Lokalni novinari u Srbiji: kaskaderski poziv

Za novinarku lokalnog portala IN Medija iz Inđije Vericu Marinčić bio je to uobičajeni radni dan. Krenula je u zgradu Opštine Inđija da izveštava sa sastanka predsednika Opštine i nezadovoljnih građana. Ali obezbeđenje ju je doslovce izguralo iz zgrade. Nije bila na spisku, glasilo je opravdanje.

Verica Marinčić je tako ponovo postala vest. Jer ona je u više navrata zastrašivana i praćena na poslu i ispred kuće u kojoj živi. Osnovno tužilaštvo u Staroj Pazovi odbacilo je njenu krivičnu prijavu, a potom je i Više tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici odbilo prigovor novinarke na ovu odluku.

Za novinare lokalnih medija sve to nije novost. Na sastanku Stalne radne grupe za bezbednost novinara jedna lokalna novinarka je svedočila kako zbog pretnji ne može da viđa unuke, jer se porodica plaši da bi mogla da ugrozi njihovu bezbednost. Druga je, pak, ispričala kako se neprestano dešava da skrnave grob njene majke tako što autolakom i sprejom ispisuju pogrdne poruke.

“Ako pokušaš da svoj posao radiš koliko toliko profesionalno, što će reći da ne ideš niz dlaku onima koji su na vlasti, onda je veoma teško. Prevlađuje osećaj da su sve moguće granice pređene i da je samo pitanje trenutka kada će te neko na ulici zaista napasti”, kaže urednik portala 021 iz Novog Sada Zoran Strika.

Finansijska neodrživost

Radio i portal 021 već skoro tri decenije pokušava da “ne ide niz dlaku” i svaki dan je borba za opstanak. U redakciji ih sa svim saradnicima ima devetoro i to, napominje Strika, nije realna slika, jer u većini lokalnih medija ima jedna, dve ili eventualno tri osobe u redakciji. Ali najveća borba je, kaže, na terenu finansija.

“Nisu nam dostupni dobri komercijani ugovori koji bi nam omogućili stalne prilive i koji bi omogućili da mediji koji rade profesionalno, koji imaju vrlo zahvalnu i lojalnu publiku, za taj svoj rad budu nagređeni na tržištu, pa tako ostvare ekonomsku nezavisnost”, kaže Strika.

I zaista, sve analize o stanju u lokalnim medijima pokazuju da su lokalna tržišta oglašavanja premala da finansijski podrže postojanje lokalnih medija, dok su veliki oglašivači okrenuti nacionalnom nivou. S druge strane, pretplate i donacije publike u Srbiji još nisu zaživele.

Alternativa bi mogla da bude novac koji lokalne samouprave izdvajaju za informisanje, ali brojne stručne analize su identifikovale probleme u ovom mehanizmu. Oni sežu od toga da lokalne samouprave uopšte nisu raspisale konkurse, preko pitanja kompetentnosti komisija koje donose odluke o raspodeli novca, do favorizacije medija koji su po vlasničkoj strukturi i uređivačkoj politici bliski vlasti.

“Na konkursno sufinansiranje kao neki izvor finasiranja mogu da računaju isključivo mediji koji rade po diktatu vlasti”, izričit je Strika.

Tu tezu jasno pokazuju i brojke. Primera radi, Novi Pazar zauzima treće mesto po količini novca koje izdavaja za medije, ali je čak petina novca dodeljena samo jednom mediju, a to je RTV Novi Pazar koji je veoma blizak lokalnoj vlasti.

Medijska scena se na kratko ponadala kada su izmenama medijskih zakona korigovane neke od manjkavosti ovig mehanizma – ali čini se da rezultata neće biti.

„Prvi podaci pokazuju da su mnoge lokalne samouprave smanjile sredstva koja će dodeljivati lokalnim medijima preko ovog mehanizma“, kaže profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Kleut koja je učestvovala i u pisanju medijske strategije.

„Ranije smo paralelno s projektnim sufinansiranjem imali i još netransparentnije načine davanja državnog novca medijima i moguće je da ono što ćemo sada videti upravo to da se kroz nekakve ugovore o sponzorstvima, nabavke male vrednosti i slično, taj deo novca poveća i da se ponovo kanališe ka onim medijima koji u suštini ne zadovoljavaju informacione potrebe građana.“

Lokalni mediji u službi političke propagande

Istraživanja u kojima je Kleut učestvovala pokazuju da je slika lokalnih medija u Srbiji veoma neujednačena. “U nekim mestima, građani imaju relativno pluralnu medijsku sferu, čak neke bi smo rekli i previše pluralno. Čini mi se da samo u Novom Pazaru postoji više od 20 registrovanih medija, plus još neregistrovani portali, dok su u nekim drugim mestima građani potpuno ostali bez medija”, kaže Kleut za DW.

U toj šumi, dodaje, građani nekako uspevaju da pronađu informacije koje su im važne za svakodnevni život, poput onih o isključenjima struje, vode ili drugim komunalnim temama.

„Ali ono što možemo da detektujemo da postoji kao problem u većini opština jeste da ne postoji novinarstvo koje propituje odluke koje donose opštinske vlasti“, dodaje Kleut.

Jer mnogi lokalni mediji su kroz proces privatizacije završili u rukama biznismena koji su bliski vladajućoj političkoj partiji. “I ono što vidimo poslednjih godina jeste izrazita politizacija lokalnih medija i to da čitava jedna mreža lokalnih medija služi, ne da bi se bavila lokalnim temama, nego da kroz svoje informativne programe prenosi sadržaj kabloskih televizija, uživo obraćanja predsednika ili predsednice Vlade”, objašnjava Kleut.

Zoran Strika upravo je završio istraživački tekst na tu temu. Pokazao je kako su lokalni mediji tokom predizborne kampanje (zlo)upotrebljeni za blaćenje opozicije.

“Osim toga, ono što vidimo da se dešava jeste da se osnivaju mediji koji su pod direktnom kontrolom vlasti. U Novom sadu postoje tri-četi portala koje su pod direktnom kontrolom vlasti i koji pokušavaju da do svoje publike dođu pričama o lepšoj strani grada, ali zapravo na taj način poturaju sve što bi vlast želela da iskomunicira s građanima”, kaže Strika.

Izborna tišina na lokalu

Sve bi to moglo da bude uvertira za dolazeće lokalne izbore, koji bi u velikom broju mesta mogli potpuno da ostanu van radara.

„Čak i u većim gradovima, građani imaju problem da uopšte sagledaju ko s kime izlazi na izbore, a to je minimum političkog informisanja za donošenje odluke za koga ćete glasti. O drugim elementima ne mogu prosto ni da zamislim gde bi se građani mogli informisati“, kaže Kleut.

Radio 021 ima ideju kako da predizbornoj tišini doskoči. Trenutno rade na izgradnji mreže profesionalnih lokalnih medija u Vojvodini, s idejom da razmenjuju sadržaje i pokušaju zajedno da prežive.

“Da pomognemo da čitanost raste, pa da potom svi zajedno istupimo na tržištu, i da umesto broja posetilaca koje na primer ima 021, imamo mnogo više, pa da kažemo evo oglašavanje kod nas znači da se oglašavate praktično u većem delu Vojvodine i kod veoma respektabilnih medija”, objašnjava Strika.

Čvrsto veruje u tu ideju iz nje crpi optimizam. “Druga opcija je da ni ne pokušamo i da za pet godina završimo u situaciji da kroz pet godina nemamo apsolutno nikakve nezavisne lokale medije u Vojvodini.”