Migranti sa Bliskog istoka: igračke u sporu Belorusije i EU

Oko četrdeset minuta trajao je put od Vilnjusa do prihvatnog kampa za izbeglice Rudnikaj. Čim smo parkirali ispred kampa, prišao nam je čuvar i pitao nas šta tražimo tu. Nas dvojica novinara sa Bliskog istoka prilično ličimo na ljude koji su zatvoreni u kampu, samo naša evropska pratilja izgleda jasno drugačije.

Kažemo da smo novinari i da želimo da pišemo o kampu. Jedan drugi čovek proverava naša dokumenta. Objašnjava nam da bez dozvole Ministarstva unutrašnjih poslova Litvanije ne smemo da kročimo u kamp. Zatim tri sata čekamo potvrdu iz Vilnjusa da bismo mogli da uđemo u kamp ograđen čeličnom žicom.

-pročitajte još: Nemački mediji: Hrvatska ilegalno proteruje migrante u BiH

U kampu su kamp-kućice i šatori, koje, kako kažu, ne smemo da pogledamo iznutra – iz „bezbednosnih i higijenskih razloga“. Od migranata nas deli još jedna ograda. Najveći broj njih je sa Bliskog istoka, neki su iz Afrike. Mahom je reč o muškarcima između 20 i 30 godina.

Mnogi Iračani u kampu žale se na socijalnu nepravdu, kao i na autoritarno ponašanje političara i paravojnih formacija. Jedan vređa poznatog političara, drugi ga pak uzima u zaštitu. I tako se, u sred litvanske šume, vodi diskusija o korupciji u Iraku.

Većina mladića učestvovala je u nasilno ugušenim protestima za politički nezavisan Irak u jesen 2019. Ljudi su tada izašli na ulice i zbog korupcije.

Označen za čitav život

Ahmed, mladić iz Kerbale, ima rane po čitavom telu. Pre šest godina ranjen je, kaže, u eksploziji auto-bombe. Tada je izgubio i jedno oko. Drugim tužno gleda u nas. Toliko tužno, kao što zvuči i njegov glas.

Abdulah (21) još od najranijeg detinjstva pati od psorijaze. Ekcemi mu pokrivaju skoro čitavo telo. Jedan drugi izbeglica pati od slabosti mišića. Isto kao i njegov brat. On leži u šatoru i ne može da se pomera.

Pitamo se: šta će biti s ovim ljudima?

Politička igračka

Većina izbeglica i migranata u kampu Rudinkaj želi samo jedno: u Evropsku uniju, u Evropu. Ali, Evropa okleva. I Litvanija koja obezbeđuje granici EU takođe okleva. Ta mala zemlja preopterećena je ogromnim brojem zahteva.

Sa zamenikom ministra unutrašnjih poslova Litvanije, Arnoldasom Abramavičiusom razgovarali smo na licu mesta. Kaže da je svestan teške situacije u kojoj se ti ljudi nalaze. Istovremeno se žali da turističke agencije u susednoj Belorusiji svesno mame Iračane, pa ih potom od Minska prebacuju u pravcu Baltika, dakle na granicu EU. Belorusija svesno širi lažne vesti o Minsku kao pogodnoj kapiji za ulazak izbeglica u susednu Evropsku uniju. Na taj način ciljano stavlja pod pritisak Litvaniju, članicu Evropske unije.

-pročitajte još: Belorusija godinu dana kasnije: Lukašenko uzvraća udarac

Što se tiče sudbine tih ljudi, Litvanija nastoji da poboljša situaciju, uverava nas zamenik ministra. S vladom u Bagdadu dogovorili su da će se pobrinuti za izbeglice čim letovi iz Bagdada ka Minsku budu obustavljeni. I zaista, Iraki ervejz, najvažnija iračka avio-kompanija najavila je pre nekoliko dana da će anulirati sve letove za Belorusiju u avgustu.

Poznavaoci situacije ove mlade muškarce u ovom i u drugim kampovima u Litvaniji vide kao političke igračke. Otkako je EU uvela sankcije protiv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka zbog brutalnog ophođenja prema tamošnjoj opoziciji, on očigledno instrumentalizuje izbeglice i koristi ih kao sredstvo pritiska na EU.

Činjenica je takođe da su samo u nekoliko prethodnih nedelja stotine migranata ilegalno prešle belorusko-litvansku granicu. Tokom ove godine na granici je uhvaćeno oko 3.500 ljudi. Litvanija strahuje da bi do kraja godine moglo da ih stigne više od 15.000 sa Bliskog istoka i iz Afrike. U međuvremenu je Belorusija najavila da želi da zatvori granice prema Litvaniji. Izbeglice, dakle, ne mogu nazad.

Čežnja za Evropom

Belorusija potpuno svesno, iz političkih razloga, podržava Iračane i druge koji žele da novi dom pronađu u susednoj Evropskoj uniji, kaže litvanski politikolog Vitis Jurkonis. „Ali, Litvanija nema ni infrastrukturu ni potrebno iskustvo da obradi zahteve za azil u toj količini.“ Pri tom, u Litvaniju dolaze i izbeglice iz same Belorusije. To su ljudi koji svoju domovinu napuštaju zbog autoritarne vladavine predsednika Lukašenka, kaže direktor kancelarije „Fridom haus“ u Viljnusu. „Beloruska vlada zabranjuje svojim državljanima da prelaze u Litvaniji, ali ljudima sa Bliskog istoka to dozvoljava.“

Bagdad je u međuvremenu pojedine Iračane koji su se zaglavili na putu ka EU vratio u domovinu. Većina ih se vraća bez novca ili čak u dugovima. Ušteđevinu su potrošili za put do Belorusije, a kartu za povratak u domovinu moraju da plate iz sopstvenog džepa.

Maskirani batinaši

Jedan Iračanin koji se još uvek nalazi u Minsku ispričao nam je preko telefona da je već četiri puta pokušao da preko Poljske uđe u EU. Zbog toga se sada odlučio da ide preko Belorusije. Kaže da su ga prilikom prelaska granice zlostavljali delimično maskirani muškarci. „Udarali su nas električnim pendrecima. Odvlačili bi nas u vozila i tukli.“ Uveren je da su muškarci koji su ga napadali litvanski graničari. Dokaza za to, međutim, nema.

Još jedan Iračanin u kampu Rudnikaj kaže da mu je jasno da su on i druge izbeglice koje žele bolji život u Evropi postali politička igračka u sporu između evropskih zemalja. On ipak i dalje želi u Evropsku uniju, ali, kaže, samo legalnim putem.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu