Mladiću presuđeno, šta s „Herceg-Bosnom“?
24. novembar 2017.
Izostala je nervoza pre televizijskog prenosa izricanja presude Ratku Mladiću. I građani i političari i analitičari bili su uvereni da je doživotni zatvor jedina moguća kazna za „balkanskog krvnika“, kako su ga u svojim emotivnim komentarima nazivali brojni novinari.
Iako mu je zbog praktičnih razloga suđeno samo za zločine počinje u Bosni i Hercegovini, Ratko Mladić ostavio je krvavi trag i u Hrvatskoj, posebno u Škabrnji gde je u vreme kada je on bio komandant Kninskog korpusa JNA, samo prvog dana okupacije masakrirano 43 civila i 15 vojnika. Snimci neprepoznatljivih tela stanovnika Škabrnje, slično kao i pada Vukovara, bile su tačka u kojoj su mnogi osetili surovost rata koji se je rasplamsao na području Hrvatske.
„Žao mi je što nije odgovarao za zločine počinjene u Hrvatskoj. Nadam se da će ova presuda doživotnog zatvora biti bar delimično satisfakcija porodicama svih koji su poginuli, ubijeni, mučeni i nestali u to vreme kad je Mladić bio jedan od simbola rata, brutalnosti i genocidnosti“, prokomentarisala je hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović. To je ujedno i sažetak svih drugih komentara koji su u Hrvatskoj usledili na tu temu. „Presuda je primerena, ali ne uključuje zločine počinjene u Hrvatskoj“, poručio je i premijer Andrej Plenković ističući da je i u tom predmetu Hrvatska pružala pomoć Haškom sudu.
I branitelji imaju istu zamerku: u presudi koja Mladića označava kao onog koji je sprovodio genocid i ratne zločine, Hrvatske nema. Ipak, iako je stvoren utisak da haških presuda u slučaju Škabrnje nema, za taj su zločin vođena četiri postupka u kojima su osuđeni Milan Babić i Milan Martić, a ponavlja se i postupak protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića. Zatvorsku kaznu za zločine u Škabrnji odslužila je i Zorana Banić, medicinska sestra iz Zemunika Gornjeg kojoj se je sudilo u Hrvatskoj.
Likovanje nad sramotom Srbije
Nevojničko ponašanje Ratka Mladića u sudnici, posebno kada je reč o izricanju presude, u Hrvatskoj je često poređeno s dostojanstvenim gardom 2012. godine oslobođenih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, a iz toga se izvodio i zaključak o samoj prirodi rata koji se je vodio na području Hrvatske te Bosne i Hercegovine.
San o „Velikoj Srbiji“ još uvek traje, zaključuje se u hrvatskoj javnosti nakon komentara predsednika Republike Srpske Milorada Dodika na presudu Mladiću. Slična je reakcija usledila i na govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Njegovo pozivanje na srpske žrtve i navodni nedostatak empatije međunarodne zajednice, izazvale su podsmeh u Hrvatskoj koja Srbiju doživljava kao državu nesposobnu za introspekciju, koja uz to „ratuje“ sa svim susedima i koja decenijama plače da je niko ne voli.
Hrvatski deo društvenih mreža ponovo su preplavile fotografije mladog Aleksandra Vučića kako nosi pivo Vojislavu Šešelju i Tomislavu Nikoliću, kao i one na kojoj Vučić 2007. godine, kao generalni sekretar šešeljeve Srpske radikalne stranke, stavlja natpis „Bulevar Ratka Mladića“ na zgradu televizije B92.
Prvostepena odluka Haškog suda izazvala je likovanje nad, kako je to doživljeno, još jednim porazom Srbije, iako je samo nekoliko dana ranije velik deo hrvatskih građana zamerao predsednici Kolindi Grabar-Kitarović izjavu iz Vukovara. „Već su učinjeni neki pomaci, možda to deluje kao sitni koraci. Rekla sam – još će mnogo vode da protekne Dunavom pre nego što će Hrvatska i Srbija moći da kažu da su prijateljske države“, rekla je tada Grabar-Kitarovićeva.
„Herceg-Bosna“?
Oglasilo se i Državno tužilaštvo Hrvatske koje je podsetilo a je Županijski sud u Šibeniku osudio Mladića u odsustvu na 20 godina zatvora zbog napada na Šibenik, Kijevo, Sinj, proterivanja 3.000 stanovnika Vrlike i uništavanje kulturne baštine. Podignuta je i optužnica zbog organiziranja rušenja brane Peruća s ciljem potpunog potapanja svih nastanjenih mesta nizvodno od brane i reke Cetine, i to Sinja, Trilja i Omiša sa preko 50.000 stanovnika. Otvorena je i istraga protiv Mladića zbog raketiranja Požege, Đakova, Zadra... U svim tim napadima stradali su brojni civili.
Ali malo ko razmatra te postupke, Mladić je za Hrvatsku završena priča čija pravosnažnost kreće u trku sa biologijom. Nalogodavci i kreatori politike koja je stvorila „balkanskog koljača“ su ili na slobodi ili u grobu, reći će mnogi.
Novu hašku presudu hrvatska javnost ipak očekuje s mnogo više zebnje i neizvesnosti. Naime, u sredu 29. novembra Hag će objaviti konačnu presudu u slučaju šestorice lidera „Herceg-Bosne“, kojima se sudilo za zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini. Oni su 2013. godine nepravosnažno osuđeni na kazne od 10 do 25 godina zatvora zbog zločina nad muslimanima u BiH i prekrajanje te države. To je postupak u kojem se sudi i tadašnjem hrvatskom političkom vrhu, na čijem je čelu bio predsednik Franjo Tuđman.
Ako su potvrdi da je tu bilo reči o „udruženom zločinačkom poduhvatu“ uz podršku Zagreba, Hrvatska bi mogla da doživi težak finansijski, ali pre svega moralni udarac. Ta presuda bi, uz isplatu brojnih odšteta, donekle mogla da promeni i narativ o samom Domovinskom ratu, koji u Hrvatskoj inače propisuje i posebna saborska Deklaracija. Upravo se na osnovu nje poslednjih dana preispituje i „ispravnost“ onih novinara koji kritički progovaraju o ratu i zbivanjima iz devedesetih godina.