Makron zacrtava sopstveni kurs u ratu oko Gaze

Cilj francuskog predsednika Emanuela Makrona je postizanje novog primirja između terorističke organizacije Hamas i izraelske vojske, što bi potom trebalo da dovede do dugotrajnijeg prekida vatre. Tako je to rekao Makron tokom vikenda u vreme kratke posete svetskoj klimatskoj konferenciji COP28 u Dubaiju. Šef francuske države objasnio je da je tokom razgovora u Kataru želeo da osigura da se intenziviraju napori za postizanje prekida vatre.

-pročitajte još: Pet scenarija za budućnost Gaze posle rata

Njegovi predlozi, međutim, nisu ostavili veliki utisak. Hamas nastavlja da ispaljuje rakete na Izrael, a izraelska vojska je proširila svoje napredovanje na položaje Hamasa duž čitavog Pojasa Gaze. Hamas i dalje drži taoce u zarobljeništvu, a prema podacima Ujedinjenih nacija, situacija u kojoj se nalazi civilno stanovništvo u Gazi je katastrofalna.

Makron sumnja u to da Hamas može biti uništen

Emanuel Makron je takođe po prvi put javno doveo u pitanje ratne ciljeve Izraela. „Šta znači potpuno uništenje Hamasa i da li neko veruje da je to moguće? A ako i jeste moguće, rat bi onda trajao deset godina“, rekao je predsednik Francuske u Dubaiju.

Indirektni odgovor iz Jerusalima stigao je odmah. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je nastavak kopnene ofanzive u Gazi jedini način da se „potpuno porazi“ Hamas. „Nastavićemo da sledimo sve naše ratne ciljeve“, najavio je Netanjahu na izraelskoj televiziji.

Predsednik Makron je u Dubaiju zahtevao da izraelsko rukovodstvo „treba da bude preciznije u pogledu svojih namera i krajnjeg cilja kojem teži“. Savetnik za bezbednost izraelskog premijera je tokom vikenda nejasno govorio o „bezbednosnim zonama“ koje bi trebalo da budu postavljene na teritoriji Pojasa Gaze na granici sa Izraelom. To bi trebalo da spreči teroriste da ponovo pređu granicu.

Ne postoje planovi za potpunu okupaciju Pojasa Gaze i o tome da bi njome trebalo da upravlja Izrael. Nejasno je ko će preuzeti taj zadatak nakon završetka rata. Terorističko vođstvo Hamasa jasno je stavilo do znanja da će se rat sada nastaviti do kraja, dok se ne dogovori prekid vatre. Do tada, oslobađanje talaca ne dolazi u obzir.

-pročitajte još: Pregovarački maraton na Bliskom istoku: kako je postignut dogovor o taocima?

Skretanje s puta Evropske unije

Francuski predsednik svojim komentarima odstupa od zvaničnog, zajedničkog stava Evropske unije, koji je usaglašen na poslednjem samitu krajem oktobra. Šefovi država i vlada pozvali su tada na kratke „pauze“ u borbama kako bi se oslobodili taoci i obezbedili zalihe za stanovništvo. Nije bilo govora o prekidu vatre, jer nisu hteli da vrše preveliki pritisak na Izrael.

Pored Francuske, više razumevanja za zabrinutost Palestinaca pokazuju i Španija i Belgija – više nego Nemačka na primer, koja jasno podržava akcije Izraela. Na sledećem samitu EU koji se održava iduće nedelje ponovo će se razgovarati o zajedničkom stavu Unije o bliskoistočnom sukobu.

Nemački kancelar Olaf Šolc, uopšte se ne slaže sa Makronom. On je još 12. novembra na jednoj diskusiji u Hajlbronu, rekao: „Ali sa zadovoljstvom mogu da kažem da ne mislim da je ispravan zahtev koji neki postavljaju za trenutni prekid vatre ili dugu pauzu, što je u suštini ista stvar.“ A onda je, takođe misleći da Francusku, Šolc nastavio rekavši da prekid vatre na kraju krajeva znači „da Izrael treba da pusti Hamas da se oporavi i ponovo kupi nove rakete, pa da mogu ponovo da ih ispaljuju. To je neprihvatljivo.“

Podjednako rastojanje od obe strane?

Čini se da Emanuel Makron trenutno pokušava da održi podjednaku distancu i od Izraela i od Palestinaca, i da Francusku ponovo pozicionira negde u sredini, slično kao što je to uradio francuski predsednik Šarl de Gol posle Šestodnevnog rata 1967. Izrael je tada pobedio Egipat, Jordan i Siriju, i preuzeo kontrolu nad Zapadnom obalom, Istočnim Jerusalimom, Pojasom Gaze, Golanskom visoravni i Sinajem.

Neposredno nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, francuski predsednik je stao solidarno uz Izrael, bez ikakvih „ali“ i „ako“. Uostalom, i Francuska je poslednjih godina nekoliko puta bila žrtva islamističkih napada. Pokolj nevinih posetilaca muzičkog festivala koji su počinili teroristi Hamasa, mnoge Francuze je podsetio na teroristički napad na koncertnu dvoranu Bataklan u Parizu 2015. Makron je otputovao u Izrael – iako kao poslednji predstavnik velikih evropskih demokratija – i tamo govorio o međunarodnoj koaliciji protiv terora.

Međutim, nakon što je izraelska vojska počela masovno da bombarduje Pojas Gaze i nakon što je sve više palestinskih civila ginulo, Makronov stav se promenio. U neobično oštrom intervjuu za Bi-Bi-Si 10. novembra, francuski predsednik optužio je Izrael za bombardovanje civila. Za to, rekao je, nema ni opravdanja, ni legitimiteta.

Izraelska vlada reagovala je ogorčeno, a Makron je nakon toga reterirao i rekao da su njegove izjave iz intervjua pogrešno shvaćene. I nije pozvao Izrael da jednostrano prekine vatru. Potom je usledio telefonski razgovor s izraelskim predsednikom Jicakom Hercogom s ciljem da se izgladi spor.

Emanuel Makron želi da spreči širenje bliskoistočnog sukoba na društvo u Francuskoj. On je to najavio u TV-obraćanju. U toj zemlji živi veoma velika jevrejska i još mnogo veća muslimanska zajednica. Islamistički motivisan smrtonosni napad na prolaznike u Parizu ove subote 2. decembra bio je drugi od početka rata između Hamasa i Izraela. Opasnost koju pominje Makron je stvarna.

-pročitajte još: Kolika je opasnost od islamističkog terorizma u Nemačkoj?

Napred-nazad

Francuski „Figaro“ Makronove spoljnopolitičke aktivnosti poredi sa vihorom. Njegovo držanje podseća na divlje skakanje napred-nazad, brzo se menja, nestabilno je i stoga zbunjujuće, ocenjuje list. Makronov uvežbani politički recept je, kažu posmatrači, da se mnogo priča, pa da se pritom kaže nešto iznenađujuće, da se daju neke neobične sugestije.

To jeste ponekad funkcionisalo u evropskoj ili u unutrašnjoj politici, ali ne mora nužno da funkcioniše i u spoljnoj, kaže Anjes Levaloa, potpredsednica pariskog Istraživačkog instituta za Mediteran i Bliski istok. „Sve zavisi od poruke koju francuski predsednik želi da pošalje, ali mislim da postoji konfuzija u poruci koju šalje“, rekla je Levaloa za radio Fransinfo krajem oktobra. Drugim rečima, nije jasno kakav je njegov stav.

Makron nije sam

Emanuel je ovog vikenda dobio podršku SAD u zalaganju za prekid vatre i poštedu civilnog stanovništva. Potpredsednica SAD Kamala Haris je takođe na klimatskoj konferenciji u Dubaiju kojoj je prisustvovao i Makron, rekla da je ubijeno previše nevinih Palestinaca. „Iskreno, nivo patnje, fotografije i video-snimci koji dolaze iz Gaze – to je jednostavno poražavajuće“, rekla je Haris.

A američki ministar odbrane Lojd Ostin je na jednom događaju u Kaliforniji poručio da Izrael ima moralnu obavezu da zaštiti civilno stanovništvo. Njegovo iskustvo u ratu protiv Islamske države u Iraku pokazalo mu je, kako je rekao, da stanovništvo mora biti zaštićeno, čak i u urbanom ratu. „U suprotnom, ako ih oterate u naručje neprijatelju, možete možda postići taktičku pobedu, ali ćete pretrpeti strateški poraz.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.