Mediji formiraju sliku o migrantima

„Kada je u leto prošle godine reka izbeglica nabujala, narasla je i nelagoda u društvima koja su doticali. Smenjivali su se i mešali radoznalost, strah i sažaljenje. U Srbiji je na kraju prevladalo tumačenje da su to ljudi koje je muka naterala na bekstvo i kojima treba pomoći na putu. Percepcija u Bugarskoj i Mađarskoj je drugačija. Tamo se na izbeglice gleda kao na opasnost,“ piše Noje cirher cajtung u članku čije najvažnije delove prenosimo:

Srbija – kontrolisani mediji

„U zemljama na prostoru bivše Jugoslavije se, kao objašnjenje za te razlike, navodi nedavna istorija. U Srbiji su devedesetih godina mnogi ljudi i sami iskusili ili videli bekstvo i proterivanje. Iz toga se rađa empatija. Ipak, dugoročno je verovatno odlučujuća uloga medija. Kada su tabloidi u leto 2015. objavljivali jezive priče o opasnim muslimanskim azilantima, morali su da prestanu – na znak odozgo. Od tada dominiraju neutralni ili pozitivni izveštaji. Težak položaj izbeglica predstavljen je preko ličnih priča. Za razliku od Bugarske, gde političari čestitaju samozvanim „lovcima na izbeglice“, u Srbiji tako nešto nije moguće. Iza toga stoji jasna politička odluka.

U raspravi između Angele Merkel i Viktora Orbana, premijer Aleksandar Vučić nedvosmisleno je stao na stranu Nemačke. Berlin u čitavom regionu ima veći autoritet od Brisela. To što Nemačka podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, važi kao adut. A zato što mediji u velikoj meri zavise od političke vlasti, propisani ton izveštavanja brzo je sproveden u delo.

To je išlo lako, pogotovu što je Srbija zbog svoje izbegličke politike na Zapadu predstavljena pozitivno – prvi put u poslednjih 25 godina. Novi, pozitivan imidž zahvalno je pribeležen. I zaista, spremnost da se pomogne bila je, a i ostala, impresivna. Ipak, teško da bi se tako dugo održala da mediji nisu radili onako kako su radili.

Poslednjih nedelja je, međutim, prvi put bilo i drugačijih izveštaja. Početkom septembra mnogo se pisalo o provalama izbeglica u pograničnom gradu Šidu, gde se nalazi veliki izbeglički logor. Prošle nedelje, kada su Avganistanci u Beogradu organizovali protestni marš ka mađarskoj granici, govorilo se o izbegličkom haosu. ’Informer’, list blizak vlastima, objavio je kolumnu jednog opozicionog političara koji je napisao da je Srbija ’poligon za džihadiste’. Da li to znači da se vetar promenio?

Malo je verovatno da su srpski mediji na ’mađarskom’ kursu’, ali što se duže bude čekalo na panevropsko rešenje za izbegličku krizu, to atraktivnije postaje zatvaranje državnih granica. Povremeno iz MUP-a stiže poziv da se na granici postavi ograda, ali Vučić to odbacuje kao ’neevropski’. Međutim, i njegova retorika se menja: vreme sirijskih porodica je prošlo – današnji migranti uglavnom su avganistanski muškarci, ’problematičniji’ od prethodnih. Statistika Vučiću samo delimično daje za pravo: prema podacima UNICEF-a, oko 60 odsto registrovanih izbeglica su Avganistanci, ali polovina njih su – deca.“

Mađarska – konstantna upozorenja na opasnost

„U Mađarskoj vlada i organi vlasti već godinu i po dana vode kampanju protiv migranata. Premijer Viktor Orban rano je prepoznao kolika je eksplozivnost teme, kao i korist koju bi od toga mogao da ima na domaćoj političkoj sceni. Mesecima pre velikog talasa izbeglica prošlog leta, u vreme napada na ’Šarli ebdo’ u Parizu januara 2015, on je migrante doveo u direktnu vezu s terorizmom. Na nagli porast broja izbeglica u letnjim mesecima, vlada je odgovorila ’nacionalnim konsultacijama’ – jednim sugestivno formulisanim upitnikom koji je upućen svim domaćinstvima. Te ’konsultacije’ praćene su i plakatima na kojima se migranti, između ostalog, upozoravaju da se ponašaju u skladu sa zakonima. Međutim, to što su poruke napisane na mađarskom jeziku, jasno ukazuje da su zapravo bile upućene domaćem stanovništvu.“

Međutim, mada je kampanja čak i u državnim medijima ocenjena kao priprosta, vladi se isplatila - povećala joj je popularnost, uprkos nekim lošim odlukama i korupcijskim skandalima. Od vrhunca krize, krajem leta prošle godine, Orban se u svojim intervjuima i nastupima gotovo isključivo bavi pitanjem migracija i opasnosti koju ona predstavlja po Evropu. Njegova politika izolacionizma, sa ogradom i pooštrenim zakonima, dramatično je snizila broj ilegalnih graničnih prelazaka.

U februaru je vlada u Budimpešti raspisala i referendum sa pitanjem da li Mađarska treba da primi izbeglice prema kvotama EU. Kao deo informativne kampanje za referendum, vlada je promovisala nekoliko serija plakata na kojima se migranti predstavljaju kao kriminalci. Odgovarajući TV-spotovi emitovani su na televiziji tokom prenosa veoma gledanih Olimpijskih igara. U jednoj brošuri upućenoj svim domaćinstvima, ukazivano je na zabranjene zone u gradovima zapadne Evrope, delove grada koji su postali opasni, navodno zbog migranata. Zbog toga je čak došlo i do diplomatskog spora sa Londonom. Prema informacijama koje je vlada dala portalu index.hu, ta informativna kampanja koštala je skoro 30 miliona evra. A sudeći po posmatračima, u Mađarskoj je u poslednjih nekoliko meseci poraslo neprijateljstvo prema strancima“, piše „Noje cirher cajtung“.