Šatl-diplomatija nemačke ministarke u Ukrajini i Rusiji

Frankfurter rundšau se osvrće na sukob u Ukrajini i konstatuje: „Teško da je moguć tvrđi kontakt sa realnim svetom nego ovaj koji Analena Berbok ima u Ukrajini i Rusiji početkom ove nedelje. Političarka Zelenih, privržena transatlantskoj politici, a koju Moskva sumnjičavo odmerava, pokušava da šatl-diplomatijom utiče na trenutno najopasniju krizu na planeti. Biće joj teško na tom putu – i to ne samo zato što je ona zelena političarka, koja demokratski sistem Nemačke vidi u konkurenciji sa autoritarnim državama“, naglašava Frankfurter rundšau.

„Nemačka šefica diplomatije ne može da ponudi mnogo više od izraza solidarnosti“, smatra Der noje tag iz Vajdena: „Ona dolazi u Moskvu dolazi praznih ruku kod svog iskusnog ruskog kolege Sergeja Lavrova, kao i prethodno kod Dmitra Kulebu u Kijevu. Jer, ni Rusija neće dobiti ono što traži: garanciju NATO da se neće dalje širiti na istok. Ali čak i da Berbok uspe samo da otvori nove kanale komunikacije, to bi se smatralo uspehom u ovoj misiji“, ocenjuje nemački list.

-pročitajte još: Zapad i Rusija: tenzije oko Ukrajine rastu

Badišen nojsten nahrihten zahteva jasne reči od ministarke spoljnih poslova u ruskoj prestonici: „U razgovorima u Moskvi, Berbokova mora jasno da pokaže svoj stav, inače je tamo neće shvatiti ozbiljno. Međutim, u javnosti, ministarka treba da pazi da ne dovodi otvoreno u pitanje stavove Rusije ili da kritikuje agresivnost Putinove politike. Inače bi se dijalog brzo završio. Ionako se sada ne radi o pronalaženju rešenja za krizu koja su prihvatljiva za obe strane – jer toga nema. Rusija i Zapad moraju prvo da uspostave produktivan način dijaloga. Za Berbok bi to već bio izuzetan uspeh“, piše list iz Karlsruea.

Hajlbroner Štime podseća na nedavnu prošlost i upozorava: „Svako ko upozorava na eskalaciju ukrajinsko-ruskog sukoba verovatno je zaboravio kakve je stvari bez presedana Kremlj već uradio. Rusija je 2014. anektirala poluostrvo Krim i otada podstiče rat na istoku Ukrajine koji je odneo hiljade života. Sada Putin šalje tenkove kao prethodnicu, postavlja zahteve i nameće Evropljanima spoljnopolitički sukob. Zabrana ulaska Ukrajine u NATO je apsurdna, s obzirom na to da je ona suverena država, a NATO odbrambeni savez. Takve neosnovane želje moraju se nedvosmisleno odbaciti – što se u međuvremenu dešavalo nekoliko puta“, naglašava Hajlbroner štime.

Priredila Dijana Rošćić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.