Napeto na iransko-avganistanskoj granici

Reagujući na napredovanje talibana nakon povlačenja međunarodnih trupa početkom maja, Iran je povećao svoje vojno prisustvo na granici sa Avganistanom. Graničari su od prošlog vikenda u stalnoj pripravnosti jer su s druge strane granice - vojnici militantne islamističke organizacije, talibana.

Talibani kontrolišu više od polovine od približno 400 okruga u zemlji, i nekoliko provincijskih prestonica.

Prema UNHCR-u, u bekstvu je skoro 250.000 Avganistanaca. Mnogi beže u Iran, uključujući i mnoge vojnike. Talibani su 6. avgusta zauzeli Zaranj, glavni grad provincije Nimruz na iranskoj granici.

Odmah zatim, preko granice je pobegao čitav konvoj vojnih vozila sa vojnicima avganistanske vojske. Pobegli su i graničari, nakon što su predali oružje iranskim graničarima na granici.

Deportacije u Kabul

Još do početka juna Iran je prebegle avganstanske vojnike deportovao nazad u Kabul - jer je to zvanično zatražila Vlada Avganistana, potvrdio je sredinom jula portparol iranske vojske. Iran ne želi da ima problema - ni sa vladom u Kabulu, ni sa talibanima.

Granica između Irana i Avganistana je duga 950 kilometara, prolazi preko visokih planina i teško ju je osigurati. Zvanično postoje samo tri granična prelaza - a sada su dva pod kontrolom talibana.

„Vojnici koji su sada pobegli nisu izručeni talibanima", rekla je Zila Banijagub za DW -novinarka iz Teherana koja 15 godina radi kao dopisnica iz Avganistana. Napisala je dve knjige i veoma dobro poznaje pogranične regione između Irana i Avganistana.

Video objavljen 8. avgusta na Tviteru prikazuje diskusiju između iranskog graničnog oficira i grupe talibana. Talibani traže da im se izruče Avganistanci koji su pobegli u Iran. „Oni su naši gosti. Nećemo ih prisiliti da se vrate", odgovorio je iranski oficir.

Iranski graničari znaju da se napeta situacija na granici prati sa velikom pažnjom, u Teheranu i na društvenim mrežama. Uprkos višegodišnjim bilateralnim razgovorima između iranske vlade i predstavnika talibana, talibani su u Iranu omraženi.

Iran je 1998. zamalo započeo vojnu akciju protiv talibana koji su prethodno ubili osam iranskih diplomata i jednog dopisnika zvanične novinske agencije IRNA u iranskom konzulatu u gradu Mazar-i Šarif na severu Avganistana. Dan ubistva dopisnika, 8. avgust, u Iranu se obeležava kao „Dan novinara". Zbog toga mnogi novinari otvoreno kritikuju pregovore između Irana i talibana.

SAD su pod bivšim predsednikom Donaldom Trampom optužile Iran da isporučuje oružje talibanima kako bi napadli američke vojnike u Avganistanu. Iran je to porekao i pozdravio povlačenje američke vojske iz neposrednog susedstva. Za Iran bi sporazum sa talibanima sada bi bio važan, radi bezbednosti granica.

Ilegalno preko granice

Duž zajedničke granice od 950 kilometara ima bezbroj ruta za ilegalni prelazak - koriste ih krijumčari droge, ali i ljudi u bekstvu.

U Avganistanu se nalaze najveća polja opijumskog maka u svetu i stoga je ta zemlja glavni liferant opijuma, heroina i drugih opijata. Prema UN, u ​​poslednjih pet godina je oko 84 posto globalne proizvodnje opijuma bilo poreklom iz Avganistana.

Deo te droge koja se proizvodi u Avganistanu - preko Irana stiže i u Evropu. Izbeglice koje ne žele da budu registrovane u Iranu takođe - preko Irana i Turske stižu u Evropu.

Turska hoće da obezbedi svoju granicu s Iranom betonskim zidom visokim tri metra. Od početka povlačenja međunarodnih trupa iz Avganistana, Turska intenzivno radi na ovom projektu.

Iran trenutno nema nameru da izgradi zid na granici sa Avganistanom. Iranska ekonomija je teško pogođena američkim sankcijama. Osim toga, postoje bliske kulturne i jezičke veze sa etničkim grupama kao što su Tadžiki i Hazari u severnom Avganistanu.

U Iranu je tretnuno registrovano više 750.000 avganistanskih izbeglica - a ilegalno u toj zemlji živi do dva miliona Avganistanaca.

„Situacija na granici je nesigurna", ističe Zila Banijagub za DW. „Ne postoji plan ili koncept za prihvat izbeglica. Hiljade ljudi je legalno, ali i ilegalno pobeglo u Iran. U kontaktu sam sa lokalnim stanovnicima na iranskoj granici. Veoma su zabrinuti i pitaju se šta će sad biti. U ionako siromašnim pograničnim regionama, ljudi pate od uporne suše i pandemije korone. Raspoloženje na granici se lako može promeniti. Ali, ako Iran zatvori svoje granice, hiljade ljudi s druge strane granice bili bi ostavljeni na milost i nemilost talibanima i njihovim zverstvima".

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu