Merkelova u naletu, Šulc u padu
13. maj 2017.
U Nemačkoj se za četiri i po meseca održavaju izbori za Bundestag. Za mnoge u toj zemlji, ali van nje glavno pitanje glasi: da li će Angela Merkel ostati kancelarka ili ovi izbori znače kraj njene ere?
To uveliko zavisi od kancelarskog kandidata Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD). Krajem januara, došlo je do velikih promena kod socijaldemokrata. Dugogodišnji šef SPD-a Zigmar Gabrijel čelno mesto je prepustio Martinu Šulcu. Bivši predsednik Evropskog parlamenta u predizbornu trku ušao je borbeno: „U kampanju ulazim s namerom da postanem kancelar“.
Splasnuo „Šulc-efekat“
Izgledi za socijaldemokratskog kandidata najpre su bili dobri. SPD je naglo uzletela u anketama i opet je počela da važi za stranku koja je u stanju da izbaci Angelu Merkel iz kancelarskog ureda. U Nemačkoj je taman počelo je da se priča o tzv. „Šulc-efektu“ – ali on od njega sada kao da nije ostalo ništa. To pokazuje aktuelno istraživanje javnog servisa ARD, koje je među 1.000 ispitanika sproveo institut „Infratest dimap“.
To da je početno oduševljenje za kandidata SPDA popustilo, vidi se u direktnom poređenju. Tako bi, kada bi se u Nemačkoj kancelar birao direktno, skoro polovina Nemaca ponovo izabrala Angelu Merkel za kancelarku, tri odsto više nego prethodnog meseca. Martin Šulc je od tada izgubio četiri poena, njega bi direktno biralo 36 odsto ispitanika. Pre samo tri meseca polovina ispitanika bila je za to da Šulc bude kancelar.
Merkelova kao garant blagostanja i stabilnosti
Vetar u leđa s kojim je Šulc započeo izbornu godinu je popustio. Razlog za to jeste to što njemu nedostaje sadržaj. Dve trećine ispitanih je kazalo da im u njegovoj politici nedostaje jasna sadržajna linija. Duduše, imenovanje Šulca za kancelarskog kandidata socijaldemokrata, prema mišljenju većine (56 procenata) ispitanika, jasnije je naglasilo razlike između dve najveće stranke SPD i CDU. Čak 45 odsto učesnika ankete imalo je veća očekivanje od SPD kandidata.
S druge strane, kancelarku Merkel velika većina Nemaca vidi kao garanta blagostanja i stabilnosti u svojoj zemlji. Ipak, velika većina smatra da su zlatna vremena Merkolove prošla. Ona je već dvanaest godina kancelarka i ovo je četvrti put da u izbornu trku ulazi kao glavna kandidatkinja unije CDU/CSU.
FDP jača: tako jak nije bio od 2010. godine
Uzlet kancelarke i pad Martina Šulca odražava se i na popularnost njihovih stranaka. Da su izbori za Bundestag već sledeće nedelje, stranke Unije Angele Merkel, osvojile bi 37 odsto glasova, tri procenata više nego u anketama iz prošlog meseca. Jačanje CDU pre svega ide na štetu socijaldemokrata. Šulcova SPD je tako, u najnovijoj anketi ostala bez četiri poena i ona sada ima samo još 27 procenata. Na saveznim izborima 2013. godine osvojili su 25,7 odsto glasova.
Stranka slobodnih demokrata (FDP, odnosno Liberali), profitirala je sa osam odsto osvojenih glasova na izborima u pokrajini Šlezvig-Holštajn i ostvarila najbolji rezultat u anketi od maja 2010. godine. Prema tom rezultatu, liberali bi ponovo ušli u Bundestag koji su morali da napuste nakon izbornog debakla 2013. godine. Situacija ostaje nepromenjena za Zelene (8 procenata) i Levicu (7 odsto). Alternativa za Nemačku (AfD) beleži jedan odsto glasova manje i ukupno ima deset procenata. To znači da bi na izborima u septembru po prvi put u istoriji Savezne Republike Nemačke u Bundestag mogla da uđe jedna desničarsko populistička stranka.
Top-tema: skandal u Bundesveru
Tema koja ovih dana posebno zaokuplja Nemce jeste nemački Bundesver. Zbog vesti o desničarskom ekstremizmu među vojnicima, Bundesver već nedeljama bije loš glas. Nemačku vojsku trenutno potresa skandal u vezi s Frankom A, optuženim za terorizam. Taj oficir, za koga se sumnja da je desničarski ekstremista, mesecima se predstavljao kao sirijski izbeglica i veruje se da je planirao oružani napad na vodeće nemačke političare. Ministarstvo odbrane na čijem je čelu Ursula fon der Lajen (CDU), sada najavljuje sveobuhvatne reforme.
Od tih najava ona međutim neće imati mnogo koristi. Trenutno je njenim radom zadovoljno samo 38 odsto Nemaca, 16 procenata manje nego prethodnog meseca. U raspravama o ekstremno-desničarskim tendencijama u vojsci, ipak se naveliko pozdravlja odluka ministarke da o tome informiše javnost. Međutim, dva od tri ispitanika kritikuju nedostatak adekvatnog vođstva i kontrole u Bundesveru. Svaki treći učesnik ankete smatra da su radikalne desničarske ideje više zastupljene u vojsci nego u ostatku društva.
Da za snažnu Evropu?
Britanci hoće da napuste Evropsku uniju. Tek nedavno je Velika Britanija pokrenula postupak za izlazak iz Unije. Antievropsko raspoloženje širi se i u drugim evropskim zemljama. Za razliku od Francuske – Francuzi su prošle nedelje za novog predsednika izabrali vanstranačkog Emanuela Makrona. Njegova poruka glasi: ’da’ za Evropu i ’da’ za još intenzivniju saradnju s Nemačkom.
Zajedno za snažnu Evropu – to bi na primer moglo da znači da će Nemačka preuzeti posebnu vrstu odgovornosti i da će više novca morati da izdvaja za stabilizaciju Evropske unije. Nešto više od polovine Nemaca ne misli da je to dobro, ali 41 odsto ispitanih podržava veće finansijske izdatke s ciljem jačanja Evrope.
Napeta politička situacija u svetu
Ubedljiva pobeda Makrona i njegovi pozivi za jačanje Evrope u nesigurnom svetu, većinu Nemaca kao da ne smiruju. Bez obzira na to da li je reč o ratu u Siriji, izboru Donalda Trampa za predsednika ili napetostima sa Rusijom i Turskom, velika većina nemačkih građana smatra je aktuelna politička situacija u svetu velika pretnja za Nemačku – šest procenata više nego početkom godine. Ali dok se situacija u svetu doživljava sumorno, pozitivno se gleda na situaciju u svojoj zemlji: 81 odsto ispitanih ekonomsku situaciju u Nemačkoj, ali i svoju lično, ocenili su kao veoma dobru ili dobru.