Lažovi i šibicari – ’ajmo na dijalog
17. avgust 2017.
Pre svega, potrebno je precizirati šta unutrašnji dijalog uopšte znači u ovom trenutku. Taj dijalog se i dalje u javnosti tretira kao nekakav poziv, iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio samo o potrebi takvog dijaloga. A od potrebe do poziva je, izgleda, u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) – dugačak put. Došlo se stoga proteklih dana i nedelja u bizarnu situaciju da su se mnoge političke partije oglasile povodom dijaloga o Kosovu, a da su zauzvrat dočekane saopštenjem naprednjaka u kome ih pitaju: „A ko vas je zvao?“.
Prebrojavanje satova i bundi
Na tapetu za dijalog spremnih naprednjaka, među prvima se našao lider Demokratske stranke (DS) Dragan Šutanovac, kome je ekspresno poručeno „kako bi bilo najbolje da se ne javlja ni na jednu temu“. Šutanovca to nije sprečilo da dalje okušava sreću sa dijalogom, pa je dobio novi odgovor u kome je optužen da je „vodio šibicarsku spoljnu politiku“, a usput su ga vrsni naprednjački poznavaoci satova upitali „odakle mu ručni satovi koji vrede više desetina hiljada evra?“ Kako se ostatak DS ne bi osetio zapostavljeno, SNS je tome dodala ocenu kako se pokazuje „kakav društveni talog vodi tu stranku“.
Opozicija se tako našla u svojevrsnoj dilemi: ako pristane na dijalog – završiće kao meta uvredljivih stranačkih saopštenja, a ako ga odbije – završiće kao meta uvredljivih stranačkih saopštenja. Pojedinim političarima to ipak nije bilo dovoljno upozorenje. Samostalna poslanica Sanda Rašković Ivić je tako istakla da je zamrznuti konflikt loše, ali trenutno, prema njenom mišljenju, najbolje rešenje. To je bilo dovoljno za stranačko SNS-saopštenje u kome je njena ideja proglašena za „idiotizam“, a umesto satova, poslanici su prebrojane bunde u ormaru koje je, kako kažu, „kupovala u vreme kada je Kosovo oteto od Srbije“. A da SNS ima opsesiju bundama i na plus 40 stepeni, pokazuje i poslednja rečenica saopštenja u kome stoji „da Aleksandar Vučić nije nimalo nervozan, već da je verovatno ona nervozna ako joj je ponestalo novca za kupovinu skupocenih bundi“.
Mamac za (političke) somove
U atmosferi koja je, dakle, daleko od normalne za bilo kakav dijalog, sociolog Jovo Bakić za DW ocenjuje da je od početka bilo jasno da je taj poziv na dijalog bio neiskren. Bakić na slikovit način objašnjava kako je taj takozvani poziv bio običan „mamac za somove – a kad se nekoliko somova na to upecalo, oni su izvučeni na površinu i tučeni po glavi. To je suština čitavog tog navodnog poziva na dijalog, jer je taj poziv došao od vlasti koja ne ume da vodi dijalog.“
Ima ipak u čitavoj situaciji i glasova razuma, koji dolaze sa neočekivane strane. Nebojša Krstić, bivši savetnik bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, a sada na poziciji glavnog SNS-bota, naveo je kako bi „funkcioneri SNS trebalo da se obuzdaju i ne dele uvrede onima koji izađu sa predlogom“. Jovo Bakić primećuje da Nebojša Krstić „najverovatnije nije razumeo Vučićevu ideju, jer je pomislio da je to poziv na stvarni dijalog“.
Bogat naprednjački rečnik
Kao deo priprema za važan dijalog o Kosovu, vlasti su se prisetile i Saše Jankovića, lidera Pokreta slobodnih građana, koji je opisan kao „neumorni lažov, licemer i zaštitnik kriminalaca“. Kako to možda nije bilo dovoljno na temu Saša Janković, javila se i državna sekretarka MUP-a Srbije Biljana Popović Ivković, a povod je bila Jankovićeva podrška ulasku Kosova u Interpol. „Znate li koliko je policijskih službenika branilo svoju nejač i grudu? Želite da hapsite svoje policajce? Penzionere?... Da vas pitam Saša, za koliko biste predali srpske policajce, u ruke teroristima OVK? Zastrašujuće misli su vas opkolile“, nadahnuto piše državna sekretarka srpske policije.
Književnik Filip David primećuje da je netrpeljivost u javnom govoru i medijima sve veća, i da se iz tog ugla može reći „da je taj unutrašnji dijalog samo varka koja će biti iskorišćena za neke predstojeće izbore. U situaciji kakva je danas može se reći da je taj dijalog propao pre nego što je i započeo. Iako nisam previše očekivao od vlasti i Aleksandra Vučića, ipak sam razočaran jer neki minimum dogovaranja mora postojati.“
Vrhu naprednjaka nije nedostajalo epiteta ni za ostale lidere opozicije, pa je tako predsednik Dveri Boško Obradović nazvan „starletom i lakejom“, „istorijski uzor Vuku Jeremiću je Enver Hodža“, pokret Dosta je bilo „nema pojma ni o čemu“, Boris Tadić je „najgori prevarant“ i „neprevaziđeni lažov“, a u svojim saopštenjima su se pozabavili i pojedinim intelektualcima. Ako se ipak pomisli da je predsednik Srbije mislio ozbiljno, i da će zaista nekog dana u septembru krenuti unutrašnji dijalog o Kosovu, postavlja se pitanje koga Vučić tamo očekuje nakon ovakvih izliva nežnosti?
Univerzitetska profesorka u penziji Srbijanka Turajlić za DW kaže kako Vučić „može očekivati stranke vladajuće koalicije, koje će iz nje prosto biti izbačene ako se ne odazovu pozivu. Ali, plašim se da će se na žalost tome odazvati i neke nevladine organizacije; one s pravom smatraju da je pitanje Kosova toliko važno da se o njemu ne može ćutati, ali će u tome prevideti da one ne idu na dijalog, već da daju pokriće nečemu što će se kasnije nazvati unutrašnji dijalog“.
Ne daju mi dijalog
A najnovija teorija, koju propagiraju provladini mediji, glasi kako su protiv unutrašnjeg dijaloga i Zapad i Moskva. Njima, iz sopstvenih interesa, navodno odgovara sadašnje stanje oko Kosova. Uskoro će se verovatno videti koliko je reč o medijskom spinu, koji bi trebalo da pokrije činjenicu da od dijaloga nema ništa, i kako je Vučić za dijalog, ali eto ne daju mu iz sveta. Srbijanka Turajlić smatra da, ako se to koristi kao izgovor za propast dijaloga, onda je to „ponižavajuće pokriće – jer to vas onda predstavlja kao nekoga ko radi jedino i isključivo ono što vam se naloži iz Moskve, Brisela ili Vašingtona“.