružje i municiju koju su opljačkali, i trupe prebacili u susedne provincije na severu Avganistana. Kao posledica toga, izbili su sukobi u severnoistočnim provincijama Takhar, Baglan i Badakšan u koje su upali pobunjenici i privremeno zauzeli pojedine oblasti, uključujući i teritoriju blizu Fajzabada gde i nemačka vojska ima svoje baze.

Takav razvoj događaja ukazuje na širu strategiju Talibana koji sužavaju obruč oko severnog Avganistana s ciljem da diskredituju vlasti u Kabulu kroz izazivanje haosa u regionu koji je bio miran. Postavlja se pitanje: da li su vladine trupe u mogućnosti da spreče taj otporan i istrajan islamistički pokret da osvoji još neku regionalnu prestonicu?

„Kunduz je, zapravo, samo mali deo mnogo šire priče. To je ustupak Talibana kako bi sebi utabali put za veći uticaj u geostrateški izuzetno važnom regionu“, ocenjuje za DW Majkl Kugelman, ekspert za Južnu Aziju. On svoju tezu potkrepljuje činjenicom da su se svetski mediji fokusirali na bitku za Kunduz, dok su Talibani istovremeno pokazali sposobnost da zauzmu daleko veću teritoriju u važnom regionu. „Dugoročno širenje Talibana u regionu u kome do sada nisu bili prisutni, podjednako je zabrinjavajuće, kao i činjenica da su držali Kunduz pod svojom kontrolom.“

Širenje ili haos?

Još pre borbi za Kunduz, povećan je broj napada na istoimenu provinciju, pogotovo na njen severoistočni deo. Područja koja su na meti napada, jedna su od onih u kojima vlada ima malo uticaja. Talibanima se tamo, sada kada ih ima više, pružaju veće šanse za koordinirane napade. U tom kontekstu, Džejson Kembel, stručnjak za bezbednost pri američkom trustu mozgova „RAND-korporacija“ navodi brojne okruge, recimo Varduj i Jurm u provinciji Badahšan, Čardara i Dašt-e-Arija u Kunduzu, i Baglan-e-Jadida u Baglanu u kojima su Talibani naročito aktivni.

Lokalno nezadovoljstvo

Talibani su pokušavali da učvrste svoja uporišta na severu uz pomoć stranih boraca još 2013. godine. Radi se o regionu od strateškog značaja, jer on predstavlja svojevrsna vrata prema energentima bogatoj Centralnoj Aziji, ali i globalnom tržištu droge. Možda najvažniji razlog za ekspanziju Talibana jeste nezadovoljstvo lokalnog stanovništva centralnom vladom u Kabulu, objašnjava Kembel. „Duž čitave regije u kojoj žive Paštuni, ljudi su mišljenja da se vlada prema njima ponaša, u najboljem slučaju nepravedno, a u najgorem – kao predator. Te lokalne zajednice pomogle su Talibanima da uspostave i održe svoje prisustvo na severu“, kaže Kembel.

Proteklih godina stizali su izveštaji da se Talibanima priključio i deo nezadovoljnog nepaštunskog stanovništva sa severa, Tadžici i Uzbeci, dodaje Kembel. Doatni borci priključili su se borbama prošle godine.

Neposredna blizina tog regiona Centralnoj Aziji ima ključnu ulogu u jačanju, ne samo talibanske odlučnosti, već i njihovih kapaciteta u ljudstvu. U Centralnoj Aziji osnovano je nekoliko terorističkih grupa koje su se priključile Talibanima, poput „Islamskog pokreta Uzbekistana“, koji je u proteklih par godina aktivan u blizini Kunduza“, kaže Kugelman.

Kriza poverenja

Zbog toga bivši general avganistanske vojske Atikula Amarkail ocenjuje da vlada mora da se suoči sa uzrocima problema kako bi se izbegla slična dešavanja i u drugim avganistanskim provincijama. „Kabul bi trebalo da stavi pod kontrolu vojne komandante i policiju. Poznato je da u Kunduzu, ali i u drugim provincijama, lokalna policija uzima novac, pa i zemlju od meštana i zato se neki stanovnici okreću Talibanima.“

Ukoliko taj problem ne počne da se rešava, pojedine severne provincije, poput Farjaba, Takara i Badahšana, trpeće iste posledice kao i Kunduz, objašnjava Kugelman za DW, dodajući da je snagama bezbednosti više nego ikad potrebna podrška naroda: „Najbolji način da stanovništvo pomogne vladi jeste da im prosledi informacije koje dolaze do njih.“

Poslednja ofanziva Talibana na severu zadala je veliki udarac vladi predsednika Ašrafa Ganija, koja je na vlasti godinu dana, a najveći teret eskalacije sukoba podnose, naravno, civili. „Kriza poverenja u vladu već postoji, a ona je dodatno pogoršana padom Kunduza, što je u svetsku pažnju usmerilo ka slabostima avganistanske vlade“, ukazuje za DW Omar Hamid, šef Odeljenja za Aziju pri globalnoj firmi za istraživanja rizika IHS.

Mane sistema bezbednosti

Napadi šalju jasnu poruku avganistanskoj vladi da su Talibani i dalje snažan protivnik, čak i van pojasa na jugu i istoku zemlje. Ti napadi mogli bi da povećaju podršku novoizabranom vođi talibana Muli Ataru Mansuru, ocenjuju analitičari.

Teške borbe iznele su na videlo slabosti avganistanskih snaga bezbednosti koje je trenirao NATO i tu u veoma važnim područjima delovanja poput logističke podrške, vazduhoplovstva i prikupljanja obaveštajnih podataka. „Sa tolikim nedostacima, ne možemo ni da zamislimo avganistanske snage kako ubrzano vraćaju pod svoju kontrolu velike gradove, ne može se čak nazreti ni početak nečeg takvog“, kaže za DW analitičar Kugelman.

Ekspert za pitanja bezbednosti Hamid ima slično mišljenje. „Procenjujemo da avganistanske snage ipak ne mogu da kolabiraju preko noći. Ono što se desilo u Kunduzu pokazalo je da te snage u najboljem slučaju mogu da održe status kvo. Ipak, takve trupe ne mogu da pobede Talibane.“

Ono što je nepoznanica, tvrdi analitičar Kembel, jeste broj stranih boraca, iz država poput Pakistana, iz Centralne Azije, sa Kavkaza, pa čak i sa Bliskog istoka koji su učestvovali u dešavanjima u Kunduzu. „Neke od tih grupa nisu ideološki srodne sa avganistanskim Talibanima na severu, ali kada bi uspostavili savezništvo, ono bi bilo – impresivno.“