Mitovi o padu Miloševića

Zapad je svojom intervencijom prilikom rušenja Slobodana Miloševića više odmogao nego što je pomogao – glasi provokativna teza knjige „Fabrikovana revolucija“ (Engeenering Revolution) američko-holandske autorke Marlene Šperi (Spoerri), piše Noje cirher cajtung i nastavlja:

„Svrgavanje Slobodana Miloševića u oktobru 2000. godine bio je odlučujući trenutak u istoriji promocije demokratije. To je bila prva uspešna demokratska revolucija posle Hladnog rata koja je imala značajnu podršku iz inostranstva. Zbog četiri izgubljena rata i ekonomske bede, srpski vladar proigrao je podršku naroda; u septembru 2000. godine, njegov protivnik Vojislav Koštunica izabran je za predsednika. Miloševićev pokušaj da pokrade izbore, izveo je pola miliona ljudi na ulice Beogradu. Autokrata je bio gotov.

Američke i nemačke stranačke fondacije – Nacionalni demokratski institut, fondacije 'Konrad Adenauer' i 'Fridrih Ebert' – podržavale su inicijative političkog i građanskog društva koje su potom, nakon rušenja Miloševića, postale proizvodi za izvoz. Takav primer je studentski pokret 'Otpor' koji je kampanjom kojom je mobilisao društvo doprineo pobedi Koštunice i koji je potom transformisan u konsultantsku firmu. 'Obojene revolucije' u Gruziji i Ukrajini, kao i 'Arapsko proleće', direktno su ili indirektno inspirisani 'Otporom'. Međutim, istorijska događanja ni izbliza nisu bila tako pravolinijska, ukazuje Marlen Šperi.

Pravi događaji prilično su zamućeni mitovima. Stranačke fondacije i njihovi međunarodni donatori doprineli su uspehu kojeg u suprotnom u toj meri ne bi bilo, tvrdi Šperi. Novinari i akademski građani doprineli su stvaranju mita. Njena provokativna teza glasi: međunarodna podrška bila je uglavnom neefikasna, a tamo gde je i imala uticaj, to je bilo kontraproduktivno. Autorka za to navodi jedan jedini konkretan primer: zvanične sastanke predstavnika zapadnih vlada sa srpskim opozicionim političarima pred izbore, što je režimu omogućilo da opoziciju prikaže kao strane agente. Autorka, inače UN oficir pri nevladinoj organizaciji 'Nezavisni diplomata' (Independent Diplomat), istovremeno kritikuje bivšeg specijalnog izaslanika SAD Ričarda Holbruka jer se pre i nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine, sastajao isključivo sa Miloševićem, ignorišući opoziciju.

To nije dovoljno konzistentno i ukazuje na glavni problem knjige 'Fabrikovana revolucija': autorka uvek iznova iznosi tvrdnje koje, uprkos brojnim intervjuima sa tadašnjim zvaničnicima, empirijski ne može da dokaže. Šteta. Knjiga je veoma zanimljiva kao opis strane podrške demokratizacije u Srbiji, ali je, kao procena te epizode, daleko manje uspešna“, zaključuje švajcarski list.

Izbeglička katastrofa i na jugu Srbije

Viner cajtung iz Beča prenosi upozorenja medija u Beogradu o predstojećoj humanitarnoj katastrofi vezanoj za odluku mađarske vlade da podigne gvozdenu ogradu na granici sa Srbijom: „To je dovelo do naglog povećanja broja izbeglica u Srbiji, zemlji koja je do sada za njih bila samo tranzitna ruta. Naročito je loša situacija na jugu Srbije u opštinama Preševo i Bujanovac, gde preko obližnje granice sa Makedonijom stižu izbeglice, uglavnom iz Sirije, Iraka i Avganistana. Policija u Preševu preplavljena je i preopterećena zahtevima za 72-časovne dozvole za boravak u Srbiji. Crveni krst je u utorak ostao bez namirnica. Medicinska pomoć se izbeglicama od pre nekoliko dana nudi u vojnom šatoru.

Izbeglice su svuda, spavaju i po ulicama, i niko ne zna koliko ih tačno tamo ima. Od početka godine 32.500 njih zatražilo azil, ali većina ne sačeka kraj procesa, već nastavlja put u pravcu zapada. 'Srbija ne sme postati evropska tampon-zona, a pogotovu ne u nadi će Mađarska onda odustati od planova za izgradnju ograde na granici',“ prenosi Viner cajtung izjavu Radoša Đurovića iz Centra za pomoć azilantima.

Specijalni status za potražioce azila sa Kosova

Vestafališe nahrihten iz Minstera skreće pažnju na izbeglice sa Kosova u Nemačkoj. „Na diskusiji u Minsteru pod nazivom 'Kosovo – odbijeno bez obrazloženja', koju je organizovalo tamošnje 'Udruženje protiv proterivanja', ukazano je na problem hitnog postupka kojim se proteruju izbeglice sa Kosova. Manjine kao što su Romi, Aškalije ili Egipćani na Kosovu su životno ugroženi – ne samo zbog teške bede koja tamo vlada, već i zbog izolacije i nemogućnosti da sebi i svojim porodicama obezbede egzistenciju.

Eva Veber iz berlinskog istraživačkog instituta 'Bekstvo i migracija', i sama udata za Aškaliju, govorila je o prošlosti i sadašnjosti Kosova. Ona je bila na Kosovu odmah posle rata u leto 1999, kao i mnogo puta posle toga. Veber zahteva da se ljudima sa Kosova ukinu vize i da im se izda dozvola za boravak i rad u Nemačkoj, obrazlažući to rečima da je 'neophodno napraviti ventile kako bi se smanjio pritisak na Kosovu, koje bi inače moglo ponovo da eksplodira',“ prenosi Vestfališe nahrihten.