Na izborima u Brazilu presudiće privreda
26. oktobar 2014.
Dvoje kandidata za predsednika već nedeljama razmenjuju optužbe – u međusobnom prepucavanju pominje se korupcija, nepotizam i širenje laži. Obični Brazilci na to često reaguju izrekom: „priča štrokav o prljavom“. Žestoke optužbe neće odlučiti pobednika izbora, ocenjuje politikološkinja Suzane Gracius iz madridskog istraživačkog centra FRIDE: „Korupcija je deo sistema, i Brazilci znaju da kandidati tu ne mogu da učine puno.“
Predsednički kandidat Aesio Neves iz socijaldemokratske partije PSDB i aktuelna presednica Dilma Rusef tek su u poslednjoj nedelji kampanje počeli intenzivno da se bave praktičnim pitanjima. Na izborima 26. oktobra, ta debata će najverovatnije koristiti Nevesu. Jer, brazilska privreda se razvijala vrlo neujednačeno tokom mandata Dilme Rusef, a tokom prve polovine 2014, bruto nacionalni proizvod se čak blago smanjio.
Broj nezaposlenih još uvek je pod kontrolom – bez posla je tek pet odsto stanovništva, ali infacija od 6.3 odsto utiče na cene namirnica i tako posebno pogađa ljude sa niskim primanjima. A takvih u Brazilu ima mnogo.
"Naftna mrlja" za vlast
O privredi se žučno raspravlja i zbog toga što je to jedna od retkih tema gde se dvoje kandidata razlikuju. Niko ne dovodi u pitanje socijalna davanja, a protesti 2013. su svima jasno stavili do znanja koliko se mora uložiti u zdravstvo i obrazovanje.
Ostaje pitanje kako te reforme valja isplatiti. Na primer, koliko bi finansiranja u velikim projektima kao što su autoputevi i aerodromi trebalo poveriti državnim bankama a koliko privatnom kapitalu, ili kako rešiti problem sve većeg zaduživanja. Grubo rečeno, Dilma Rusef u državi vidi ekonomskog aktera, a Neves samo posrednika.
Neves se zalaže i za više privatne konkurencije u naftnoj industriji: on čak zastupa gledište da prodaju licenci za ekspoataciju velikog nalazišta ispod Atlantskog okeana iz oktobra 2013 valja ponovo razmotriti. Vlada je tom prilkom rezervisala udeo od 30 odsto za državni koncern Petrobras. Na kraju je ta firma morala da preuzme 40 odsto, jer je interes drugih kompanija bio mali, po svemu sudeći i zbog nepovoljih uslova konkursa. Prava na eksploataciju su prodata po sniženoj ceni, i brazilska državna kasa bila je na gubitku.
Protekcionizam protiv slobodne trgovine
Tu su i razlike oko uloge centralne banke, koju Dilma Rusef želi da koristi kao oružje u borbi protiv rasta nezaposlenosti i produbljivanja recesije. Sa druge strane, izazivač Neves želi da drastično uprosti izuzetno komplikovan sistem oporezivanja robe. Poreski propisi su toliko složeni da se često spominju u istoj rečenici sa korupcijom, nerazvijenom infrastrukturom i spoljnotrgovinskim nametima, odnosno najvažnijim faktorima koji sprečavaju strane investicije. Tokom poslednje četiri godine, Dilma Rusef nije učinila mnogo da popravi situaciju i najavljuje daleko uzdržanije poteze.
Možda je razlog za to što se predsednica nešto manje zanima za međunarodni položaj Brazila nego Neves. Doduše, Dilma Rusef se u februaru sastala sa evropskim komesarima u Briselu da bi razgovarala o sporazumu o slobodnoj trgovini. Međutim, ona namerava da potpiše taj sporazum samo zajedno sa partnerima Brazila u okviru Merkosura, trgovinskog sporazuma u koji spadaju i Argentina, Paragvaj, Urugvaj i Venecuela.
Koga priželjkuju u Briselu?
Pregovori između evropskog i južnoameričkog bloka napreduju veoma sporo još od kraja devedesetih. A čak i unutar Merkosura, vlada prava džungla carina i ograničenja. Aesio Neves zbog toga zahteva kraj Merkosura, i kaže da bi Brazil trebalo da postavi uz Sjedinene Države i Evropsku uniju u međunarodnoj privrednoj utakmici.
Izborni program opozicije je interesantan za EU, kaže politikološkinja Suzane Gracijus. Ipak: „Potpuno je druga priča šta od toga predsenik može da sprovede u delo.“ Zahvaljujući finesama brazilskog izbornog sistema, najveći broj poslanika u parlamentu nemaju ni Radnička partija Rusofove, ni socijaldemokrate Aesia Nevesa, već partija Demokratskog pokreta Brazila (PMDB), a njihovi članovi su prilično malodušni u pogledu reformi.