„Ne smemo izgubiti pravo na slobodu u digitalnom svetu“
22. maj 2020.
DW: Šta presuda nemačkog Ustavnog suda menja za novinare i zviždače širom sveta?
Konstantin fon Noc: Ta presuda je zaista prekretnica u zaštiti osnovnih prava digitalnog sveta. Ona je pokazala da internet nije bespravni prostor i da novinarke i novinari širom sveta ne mogu tek tako da se prisluškuju. Za to sada postoje mnogi preduslovi, posebno kada je reč o razmeni podataka sa drugim zemljama. U toj razmeni mnogo toga je bilo upitno, što je na kraju postalo očigledno preko Edvarda Snoudena, ali i na osnovu radoa Istražnog odbora nemačkog Bundestaga o NSA. Sada će se postaviti jasni uslovi, znaće se šta se može, a šta ne može.
Za sud je bilo veoma važno da razjasni da BND, čak i ako radi u inostranstvu, mora da se pridržava nemačkog Ustava i da posao koji obavlja mora da bude u skladu s ljudskim dostojanstvom, slobodom komunikacija i slobodom informisanja i štampe iz Člana 5 Ustava Nemačke.
Pominjete razmenu informacija između tajnih službi. Zar ova presuda neće oslabiti nemački obaveštajni rad u inostranstvu?
Neće. Uveren sam da je vladavina zakona uvek predstavlja snagu. Društva koja se pridržavaju prava i zakona su bolja i jača nego diktature. A kada je reč o nadzoru novinara, jasno se mora reći: „Cosi fan tutte“ – „Tako čine svi“. A ako svaka tajna služba u inostranstvu nadzire rad novinara i prisluškuje ih, prati njihove tokove podataka, onda su na kraju svi nadgledani; jer svako je za nekog stranac, a internet je međunarodni komunikacioni medij. U tom slučaju će biti nadzirani i novinari Dojče velea u Berlinu i CNN-a u Zimbabveu, a to ne može tako.
Mi imamo zaštitu slobode štampe, imamo zaštitu novinarskih izvora, zaštitu privatne komunikacije u koju može da se zadire samo sa dobrim obrazloženjem. U tom smislu je revolucionarno i dobro to što je Savezni ustavni sud rekao: To mora da se postavi na prave noge.
Ali, da bi se to postavilo na prave noge, morali bi svi da učestvuju. Zar nije Nemačka usamljena sa ovom presudom?
Nemačka ostaje važan partner u savezu tajnih službi. I druge tajne službe, britanska GCHQ na primer, imaju veoma stroga kontrolna tela. Ne verujem da će uloga BND-a da oslabi. Ali, debata se mora preneti na međunarodni nivo i tu smo tek na početku.
Pravo na slobodu u analognom svetu nismo dobili bezuslovno već smo se za njega izborili. Ako ga izgubimo u digitalnom svetu, onda ćemo ga izgubiti u potpunosti. Završićemo u digitalnim totalitarnim i autoritarnim sistemima. U tom smislu Savezni ustavni sud je doneo zaista važnu odluku.
Pomenuli ste i Edvarda Snoudena. Koliko je on u suštini bio važan?
Nakon Snoudena praktično nije bilo nijedne tajne službe u zapadnoj hemisferi koja nije promenila svoje procedure. Stvari su do tada išle mimo parlamentarne kontrole: u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Holandiji, Nemačkoj. To je bilo nepodnošljivo. Svi su promenili zakone, poboljšali parlamentarnu kontrolu, uspostavili kriterijume.
Nemački Zakon o BND-u jeste imao određene praznine. Jedna od njih je i tumačenje: Član 10 je nemačko osnovno pravo. Ali, to u Ustavu ne stoji. U ustavu piše da svaki čovek ima osnovna prava i da nemačka država mora da poštuje slobodu komunikacije svih građana. To ne znači da se ne smeju prisluškivati ničiji telefonski razgovori, već da su za to neophodni zakonski kriterijumi i proprocionalne mere.
Do pojave Snoudena mnogi parlamenti i vlade nisu znali šta se zapravo događa u toj oblasti. Zato se nalazimo u procesu pravnog pojašnjavanja tih tehnika i metoda. Pritom ja nijedne sekudne ne dovodim u pitanje to da li nam je potrebna snažna tajna služba koja će se držati zakona. Ona je važna, posebno u ovim vremenima. Ali, mi kao pravna država imamo pravo da zahtevamo da se ona pridržava ustava. A upravo to je Savezni ustavni sud u Karlsrueu još jednom podvukao.
Konstantin fon Noc je zamenik predsednika poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu i član parlamentarnog Odbora za kontrolu tajnih službi Nemačke.