Medijska (ne)sloboda u Srbiji

„Medijske slobode u Srbiji su fiktivne, imamo iluziju da možemo slobodno da govorimo i radimo, ali u svakom trenutku to što radimo može biti zloupotrebljeno. To nije sloboda nego iluzija slobode“. Tako Tamara Skrozza, više puta nagrađivanja novinarka i urednica video programa Novinske agencije FoNet, opisuje stanje medijskih sloboda u Srbiji.

Ona je tokom leta ove godine bila na meti tabloida bliskih vlasti, kada je njena izjava o načinu na koji je trebalo sprovesti reforme Petog oktobra zloupotrebljena u političke svrhe i predstavljena kao poziv na ubistvo aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića.

Između ostalog, ona je i tim povodom bila jedna od panelistkinja ovogodišnjeg „Brave New Media Foruma" (BNMF), događaja koji je tokom petka i subote u Beogradu okupio veliki broj novinara, aktivista, stručnjaka iz oblasti medija i ljudskih prava. Oni su u okviru mnogobrojnih panela govorili o izazovima sa kojima se suočavaju novinari i mediji širom sveta.

Zastrašivanje novinara svakodnevica u Srbiji

Skrozza, ovogodišnja dobitnica prestižne nagrade za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“, za DW objašnjava da je Srbija „zatočenica autokratskog režima“, kome je „jako stalo do toga kako će mediji da izveštavaju i zapravo želi da uguši svaku trunku medijskih sloboda“.

Iako na svojoj koži već decenijama oseća posledice etičkog bavljenja novinarstvom, kaže da su medijske slobode u Srbiji „trenutno nepostojeće“.

Ističe da su medijski radnici svakodnevno u opasnosti. „Danas sam to ja, sutra može biti bilo ko drugi. Ko je sledeći? Šta je sledeće?“.

Na pitanje šta je potrebno dalje uraditi kako bi se stvari poboljšale, kaže da je „jedino moguće preživeti“.

„Promeniti stvari u ovom političkom sistemu ne možemo, jer smo onemogućeni ekonomskim, bezbednosnim, pravnim i svim drugim mogućim pritiscima. Dok god je ovaj režim ovakav kakav je, nama nema normalnog života ni slobode", napominje Skrozza.

Medijske slobode u Srbiji u konstantnom padu

Izveštaji o stanju medijskih sloboda u svetu, koje sprovodi nevladina organizacija „Reporteri bez granica" pokazuju da je sloboda medija u Srbiji iz godine u godinu sve ugroženija.

Iako sa manjim odstupanjima, primetno je da je od 2020. Srbija sve lošije rangirana u ovim izveštajima. Za razliku od prošle godine kada je bila na 91. mestu, 2024. godine našla se kao 98. od 180 zemalja koje su obuhvaćene monitoringom i svrstana u grupu zemalja koje su u „teškoj situaciji".

Pavol Salai šef odseka za Evropsku uniju i Balkan „Reportera bez granica", za DW ističe da je glavni problem medijskih sloboda u Srbiji odsustvo zakonodavstva i mera koje štite novinare, napominjući da rešenja postoje ukoliko postoji politička volja da se ona primene.

„Postoje dobri primere zakona i rešenja Evropske komisije i Evropske unije, koje odmah mogu da se primene ukoliko postoji politička volja. To je pritom i jedan od zahteva na putu pristupanja EU“, kaže Salai.

Kao jedan od problema medijske scene u Srbiji ističe „jako prisustvo ruske propagande“, ali i nekažnjavanje za teška dela ubistva novinara, napominjući da su „potrebne sudske odluke koje će kazniti počinioce i ubice“, poput slučaja ubistva novinara Slavka Ćuruvije 1999. 

Brave New Media Forum već osmu godinu zaredom, u okviru projekta „Mladi mediji“ („Young Media“),DWakademija organizuje u saradnji sa brojnim partnerima. Cilj programa je osnaživanje mladih medijskih radnika na putu ka pravljenju promena u društvu, razmenjivanje mišljenja i iskustva i slavljenje različitosti.

Događaju je prisustvovao i generalni direktor DW Peter Limburg, koji je govorio o poteškoćama sa kojima se suočavaju novinari u Nemačkoj i načinima za suočavanje sa njima.