Lekovi narodni, mudrost vekovna, profit tuđi

Pre nekoliko godina, nemački profesor prava intelektualne svojine Tim Dornis bio je na odmoru u Kaliforniji kada mu se obratio generalni sekretar Nemačkog udruženja za pravo intelektualne svojine (GRUR):

„Uskoro ćemo imati važan razvoj događaja u Ženevi koji moramo da propratimo. Jer to bi moglo biti revolucionarno“, čuo je Dornis preko telefona.

Ženeva je sedište Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), agencije Ujedinjenih nacija koja promoviše i štiti intelektualnu svojinu širom sveta.

Zakon o intelektualnoj svojini bavi se pravnom zaštitom i vlasničkim pravima za stvari koje ljudi stvaraju svojim umom, kao što su pronalasci, umetnost i pisanje.

Tako je Dornis, koji je poslednjih godina predstavljao GRUR na konferencijama Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, otišao u Švajcarsku i počeo da se raspituje o čemu je reč. „A onda sam shvatio da bi ovo zaista moglo biti revolucionarno“, rekao je on za DW.

Od ponedeljka (13. maj) pa tokom narednih dvanaest dana u Ženevi će biti održana diplomatska konferencija na kojoj će se sklopiti sporazum o međunarodnom pravnom instrumentu koji nastoji da „poboljša efikasnost, transparentnost i kvalitet sistema patenata“.

Prema saopštenju za štampu Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, cilj instrumenta je „sprečavanje pogrešne dodele patenata za pronalaske koji nisu novi ili inventivni u pogledu genetskih resursa i tradicionalnog znanja povezanog sa genetskim resursima“.

Dugotrajna borba

Više od 25 godina, zemlje u razvoju i autohtoni narodi se zalažu za zakone o intelektualnoj svojini koji bolje štite njihovu lokalnu floru, faunu, tradicionalno znanje i kulturu od eksploatacije spolja.

Poslednjih godina sve su glasniji pozivi na veću odgovornost kompanija koje koriste tradicionalno znanje ili kulturno nasleđe stranih zemalja ili autohtonih kultura.

Modni brendovi su optuživani da koriste tradicionalne šare u mustrama na odeći, a farmaceutske kompanije su se našle pod lupom zbog pretvaranja lekovitog bilja iz drugih zemalja u komercijalne lekove.

Kritičari ove prakse to nazivaju kulturnim prisvajanjem ili, kada se radi o upotrebi genetskih resursa poput biljaka, biopiraterijom.

„Ovo znanje se zapravo ne uklapa u okvir postojećeg sistema intelektualne svojine, kao što su sistem patenta ili sistem autorskih prava“, rekao je za DW Vend Vendland, direktor odeljenja za tradicionalno znanje, genetske resurse i tradicionalne kulturne izraze pri ovoj Agenciji UN.

Diskusija o pravnoj zaštiti u ovoj oblasti počela je mnogo ranije, osnivanjem Svetske trgovinske organizacije (WTO) 1995. godine. Time je stvoren novi set međunarodnih standarda za prava na intelektualnu svojinu u svim državama članicama.

U Indiji, na primer, prelazak na ovaj novi sistem doneo je uznemirujuće otkriće: druge zemlje, posebno industrijalizovane poput Sjedinjenih Država, prijavile su mnoge patente na proizvode koji su bili deo tradicionalne prakse u Indiji stotinama godina.

Zaustavljanje gubitka nasleđa i znanja

Višvajanani Satigeri, direktorka indijske Digitalne biblioteke za tradicionalno znanje, kaže za DW da dodela patenta za tradicionalno znanje nekoj trećoj strani znači da ta strana postaje vlasnik. „Nacija gubi sopstveno nasleđe i sopstveno tradicionalno znanje.“

Sada bi to moglo da se promeni. Sastaju se 193 države članice Svetske organizacije za intelektualnu svojinu kako bi usvojile predloženi prvi korak.

Svetska organizacija smatra ranjivim tri oblasti u sadašnjem sistemu: genetske resurse, tradicionalno znanje i tradicionalni kulturni izraz.

Genetski resursi su biološki materijali poput biljaka i životinja koji sadrže genetske informacije, dok tradicionalno znanje obuhvata generacijsku mudrost unutar zajednica, koja se obično prenosi usmeno.

To može uključivati znanje o biodiverzitetu, hrani, poljoprivredi, zdravstvenoj zaštiti i još mnogo toga.

Tradicionalni kulturni izraz uključuje umetničke kreacije koje odražavaju nasleđe i identitet grupe, poput muzike, umetnosti i dizajna. „To menja klasično shvatanje intelektualne svojine“, smatra Dornis.

Prema važećem zakonu o intelektualnoj svojini, pravna zaštita za originalne kreacije obično se ukida kada prođe određeno vreme posle njihovog nastanka.

Ali, mnoge tradicionalne prakse su se razvile i prenosile stotinama godina ili duže, što znači da u takvom sistemu nisu zaštićene.

Takođe ne postoji individualni pronalazač — znanje se čuva u zajednici i uglavnom je teško da se nađe izvor njegovog nastanka u određenoj zajednici ili regionu. Neka osoba može da dođe spolja, da stekne znanje od zajednice i vrati se u svoju zemlju gde može da prijavi patent na osnovu onoga što je naučila.

Dornis kaže da to omogućava razvijenim zemljama, da kažu „mi ćemo to da uzmemo i nećemo da vam to nadoknadimo“.

„Ali ako vam je potreban farmaceutski proizvod koji je zasnovan na tradicionalnom genetskom resursu ili tradicionalnom znanju, morate da platite lek, jer je zaštićen patentom“, rekao je on.

Otkrivanje izvora i obeštećenje

Sastanak je sada fokusiran isključivo na genetske resurse i pokušaj usvajanja takozvanog pravnog instrumenta koji će zahtevati od podnosilaca prijava za patente u državama članicama da otkriju odakle su nabavili biljku ili gde su stekli znanje koje žele da koriste i da li su dobili dozvolu da ga koriste.

Ako taj sporazum prođe, fokus će se onda okrenuti stvaranju jasnijih definicija za druge dve kategorije.

Ovaj nacrt zakona takođe predviđa stvaranje baze podataka, poput one koju vodi Satigeri, gde se takve informacije mogu lako pratiti.

Indijska biblioteka za tradicionalno znanje, prva te vrste na globalnom nivou, provela je decenije u transkripciji i prevođenju informacija iz tradicionalnih indijskih tekstova – od kojih su mnogi napisani na sanskritu – u svoju bazu podataka, stvarajući evidenciju koju mogu da koriste službenici za patente.

„Mi smo ciljali na indijske sisteme medicine, odnosno na ajurvedu i unani“, rekla je Satigeri. „Takođe smo popisali vrste joge koje postoje ovde. I obilje informacija u vezi sa zdravljem, uključujući zdravlje životinja i biljaka, kao i kozmetiku.“

Kada pregledaju patentnu prijavu, službenici za patente mogu da konsultuju ove baze podataka i provere da li nešto slično već postoji. Baze podataka će takođe pomoći zemljama da prate patente koji se oslanjaju na znanje ili resurse koji su stečeni unutar njihovih granica.

Zemlje sa izraženom biološkom raznolikošću već decenijama traže uvođenje ovakvog sistema. Ovaj novi sporazum, ako bude usvojen, neće stvoriti nove zahteve za odštetu.

Ali, postojeći zakon o životnoj sredini već zahteva da se sve finansijske koristi od pronalaska dele sa zemljom porekla. Tako bi jači zakoni o transparentnosti podataka mogli dovesti do veće finansijske kompenzacije za ove zemlje.

Vend Vendland iz Svetske organizacije za intelektualnu svojinu rekao je da mnoge zemlje u razvoju ovakvu regulativu vide kao „značajan korak napred“.