Liders: IS je proizvod SAD

Dojčlandfunk: SAD će prihvatiti 10.000 sirijskih izbeglica. Deset hiljada od četiri miliona Sirijaca koliko ih je bekstvu, to je 0,25 odsto. Evropa negoduje. Neki ukazuju na odgovornost Amerikanaca za visoki broj izbeglica s Bliskog istoka. Na kraju krajeva SAD su vodile ratove u Avganistanu, Libiji i Siriji. Portparol Baraka Obame sada tvrdi da Evropa može sama da reši taj problem. Da li se Vašington izvlači od odgovornosti?

Mihael Liders: Da, zaista, Vašington bi mogao da preuzme više odgovornosti. Za krize u regionu dobrim delom je odgovorna intervencionistička politika SAD koju su Evropljani pretežno podržavali. Naravno da su i arapski režimi u velikoj meri odgovorni za talas izbeglica – oni su se pokazali nesposobni u vođenju konstruktivne politike i kreiranju perspektiva za svoje građane. Interesovalo ih je samo kako da zadrže vlast. Taj miks je doveo do dramatičnog talasa izbeglica koji još ni izbliza nije dosegao vrhunac. Evropljani bi u stvari morali da zatraže od Amerikanaca da preuzmu odgovornost.

Gde su po vašem mišljenju Amerikanci pogrešili?

Uzmimo kao primer Irak. Najveća greška Amerikanaca nakon rata 2002. godine bilo je raspuštanje iračke vojske i partije Bat, stranke Sadama Huseina. Stotine hiljada sunita preko noći je ostalo bez posla. Upravo ti suniti su danas kičma „Islamske države“. Bila je to eklatantna greška i nije se to dogodilo prvi put. „Islamska država“ je proizvod SAD., Al Kaida i talibani u Avganistanu nastali su kao reakcija na američku intervencionističku politiku. Ali na greškama se ne uči- one se neprestano ponavljaju i sada stiže račun za tu politiku u obliku ogromnog talasa izbeglica iz Iraka i Sirije.

Gospodine Liders, SAD bar pokušavaju da utiču na situaciju u regionu, a Nemačka se drži u pozadini…

Problem Nemačke, ali i problem ostatka Evropske unije, jeste to što prema zemljama Bliskog i Srednjeg istoka ne sledi sopstvenu politiku. Nemačka politika uglavnom sledi američke ideje i planove, njih sprovodi u delo ili barem to pokušava. Postoje dva izuzetka: Nemačka nije učestvovala u ratu 2003. protiv Sadama Huseina, niti u rušenju Gadafija. U ostalim slučajevima Nemačka podržava tu pogrešnu politiku i nema hrabrosti da je koriguje. Aktualni primer je odluka turske vlade koja vodi rat protiv Kurda, najvažnije grupacije koja ratuje protiv IS. NATO, Evropska unija i vlada u Berlinu u stvari bi morali da izvrše pritisak na tursku vladu i da joj kažu da je ideja da se ratuje protiv Kurda suluda. Ankari treba poručiti da bi trebalo da radi upravo suprotno. Ali u nemačkoj vladi nema ni jednog jedinog političara koji bi Tursku javno kritikovao. To je pogrešna politika i zbog toga plaćamo visoku cenu u obliku izbegličkog talasa.

Postoje naznake da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da se uključi u borbu protiv IS. Da li se možda nazire rešenje za Siriju?

Kada bi Rusija, Iran, Kina, SAD i Evropljani bili složni, taj konflikt možda ne bi mogao da se okonča, ali bi bar mogao da se ograniči i drži pod kontrolom. Radi se pre svega o ključnom pitanju šta će biti s režimom Bašara al Asada i kako kreirati politiku za eventualno vreme nakon režima. Rusija i Iran signalizirali su da su spremni da sklone Asada s vlasti, na primer da ga zamole da ode u egzil u Rusiju. Ali kostur režima bi opstao, bar u Damasku. Pitanje je hoće li Amerikanci na to da pristanu. Rusija je, baš kao i Iran, veoma zainteresovana da se taj haos ne proširi, da ne ode u smeru Kavkaza, da radikalni islam i tamo ne pusti korenje. Postoji dakle zajednička baza za konstruktivnu politiku s Rusijom, ali morala bi da postoji i volja da se zajednička politika sprovodi.

Vi smatrate da će odluka opet biti doneta u SAD, da Vašington odlučuje šta da se radi?

Vašington je najvažniji globalni akter u zemljama Bliskog i Srednjeg Istoka, iako se moć Vašingtona ubrzano urušava, delom i zbog toga što su mnoge države regiona shvatile da postoji veliki jaz između vizije slobode SAD i Zapada s jedne i realne politike s druge strane. Niko ne zna kako će stvari izgledati za tri, četiri ili pet godina u Siriji, Iraku, u regionu. Jasno je da će se humanitarna katastrofa nastaviti. Ne znam šta će Evropa da uradi ako ljudi počnu da beže i iz Egipta, a to se već nazire. Mislim da bi Evropljani trebalo jasno da definišu svoje sopstvene interese, ako treba i pritom da se ograde od SAD.

Mihael Liders je analitičar i jedan od najboljih nemačkih poznavalaca situacije na Bliskom istoku.