„NATO nije slučajno odabrao BiH“
27. septembar 2017.
„Bosna i Hercegovina 2017“, naziv je vežbe u kojoj učestvuje 1.200 ljudi iz 34 partnerske države. Zajednički je izvode Ministarstvo bezbednosti BiH i Evroatlanski centar za koordinaciju aktivnosti u slučaju katastrofa (Euro-Atlantic Disaster Response Coordination Centre EADRCC). Taj Centar je glavni mehanizam NATO za pružanje pomoći civilima za vreme elementarnih nepogoda. Pored partnerskih zemalja, u vežbi koja se izvodi na području Tuzlanskog kantona učestvuju domaće i strane međunarodne organizacije.
Vežba se organizuje u vreme intenzivnih političkih rasprava o uključenju BiH u evroatlantske bezbednosne sisteme. U BiH su podeljena mišljenja o tome da li bi trebalo pristupiti NATO. U Republici Srpskoj veruju da bi BiH trebalo da sledi primer Srbije i da ostane vojno neutralna, dok u drugom bosanskohercegovačkom entitetu, Federaciji BiH, smatraju da je ulazak u NATO neophodan zbog mira, stabilnosti i ekonomskog prosperiteta čitave države.
Sposobnost za koordinaciju
Vojni analitičar Nedžad Ahatović smatra da NATO nije slučajno odabrao BiH za održavanje ove složene vežbe. „Uprkos pojavama negiranja funkcionalnosti BiH, NATO je godišnju proveru svojih kapaciteta za prirodne i veštačke katastrofe organizovao upravo u ovoj zemlji“, kaže Ahatović za DW. „Veoma je važno to što NATO upravo u BiH organizira vežbu ovakvih razmjera. Trebalo bi znati da u okviru vežbe učestvuju državna ministarstva odbrane i bezbednosti zajedno sa entitetskim institucijama iz policijskog sektora i sektora civilne zaštite. To je snažna poruka svima da BiH, i pored složenosti političkog sistema, ima potencijal za koordiniranje složenih aktivnosti iz oblasti bezbednosti i rešavanje vrlo ozbiljnih kriznih situacija koje se simuliraju u okviru ove vežbe“, kaže Ahatović.
Vojnopolitički analitičar Đuro Kozar veruje da vežba NATO na području Tuzlanskog kantona ima veliki značaj za BiH i afirmaciju države na bezbednosnom planu. „Svaka vežba tog vojnog saveza, sa oružjem ili bez njega, pojačava delotvornost NATO i zemalja-partnera u zaštiti bezbednosti, mira i napretka stanovništva i teritorija. I ovom civilnom vežbom u Tuzli, NATO afirmiše svoj osnovni koncept, a to je kolektivna odbrana, u kojoj sve zemlje solidarno brane bilo koju članicu u slučaju napada ili joj pomažu u slučaju elementarnih nepogoda i katastrofa“, kaže Kozar za DW.
Komentarišući razlike unutar BiH u pogledu pristupanja NATO, Kozar tvrdi da ta zemlja nije u poziciji da, poput bivše Jugoslavije, profitira balansiranjem između Istoka i Zapada. „Teško je praviti paralelu između bivše SFRJ koja je bila nesvrstana i BiH u kojoj je jedan deo države za ulazak u NATO, a drugi za takozvanu vojnu neutralnost uz neskrivene simpatije prema Rusiji. Mislim da će BiH i dalje ostati u NATO-vom projektu ’Partnerstvo za mir’, i da će učestvovati u misijama mira u okviru tog vojnog saveza i Ujedinjenih nacija. BiH može da iskoristi partnerstvo sa NATO kako bi, kao što je to slučaj s vežbom koja se upravo održava u Tuzli, unapredila funkcionalnost sopstvenih institucija i službi, te stekla dodatna iskustva u rešavanju kriza prouzrokovanih elementarnim nepogodama“, ukazuje Kozar.
Biti otporniji?
Naš sagovornik smatra da bi za BiH ipak bilo bolje da postane punopravna članica NATO. „Zemlja bi bila politički stabilnija, a oni koji žele da je dezintegrišu više ne bi imali nikakvih izgleda. Ekonomski bi bila privlačnija za investitore koji ulažu kapital u stabilne i sigurne zemlje. Kao članica NATO, BiH bi bila otpornija i na terorističke pretnje, a mogla bi da računa na bržu i efikasniju podršku i u slučaju prirodnih katastrofa. Prednosti su brojne, ali odluke u ovoj zemlji donose i oni koji zbog sopstvenih interesa propagiraju demilitarizaciju i neutralnost“, zaključuje Kozar.
Ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić kaže da „ljude povezuju lepi događaji, ali i nesreće“, napominjući da su poplave 2014. godine prouzrokovale ljudske patnje i veliku štetu, ali i da su približile ljude. On je podsetio na podršku koja je Bosni i Hercegovini tada stigla iz 22 evropske države, dodajući da je vežba „Bosna i Hercegovina 2017“ prilika da se pokaže koliko su institucije u toj zemlji organizovane, te kako rade i čime raspolažu međunarodni timovi iz partnerskih zemalja.