Napredak u pregovorima o železničkoj liniji Beograd-Priština

„Napravili smo dobar napredak na sastavljanju pisma namere o železničkoj saradnji. Rasprava je protekla dovoljno dobro te smo se tako dotakli i drugih pitanja. I dalje ćemo putem i-mejla još otprilike nedelju dana raditi na završetku pisma namere. Još jednom bih hteo da se zahvalim ekspertima iz Srbije i Kosova koji su došli u Berlin na ove razgovore“, rekao je za DW specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel nakon završetka prve runde razgovora o ponovnom uspostavljanju železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine u ponedeljak u Berlinu.

Kako se saznaje iz medija u regionu, učesnici razgovora obe strane su takođe izrazili zadovoljstvo pregovorima - nešto manje optimistično nego Grenel, koji ni ne sumnja u uspešan ishod i to u toku naredne sedmice.

U Beogradu se govori o „narednom periodu“, a u Prištini o „narednim danima“. Obe strane govore o „konstruktivnoj raspravi“ učesnika, uglavnom eksperata iz oblasti železničkog prometa. Izgleda da je sve proteklo u pozitivnom duhu prošle sedmice postignutog sporazuma o avio saobraćaju. U srpskim medijima se već raspravlja i o mogućoj trasi buduće linije.

Svi predsednikovi „dilovi“

Iznad svega stoji hiperaktivni ambasador SAD u Nemačkoj Ričard Grenel koji, nakon što ga je američki predsednik proglasio specijalnim izaslanikom za dijalog Beograda i Prištine, čini sve kako bi opravdao šefovo poverenje. Česta putovanja u Beograd i Prištinu i pokretanje infrastrukturnih projekata o kojima se na nivou EU već dugo govori, ali se ništa ne pokreće, učinile su od (za nemačku stranu od samog početka spornog) ambasadora, glasnika nove politike Bele kuće prema regionu. To se dobro uklapa u Trampovu želju da u istoriju uđe kao neko ko rešava probleme i „sklapa dilove“.

Kome bi trebalo zahvaliti za „dil“ oko avio-saobraćaja, a čini se sada i oko železničkog, u to Grenel ni jednog trenutka ne sumnja: „Predsednik Donald Tramp ponovno nas je odveo do istorijske pobede“, poručio je Grenel preko Tvitera odmah nakon potpisivanja prethodnog pisma o namerama o uspostavljanju avio-saobraćaja između Prištine i Beograda.

Kasno Borel na Kosovo stiže

Ta diplomatska aktivnost događa se praktično u susedstvu ureda kancelarka Angele Merkel koja, uprkos aktivnostima na uspostavljanju dijaloga između Beograda i Priština, do sada nije postigla mnogo. Samit u Berlinu prošle godine nije urodio čak ni nastavkom razgovora u Parizu nekoliko sedmica kasnija, a kamoli nekim značajnijim pomakom na terenu.

Za to je sada čini se zadužen Vašington koji je dobro uskočio u vakuum između dolaska jedne i odlaska druge Evropske komisije tj. visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost. Novi visoki predstavnik Žozep Borel tek ovih dana preuzima palicu od svoje prethodnice Federike Mogerini. Slučajno je baš danas bio u nastupnoj poseti Berlinu, nakon čega je na redu i Zapadni Balkan. On je više puta naglašavao da će mu dolazak do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine „biti jedan od osnovnih prioriteta“.

Sa strane gledano, moglo bi se lako doći do zaključka da je Vašington preuzeo inicijativu i da, dok Evropska unija, Berlin i Pariz i dalje gube vreme kroz razne inicijative i apele na Beograd i Prištinu, Bela kuća i njen šef zaista nešto i rade, i postižu na terenu.

Već viđeno

Ipak, neki posmatrači su tu mnogo oprezniji. „Ovo liči na pravi trampovski sporazum: najaviš nešto na sva zvona, pretekneš svoje najbliže saveznike (u konkretnom slučaju EU i Nemačku) na njihovoj teritoriji, a ostaviš najvažnije detalje koji mogu potpuno da ponište dogovor, da budu rešavani kasnije“, ocenio je za beogradske medije Tobi Vogel, istraživač Centra za evropske politike iz Brisela.

On s pravom podseća na to da su srpski zvaničnici jasno stavili do znanja da će uspostavljanje avio-linije da zavisi od ukidanja tarifa na uvoz iz Srbije koje su pak, prema stavu Prištine, uvedene zbog neispunjenih obaveza Beograda iz prethodnih sporazuma.

„Drugim rečima, i ovaj sporazum može da se raspadne zbog potpuno istih pitanja koja blokiraju sam dijalog Beograda i Prištine“, smatra Vogel.

-pročitajte još: Avio-linija Beograd-Priština otvara nove koridore

Pregovori u senci impičmenta

Ako se u obzir uzmu drugi Trampovi „dilovi“ koji su se izrodili iz velike medijske pompe, a na kraju završili tamo gde se bilo na početku – trgovinski ratovi sa EU i Kinom npr) ili brzopotezne medijski atraktivne akcije poput smaknuća iranskog generala Sulejmanija – onda je lakše shvatiti skepsu analitičara iz Brisela.

Da američkom ambasadoru u Berlinu medijska pompa nije nevažna, pokazao je još jedan tvit (i Grenel kao i njegov šef voli da komunicira preko tog medija) u kojem se žali zbog toga što američki mediji nisu, ili su samo uzgred, propratili tu „spoljnopolitičku pobedu“.

„Većina vodećih američkih medija je ignorisala taj diplomatski prodor“, poručio je gotovo uvređeno krajem prošle sedmice Grenel. Vest su doduše preneli Beloj kući omraženi „levičarski mediji“ Njujork tajms i ABC, ali ona zaista u vreme impičmenta nije pobudila preveliko interesovanje američke javnosti.

Slično se može očekivati i ako železnički „dil“ zaživi u stvarnosti. Ili će se možda ponoviti ono od pre tri godine – kada voz iz Beograda za Mitrovicu nije stigao dalje od Raške?

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android