Makedonski lideri u diplomatskom sendviču

Hojt Brajan Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara u Stejt departmenta za evropska i evroazijska pitanja stigao je u dvodnevnu posetu Makedoniji. Poseta nikako nije „slučajna“ – ona se poklapa sa predstojećim ključnim danima tokom kojih se očekuje da se u toj zemlji ipak otvori institucionalni izlaz iz pravne i političke krize. Američki izaslanik bio je u Skoplju i početkom marta, pre odlaganja izbora zakazanih za 24. april. On je tada izjavio da ne postoje uslovi za održavanje fer izbora i pozvao stranačke lidere da se fokusiraju na ispunjavanje dogovora iz Pržina.

U međuvremenu, na generalnu i snažnu podršku Specijalnom državnom tužiocu, vlast je odgovorila odlukom o amnestiji što je potpuno obesmislilo rad te institucije. Ji je stigao u Makedoniju u vreme kada ne samo da nisu postignuti novi rezultati, već su neki procesi i dramatično nazadovali. Zbog toga su očekivanja pre svega bila usmerena na Ustavni sud, a ne na pregovore četiri stranke.

Sudije Ustavnog suda su u međuvremenu po hitnom postupku utvrdile da odluka o raspuštanju skupštine nije bila u skladu s Ustavom i pokrenule postupak za njeno poništenje. To znači da se obustavljaju i sve aktivnosti koje su iz te odluke proistekle, uključujući i onu o raspisivanju izbora za 5. jun. To opet otvorilo mogućnost za ponovno zasedanje parlamenta, koji bi mogao da donese ključne odluke za nastavak pregovora stranačkih lidera: odlaganje izbora, a zatim i pokretanje mehanizma za otkazivanje amnestije.

Nemački izaslanik ponovo u Skoplju

Iz Vašingtona i Brisela je u poslednjih nekoliko dana u više navrata izražavana zabrinutost zbog situacije u Makedoniji, posebno zbog namere da se 5. juna održe izbori na kojima bi učestvovala samo jedna stranka – vladajuća VMRO-DPMNE. Takav jednostran potez, sutra (19.5.) bi u Skoplje trebalo da dovede i specijalnog nemačkog izaslanika Johanes Hajndla. On je pre samo nedelju dana boravio u makedonskoj prestonici i odatle otputovao uz očekivanje da će lideri u međuvremenu pronaći rešenje za krizu. Ali, i pored bilateralnih susreta ambasadora SAD i zemalja-članica Evropske unije sa predstavnicima makedonskih stranaka, do susreta partijskih lidera do sada nije došlo.

U stranačkim krugovima spekuliše se da se iza scene i bez posredovanja ambasadora vode direktni pregovori između timova VMRO-DPMNE i opozicionih Socijaldemokrata (SDSM) – ali opozicija takve tvrdnje negira. Stranke nisu potvrdile ni informaciju da je Hajndl tokom svoje prve posete sugerisao da se formiraju radne grupe koje bi razmotrile pravne mogućnosti za ukidanje sporne amnestije. Međutim, prema izvorima iz pregovaračkih timova, upravo to pitanje izaziva najviše otpora u vladajućoj VMRO-DPMNE. Ta stranka navodno insistira na tome da se eventualno ukidanje amnestije zameni drugim oblicima ili garancijama za pomilovanje.

Iako se još uvek ne zna kakav je plan posete američkog i nemačkog izaslanika, izvesno je da će se oni sastati sa liderima stranaka kako bi se uz snažno diplomatsko posredovanje pronašla konkretna rešenja za izlazak iz trenutnog statusa kvo. Nakon konferencije za novinare predstavnika SAD Jija, znaće se ima li razloga za optimizam.

U zavisnosti od toga kako se bude razvijala situacija, direktna podrška u rešavanju krize može se očekivati i od Rima. Italijanski ambasador u Skoplju Ernesto Belen najavio je da njegova zemlja može da se uključi u taj proces u bilo kom trenutku: „To će zavisiti od razvoja situacije – da bi se izbegla zabuna ili preklapanja aktivnosti među strankama. Potrebno je hitno pronaći rešenje, jer politička nestabilnost utiče na situaciju, a štetu naneta privredi i društvu platiće na kraju građani“, izjavio je Belen za „Glas Amerike“. On je naglasio da bez ispunjenja ugovora iz Pržina izborni proces neće biti kredibilan, niti će biti daljih evro-atlantskih perspektiva za Makedoniju.

Upozorenje dela Izborne komisije

I dok diplomate nude svoju pomoć Makedoniji, oglasila se i Državna izborna komisija (DIK). Pet od devet članova Komisije potpisalo je pismo predsedniku Skupštine Trajku Veljanoskom u kome ga obaveštava da će na glasačkom listiću biti samo jedna stranka i da DIK nema zakonsku osnovu da organizuje izbore. Pismo su potpisali Igor Milev i Violeta Duma (SDSM), Subhi Jakupi (albanska Demokratska unija za integraciju – DUI), kao i predsednik Komisije Aleksandar Čičakovski i potpredsednik Redžep Prekopuca.

„U situaciji kada je na listiću samo jedna stranka ugrožen je i princip uravnoteženog medijskog izveštavanja, zagarantovan članom 75 i članom 75a izbornog zakona. Sprovođenje izbora sa samo jednom listom kandidata, značilo bi da se suverenitet građana prenosi samo na jednu političku partiju, a to je u suprotnosti sa članovima 1 i 2 Ustava. Takvi izbori bili bi nelegitimni i nekredibilni, a njihovo održavanje predstavljalo bi suspenziju ustavnog i pravnog poretka Republike Makedonije“, navodi se u pismu koje je Veljanoskom uputila većina članova Izborne komisije.

Za sada nema odgovora na pitanje da li će Veljanoski i ovo, kao i prethodno pismo Komisije tretirati samo kao izveštaj, a ne kao obavezujući dokument.