Mars na Havajima

Kuda god seže pogled nalazi se crvenkasto kamenje. Nema ni biljaka, ni životinja, a pogotovo ne ljudi. Na vulkanu Mauna Loa na Havajima zaista izgleda kao na Marsu. Idealno mesto za simuliranje boravka na crvenoj planeti.

Iglu na vulkanu

U to je uverena i fizičarka Kim Binsted. „Čak je i geologija slična“, kaže naučnica sa Univerziteta Havaji nakon što je izišla iz terenskog vozila, jedinog prevoznog sredstava pomoću kojeg je moguće doći do tih visina. I još jedna prednost tog nestvarnog pejzaža: „Ovo je jedno od retkih mesta na Havajima s kojih se ne vidi more.“ To je važno kako bi stanovnici „Habitata“, šatora dugačkog 11 metara, nalik na iglu, stekli utisak da su zaista na Marsu. Žitelji šatora, tri žene i tri muškarca, deo su posade zajedničkog eksperimenta Univerziteta Havaji i NASA komplikovanog naziva (i skraćenice) HI-SEAS, a koji bi trebalo da pokaže kakav je uticaj izolacije na posadu. Šestoro „astronauta“ samo preko elektronske pošte komuniciraju sa spoljnim svetom. Iz šatora dopire žamor i smeh, ali nikakvi zvuci ne smeju da dopru u šator spolja. „To bi bilo pogubno po eksperiment“, kaže Kim Binsted, voditeljka tog jedinstvenog projekta koji će trajati do kraja juna.

Sindrom „tri četvrtine“

HI-SEAS bi trebalo da pruži odgovore ne neka od bezbroj pitanja vezanih sa eventualnim putovanjem ljudske posade na Mars. Jedno od tih pitanja jeste i kako bi se ponašala grupa ljudi koja bi najpre zajedno trebalo da provede mesece u svemirskom brodu, a zatim i na nenastanjenoj planeti. „Ono što tokom tog eksperimenta želimo da saznamo jeste pozadina tzv. 'Sindroma tri četvrtine', kaže Binsted. Prema toj teoriji, astronauti nakon tri četvrtine vremena provedenog u izolaciji često padaju u depresiju. Kako bi se saznao odgovor na to pitanje, u šatoru na obroncima havajskog vulkana bi više meseci zaredom trebalo da provede nekoliko posada. Psihičko stanje posade je veoma važno jer, za razliku od filmova koji se bave putovanjem na Mars i koji žive od interakcije među likovima, dakle drame, u pravoj misiji na Mars međuljudske drame bi bile od štete, a ne od koristi. Trenutno među „astronautima“ na Mauni Lei nema drame. Petoro Amerikanaca i jedna Kanađanka se, za sad, dobro slažu.

Manjak higijene zbog nauke

Svoj šator „na Marsu“ napuštaju samo dva puta nedeljno kako bi uzeli uzorke kamenja i proverili kakvo je stanje s izvorima lave. Ali i ti izleti su pre toga dogovoreni sa „bazom na Zemlji“. Neki od članova posade lako podnose izolaciju. Neki pate zbog toga jer propuštaju sezonu američkog fudbala. Martiju Leniju, koja se nalazi na čelu aktuelne posade, nedostaje izležavanje ne suncu i čitanje neke dobre knjige. Žaklin Din pre svega nedostaje plivanje. Svako od članova posade ima pravo na osam minuta tuširanja. Ali to je mala žrtva u poređenju s rezultatima koje bi taj eksperiment mogao da ima kada je reč o budućnosti čovekovog putovanja u svemir.