Između Šerijata i ruskog zakona

Ograničena prava žena, poligamija i sklapanje braka s maloletnicama, takozvano 'ubistvo iz časti' ili pak krvna osveta, samo su neki od primera kršenja ruskog prava u pojedinim regionima u Rusiji u kojima žive pretežno muslimani. Moćne elite u tim delovima Ruske federacije dopuštaju takvu vrstu kršenja ruskog prava uz obrazloženje da islamska tradicija mora da se poštuje.

"Na Volgi, kao i u Tatarstanu i Baškortostanu, Šerijatski zakon je nešto što pripada prošlosti, ali na Severnom Kavkazu se zaista primenjuje", kaže Ahmet Jarlikapov iz moskovskog Instituta za međunarodne odnose. Tako u Dagestanu imate i Šerijatske sudove čije je sudije birala lokalna zajednica. A njihov rad kontroliše savet muslimanskih teologa. "Ti sudovi se po pravilu ograničavaju na sitni kriminal ili svađe između supružnika. Često se tu radi i o podeli imovine posle razvoda", kaže Jarlikapov. Ali, ti sudovi, kaže ovaj ekspert za Kavkaz, nisu kompetentni, jer u ovom regionu je vrlo malo onih koji dobro poznaju islamsko pravo.

Pitanja nasledstva i zakon o razvodu

Ljudi se često okreću islamskom pravu kako bi rešili međusobne konflikte. Pravnica Lejla Džabarova kaže da, kada je reč o porodičnom pravu, postoje ogromne razlike između islamskog i ruskog prava. I ona je muslimanka i radi u jedom ruskom sudu. "U Rusiji dete posle razvoda najčešće ostaje kod majke. Ali, prema islamskom pravu dete može da ostane kod nje samo dok se ponovo ne uda. Jer, očuh važi za stranca s kojim naprimer djevojčica ne bi smela da živi u istoj kući", objašnjava pravnica. To pravilo međutim ne važi ako je dečak u pitanju.

Slično je i kod naslednog prava. Prema ruskom pravu, postoji mogućnost ostavljanja testamenta, ali prema Šerijatskom zakonu to nije moguće. "Ako porodica ima sina onda on dobija najveći dio nasledstva, a ćerke veoma mali deo", kaže Džabarova.

Različit pogled na poligamiju

U suprotnosti sa ruskim zakonodavstvom je i poligamija koja prema Šerijatskom zakonu nije zabranjena. Ahmet Jakupov naglašava da je među ruskim muslimanima mnogoženstvo mnogo ređe nego što se misli. "To je u velikoj meri preuveličano. Jer, to je samo u Ingušetiji široko rasprostranjeno. Ali, ni tamo nema više od sedam procenata takvih brakova koje ne priznaje ruski zakon. U Dagestanu je taj broj još manji", smatra ovaj ekspert.

Roman Silantjev, stručnjak za religiju smatra da se mnogoženstvo događa samo u određenim situacijama. "Na primer, kada žena izgubi muža, nju muškarac može da uzme za drugu ženu, kako se ne bi sama nosila sa svim problemima. Ja lično za takve slučajeve imam razumevanja."

Lejla Džabarova naglašava da muškarac može uzeti drugu ženu samo uz saglasnost svoje prve žene. "Najčešće se događa da žena, ako je vernica, pristaje na to. Naravno da ona ne želi ni sa kim da deli svog supruga, ali ljubav prema Bogu je jača", smatra Džabarova. Ona ističe da je u tom slučaju najvažnije da se obe žene slože sa takvom odlukom.

Najkomplikovanije je u Čečeniji

Najveći problemi u slučaju primenjivanja islamskog zakona na prostoru Ruske federacije su u Čečeniji. "Najteže povrede ruskog zakonodavstva se događaju kada je reč o krvnoj osveti i ugnjetavanju žena", izveštava Jelena Burtina iz humanitarne organizacije za izbeglice "Civilna podrška". Ona kaže da se mnoge žene, koje pobegnu iz Čečenije, obraćaju upravo njima. Njima najčešće preti "ubistvo iz časti" ako ih članovi porodice optuže za "nemoralno" ponašanje. "U Čečeniji se 'ubistva iz časti' i krvna osveta ne kažnjavaju. Tek nedavno je jedan otac pozvan na odgovornost zato što je ubio svoju kćerku", kaže ova aktivistkinja za ljudska prava.

Prema njenim rečima, Kremlj je previše popustljiv prema čečenskom rukovodstvu. Ona je uverena da predsednik Ramzan Kadirov i njegovo okruženje koriste islamsku tradiciju samo da bi postigli svoje ciljeve, ojačali sopstvenu vlast i zataškali zlostavljanja. "Oni tumače tradiciju na svoj način i odbacuju sve ono što njima ne ide u korist", kaže Burtina.