Nastavlja se egzodus iz Avganistana
30. decembar 2015.Početak decembra. Turistička agencija u centru Kabula, nedaleko od ustanove u kojoj državljani Avganistana dobijaju pasoše. Šef agencije Javad pauzu za ručak koristi za predah.
„Gužva počinje već u osam ujutro. Pred kancelarijom se već tada formira dugačak red onih koji čekaju. Mi primamo njihove zahteve za vizu i kažemo im da se raspitaju za 30 do 45 dana. Ljudi žele da napuste Avganistan. Doduše, sada je već mnogo hladnije i teže je preći granicu. Zbog toga je i manja gužva nego inače. Rekao bih da je oko 20 odsto ljudi manje nego što ih je dolazilo krajem leta.“
Viza za budućnost
Viza za Tursku košta i do 6.000 dolara. Čitave porodice daju svu svoju ušteđevinu da bi otišle u inostranstvo – na bilo koji način. Ništa se nije promenilo ni nakon što je nemačka vlada pokrenula kampanju tokom koje su po Avganistanu istaknuti plakati kojima se građani upozoravaju da ne mogu da dobiju azil. Na velikim plakatima stoji „Glasine o Nemačkoj“. Tu je i Fejsbuk-stranica na kojoj se potencijalne izbeglice upozoravaju da ne kreću uzalud na težak i neizvestan put.
Od te kampanje ima malo koristi, kaže Javad: „Svako ko je ovde ima dobre razloge za odlazak. Mladi, stari, porodice... Bezbednosna situacija se pogoršala, ima više napada i više borbi u zemlji. Mizerno ekonomsko stanje takođe tera ljude na odlazak. Nisu to više samo mladi, sada je reč o čitavim porodicama. Među njima su i službenici vlade, čak i generali, ali i advokati i preduzetnici. Većina želi da se domogne Turske, a potom planiraju dalje u svet.“
Ne zna se koliko je Avganistanaca ove godine napustilo domovinu. Predstavnici Međunarodne organizacije za migracije ocenili su u oktobru da je reč o „egzodusu“.
Više od milion ljudi u bekstvu
Avganistan ima još jedan problem. Podaci UN pokazuju da je samo tokom 2015. oko 200.000 ljudi moralo da napusti svoje domove zbog borbi između vladinih snaga i talibana. Jedan od njih je i Gulam Saki. On se sa svojom porodicom ovog leta našao u izbeglištvu na severu Avganistana. Tu nema plodne zemlje, deca se igraju u pesku. Saki nije imao izbora. Kao i stotine drugih, pobegao je glavom bez obzira iz svog sela u provinciji Farjab koju su doslovno preko noći zauzeli talibani.
„Pobegli smo dok su obavljali večernju molitvu. Ostavili smo sve iza sebe – odeću, cipele... Uspeli smo da pobegnemo jednim motociklom.“
Jedan meštanin im je na raspolaganje stavio parče zemlje na kojem su se smestili. Njihovo selo udaljeno je samo par sati odatle, ali – nazad ne mogu.
Avganistan ima oko 1,2 miliona izbeglica unutar zemlje. Vlasti nisu dorasle tom problemu ili potpuno ignorišu potrebe tih ljudi. Na to se žali i Gulam Saki. Ljudima poput njega pomoć je preko potrebna. Kao i većina Avganistanaca, i Saki je toliko siromašan da jednostavno ne može da plati onoliko koliko je potrebno da bi otišao iz zemlje.