Na izbore u Banjaluku – samo nek’ je po pravilima

Iako se broj glasača u svakom izbornom ciklusu povećava, broj onih s pravom glasa u BiH i dalje je zanemarljiv da bi značajnije uticao na izborni rezultat u Srbiji. U prošlom izbornom ciklusu taj broj iznosio je 11.120, dok je na ovim izborima registrovano oko 400 građana više s pravom glasa.

Iz Ambasade Srbije saopšteno je da se procedure nisu menjale i da se na isti način kao i u prethodnim izbornim ciklusima glasa na 19 lokacija. Najviše upisanih birača je u Generalnom konzulatu u Banjaluci, nešto više od 1.200. Slede Sarajevo i Mostar koji ukupno imaju jedva toliko.

Najviše ljudi je poranilo na biračko mesto u banjalučkom konzulatu. Zlatko Jurić iz Banjaluke, kaže: „Mislim da je pravo i obaveza svakog građanina da izađe na glasanje. Glasao sam svojom savešću, kao i svaki obrazovan čovek – za promene“, kaže Jurić.

Njegov sugrađanin misli drugačije: „Očekujem da se ovaj trend nastavi kako je i do sada bilo i neka mu je sa srećom. Srbija ne sme da stane.“

Čoveče, ne ljuti se

Na parlamentarnim izborima pre tri godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, već je u izbornoj noći u brojkama saopštio stanje sa druge strane Drine: „Pobedili smo tako da smo u Republici Srpskoj, a izašlo je 87 odsto onih koji su se prijavili, dobili 90 odsto glasova“, rekao je tada Vučić.

-pročitajte još: Klizav teren podrške Vučiću iz Banjaluke

Kampanja za ove izbore bila je viđena i u Republici Srpskoj, posebno u Banjaluci. Slučajno ili ne, na ulazu u grad su isključivo bilbordi s Aleksandrom Vučićem, na izlazu prvi socijalista Srbije Ivica Dačić. Političari iz tog entiteta BiH praktično se utrkuju ko će pre da iskaže podršku listi aktuelnog predsednika Srbije.

„Nikada nećete pogoditi s kim igram ’Čoveče, ne ljuti se’“, govori u promotivnom spotu gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković iz opozicionog PDP, koji, kako kaže, s prijateljem igra tu igru. A prijatelj, koji sedi preko puta njega je prvi čovek SNS Miloš Vučević, koji odgovara na pitanje Stanivukovića zašto toliko voli tu igru. „Draško, volim igru ’Čoveče ne ljuti se’, jer nas uči mnogim pravilima“, odgovara između ostalog Vučević.

Kad je reč o pravilima, deo javnosti, a posebno opozicija u Srbiji, smatra da niko ne bi trebalo da se meša u izbornu volju građana druge države. Tako ne misli predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je danas glasao u konzulatu Srbije u Banjaluci. Kaže da bi svi građani tog entiteta trebalo da dobiju državljanstvo Srbije – po rođenju.

„Zato je bitno da svi iz RS dobije državljanstvo Srbije, a ne da prolazimo teške procedure koje su u ovom trenutku na snazi“, rekao je Dodik. On je inače glasao javno, pred kamerama, ne ulazeći na za to predviđeno glasačko mesto.

Fiktivni građani?

Za širu javnost u suštini nikada i nisu bili problem oni građani s dvojnim državljanstvom koji glasajući „regularno“ obavljaju svoju građansku dužnost. Problem u svakom izbornom ciklusu su oni koji organizovano od strane pojedinih političkih partija iz Srbije, fiktivno prijavljuju mesto boravka na adresama u Srbiji kao bi ostvarili biračko pravo.

Ta priča posebno se zakotrljala na opštim izborima u Srbiji pre nekoliko godina i snimcima koje je objavio lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas. Na njima se kako je rekao, vidi kako se vozilima registarskih oznaka iz BiH, dovoze ljudi u policijske stanice u Beograd, kako bi se osigurali tzv. „sigurni glasovi“ za Srpsku naprednu stranku na izborima.

„Svi naši sunarodnici iz RS imaju pravo na državljanstvo Srbije. Svi koji ih ucenjuju odgovaraće za to. I to ubrzo, jer nas slobodnih, željnih pravde je svakim danom sve više“, rekao je tada Đilas, upozorivši i na izdavanje državljanstava „po ubrzanoj proceduri – uz jedan uslov: da glasaju za SNS.“

Takav trend na ovim izborima nije zabeležen, a deo javnosti ironično komentariše da niko ne želi da dozvoli da se ista greška ponovi dva puta. Međutim, problem je što takvi sistemi uticaja na izborni rezultat odgovaraju političkim subjektima koji su na vlasti i niko ne želi takve uslove da menja.

„Suština je da nijedna vlast ne želi ništa da uradi po tom pitanju, jer ima prostora za manipulaciju. To se radilo i tokom ove vlasti i tokom prethodnih, i to će nažalost da se nastavi. Dok se izborni zakon dobro ne očisti, to se neće završiti“, rekao je ranije za DW bivši član Centralne izborne komisije BiH Vehid Šehić.

Ogroman rast broja državljanstava

Godine 2002. tadašnji predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica i tročlano Predsedništvo BiH u sastavu Živko Radišić, Beriz Belkić i Jozo Križanović, usaglasili su tekst sporazuma o dvojnom državljanstvu između BiH i Srbije. Ratifikacija je usledila nedugo nakon toga.

Od tada do 2018. godine, 50.000 građana BiH podnelo je zahtev za dobijanje državljanstva Srbije. Taj broj se do 2023. godine popeo za neverovatnih 170.000 građana BiH, podaci su Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Mnogi analitičari i politički protivnici aktuelne vlasti u Srbiji, veruju da se radi o smišljenoj „kampanji mobilizacije glasača“, te da će taj broj sve više da raste.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.