Misija u Avganistanu - uspeh ili poraz?

Misija "Međunarodih trupa za bezbednosnu podršku" u Avganistanu , ili ISAF-a (od "International Security Assistance Force" na engleskom) okončaće se nakon 13 godina. Međunarodne trupe već mesecima prazne i razmontiraju svoje baze po celoj zemlji. Većina vojnika već se nalazi u svojim rodnim zemljama, a sa njima je otišao i najveći deo opreme.

Sve je počelo sa napadima 11. septembra: Nekoliko nedelja nakon terorističke akcije, Sjedinjene Američke Države poslale su trupe u Avganistan. Nakon što je svrgnut talibanski režim, koji je usko sarađivao sa organizatorom napada, Osamom Bin Ladenom, ISAF je pokrenuo svoju misiju u Kabulu decembra 2001. Zatim je područje delovanja prošireno na celu zemlju. Na vrhuncu misije je na teritoriji Avganistana bilo preko 130.000 vojnika iz oko 50 nacija. Na kraju 2014, završava se najduža misija u istoriji Nato, koji je obeležilo i najviše gubitaka. Istovremeno, pitanje da li su međunarodne trupe bile uspešne, ostaje neizvesno.

2001: Visoka očekivanja. 2014: oprezni optimizam

Misija koja je pokrenuta uz odobrenje Ujedinjenih Nacija imala je ambiciozne ciljeve: trebalo je da se pobrine za stabilnost, da podrži obnovu Avganistana i da postepeno demokratizuje zemlju. Pored toga, zadatak vojnika bio je da spreče spreče da Avganistan ponovo postane skrovište za međunarodne teroriste.

"Postigli smo ono što smo želeli", izjavio je pred trupama generalni sekretar Nato, Jens Stoltenberg, nedugo pre zakazanog povlačenja. I dalje ima izazova ali: "naše nacije su bezbednije i Avganistan je jači", kaže ovaj Norvežanin.

O pobedi, međutim, predstavnici Transatlanskog saveza odavno ne govore. Ipak, ima povoda za oprezni optimizam: predvodnici Al-Kaide i kampovi za obuku nestali su iz Avganistana. Glavnokomandujući ove terorističke mreže, Osama bin Laden, ubijen u maju 2011 u Pakistanu. Održavanje ovogodišnjih predsedničkih izbora takođe se računa kao uspeh – smena vlasti je izvršena demokratskim sredstvima i bez većeg nasilja. Isto tako, ima napretka u izgradnji državnih institucija, infrastrukturi, sistemu obrazovanja, zdravstvu i privredi.

Stvorene su i nove snage bezbednosti od ukupno 350.000 policajaca i vojnika. Oni su postepeno preuzeli odgovornost za bezbednost zemlje od stranih trupa. Talibani i drugi pobunjenici su pretrpeli ozbiljne gubitke, posebno nakon povećanja broja stranih trupa 2009. godine.

Ali, te grupe nisu pretrpele odlučjujući vojni poraz. "Zemlja nije bezbedna", rekao je bivši predsednik Avganistana Hamid Karzai još u oktobru 2013. I dok se međunarodne snage spremaju da povuku glavninu svojih vojnika, skoro svakog dana pojavljuju se novi izveštaji o napadima na vojsku i policiju.

"Rat još uvek nije gotov"

"Misija ISAF-a nije rešila glavni problem u Avganistanu", kaže Tomas Rutig, jedan od predvodnika "Avganistanske mreže analitičara", koja je bazirana u Kabulu i Berlinu. "Rat još uvek nije gotov. Talibani nisu uništeni, pobunjenici su se raširili po celoj zemlji i nivo upotrebe sile u Avganistanu je od 2010 na višem nivou nego prethodnih godina."

Tokom misije u Avganistanu živote je izgubilo preko 3400 međunarodnih trupa, od toga 55 Nemaca. Broj ubijenih pripadnika avganistanskih snaga bezbednosti stalno raste od kako su tamošnja vojska i policija preuzele odgovornost za bezbednosnu situaciju u zemlji. Samo od početka ove godine do sredine novembra ubijeno je oko 6.000 vojnika i policajaca.

Tome valja dodati i visok broj civilnih žrtava: desetine hiljada muškaraca, žena i dece poginuli su ili su bili ranjeni u borbama između vojnika i pobunjenika. Po procenama Ujedinjenih Nacija, od prvog januara do kraja novembra 2014 ubijeno 3.188 civila a ranjeno 6.429. Za tri četvrtine žrtava su odgovorni Talibani ili druge pobunjeničke grupe.

Deo krivice za veliki broj civilnih žrtava snosi i zapadna strategija za obnovu zemlje, koja se oslanja na regionalne timove za izgradnju.Trupe zapadnih zemalja u okviru takvih timova imaju zadatak da pokažu vojno prisustvo u avganistanskim pokrajinama, dok istovremeno podržavaju lokalnu upravu. Na primer, vojnici bi trebalo da grade bunare ili ulice, i da se istovremeno brinu za bezbednost. "Ovo mešanje civilnih i vojnih zadataka je takođe razlog za neuspeh ISAF-a." kaže Rutig. "Talibani su na osnovu smanjene razlike između te dve oblasti pronalazili izgovor da napadnu civile."

Nejasna budućnost

Šta će se desiti nakon što većina međunarodnih trupa napusti zemlju? Transparensi Internešenel ocenjuje da Avganistan pripada najkorumpiranjim državama sveta, a po procenama američke organizacije Fond za mir, ta zemlja je na sedmom mestu na ovogodišnjem spisku propalih, odnosno neefikasnih država.

Pored toga, Avganistan je i najveći proizvođač opijuma na svetu. U nedavnoj analizi nemačke obaveštajne službe BND, stručnjaci upozoravaju da će proizvodnja droge imati dramatične posledice za bezbednost i ekonomiju Avganistana. "Kroz tako stvorena sredstva finansiraju se mreže za podršku i razne oružane grupacije, posebno Talibani, a korupcija u zemlji izrazito jača."

Ostaje "Odlučna podrška"

Ostaje da se vidi da li će Talibani uspeti da povrate kontrolu nad pojedinim regionima zemlje nakon odlaska međunarodnih trupa. Mnoge strane posmatrače brine trenutna situacija u Iraku, koji je zapao u haos nakon povlačenja međunarodnih trupa.

Doduše, nakon ISAF-a uslediće misija "Odlučna podrška", i međunarodni faktori nadaju se da će na taj način sačuvati napredak koji su postigli u Avganistanu. Na terenu će ostati 12.000 stranih vojnika kao savetnici i instruktori za avganistanske snage bezbednosti, ukljućujući 850 nemaca i 9.000 Amerikanaca.

General-potpukovnik Džosef Anderson za Njujork Tajms kaže da nije ni optimističan i pesimističan što se bliske budućnosti tiče. "Činjenica je da ćemo biti prisutni na manje lokacija i sa manje osoblja. I to je očigledno razlog za brigu."

Vaš komentar?