„Nacionalizam u ćorsokaku“
22. oktobar 2018.
„Da za promenu imena je poraz za nacionalizam na Balkanu“, naslov je komentara koji je povodom glasanja Sobranja o početku procesa ustavnih promena objavio list Handelsblat: „Zbog da za promenu imena u Severna Makedonija u parlamentu, Hristijan Mickoski je zapenio od besa. Opoziciona VMRO-DPMNE je do poslednjeg trenutka svim sredstvima pokušavala da spreči postizanje dvotrećinske većine za preimenovanje bivše jugoslovenske republike.“
„Mickoski očito nije primetio da je svojim ultranacionalizmom sam sebe izolovao. Ovaj bivši energetski menadžer je grubo potcenio veliku želju svoje stranke i građana da uđu u Evropu“.
„Odluka je od velikog značaja ne samo za siromašnu Makedoniju koja ima tri miliona stanovnika, već i za čitav Zapadni Balkan. Okončanje spora koje se sada nazire važan je signal za čitavu Jugoistočnu Evropu. Poruka glasi: nacionalizam je u ćorsokaku.“
„Težak slučaj Makedonije pokazuje: neki put može da potraje veoma dugo dok ne sazri saznanje da nema prave alternative za Evropu. Jer, velike sile Rusija i Kina nemaju u stvarnosti mnogo toga da ponuda balkanskim zemljama. Rusija u Jugoistočnoj Evropi ima pre svega strateške interese. Njoj nije zaista stalo do ekonomskog napredovanja zemalja tog regiona. Osim toga, Rusija zbog sopstvene slabe privrede nema mnogo šta da ponudi na ekonomskom planu.“
„Kina na region ionako gleda samo kao na transportnu rutu za svoju robu na Novom putu svile – u pravcu Zapadne Evrope. Peking nije ozbiljno zainteresovan za održivi razvoj siromašnih balkanskih zemalja. To postaje sve jasnije vladama od Beograda, preko Tirane, do Skoplja.“
„A Turska? Sećanje na viševekovnu vladavinu Osmanlija je u zemljama Zapadnog Balkana još uvek prejako da bi tursko angažovanje u obrazovanju ili sektoru nekretnina izazvalo bure oduševljenja. A predsednik Erdogan je svoju zemlju ionako uveo u tešku ekonomsku fazu.“
„EU mora da nagradi pojačane napore na Zapadnom Balkanu – za to nisu dovoljne samo pohvalne reči Brisela. Berlinski proces za približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, koji je pokrenula kancelarka Angela Merkel, mora biti intenziviran da bi se iskoristio pozitivan momenat“, piše dnevnik Handelsblat.
U dnevniku Zidojče cajtung piše: „Politici je potreban jasan kompas, ali ponekad igla preti da će poludeti. Na primer, u toj maloj zemlji na Jugu Evrope, koja bi zapravo rado da se pridruži Zapadu, a da bi to uspela, najpre mora da se locira na sever. Nikakvo čudo što se politika u Makedoniji godinama vrti u krug“. Pri tome sudbina zemlje zavisi samo od nekoliko slova: ako od Makedonije postane Severna Makedonija, kako to traže Grci i kako je to sada odobrio parlament u Skoplju, put ka članstvu u NATO i EU će biti otvoren. Tako jednostavno to može da bude – ali, to što je natezanje tako žilavo, može da posluži kao primer za to koliko je pogubno – danas usred Evrope – da se politika, umesto razumom, rukovodi nacionalizmom.“
„To što je Aleksandar Makedonski više od 2.300 godina nakon propasti svog carstva ponovo mogao da se nađe u središtu jednog političkog konflikta, pokazuje koliko je bizaran spor oko imena između Grčke i Makedonije. I pored toga, on je tri decenije ometao razvoj Makedonije. Sada je krajnje vreme da se svi pobrinu za budućnost“, piše Zidojče cajtung.
Priredio Saša Bojić