„Ne“ svemu mogućem

Na referendumu se uopšte nije radilo o Ukrajini, već o samoj EU. To u svakom slučaju tvrdi ukrajinski predsednik Petro Porošenko. Rezultat je „napad na jedinstvo Evrope“, napisao je Porošenko na svojoj internet prezentaciji. Njegova teza je široko rasprostranjena, ponavljaju je političari, analitičari i novinski komentatori širom Evrope, teza naime da je sporazum o asocijaciji i ekonomskim odnosima sa Ukrajinom samo povod, ali ne i razlog što je čak 60 odsto Holanđana koji su izašli na glasanje zaokružilo „ne“.

I sami „pobednici“ referenduma videli su izjašnjavanje kao mogućnost da holandskoj vladi i evropskim institucijama održe lekciju. Jedan od njihovih predvodnika, desničarski populista Gert Vilders, napisao je na Tviteru da se radilo o glasanju „protiv elita u Briselu i Hagu“.

Kiz Ferhofen, poslanik opozicione levo-liberalne stranke Demokrate 66, zalagao se za prihvatanje sporazuma sa Ukrajinom. On u razgovoru za DW kaže da odbijanje nije proizašlo isključivo kao šamar Evropi, već ima veze i sa samom Ukrajinom. Naime, kaže Ferhofen, mnogi Holanđani drže Ukrajinu „za prilično korumpiranu zemlju“. Uz to su populisti predstavili stvari tako kao da se odlučuje o samom pristupanju Ukrajine EU, što je dovelo do utisak da se „EU prebrzo širi“.

Više razlog za „ne“

Predstavnici EU su reagovali suzdržano ili su jednostavno ćutali. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je tužan, saopštio je njegov portparol, ali je dodao da sporazum sa Ukrajinom ovime ostaje netaknut. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk bi sačekao da vidi poteze holandske vlade, ali takođe kaže da olakšice koje su već uvedene Ukrajini ostaju na snazi.

Holandski premijer Mark Rute još vaga. Istina, rezultat referenduma za vladu nije obavezujući, ali Rute je rekao da se referendum ipak ne može jednostavno ignorisati. I poslanik Kiz Ferhofen smatra: „Vlada ne bi trebalo da ratifikuje Sporazum već da traži rešenje koje je u skladu sa razlozima zbog kojih su ljudi rekli ne.“ To je teško, priznaje naš sagovornik, jer je deo onih koji su rekli „ne“ protiv EU kao takve, jedan drugi deo je protiv predloženog Sporazuma sa Ukrajinom, a treći deo želi drugačiji Sporazum sa Ukrajinom, recimo neki koji bi regulisao samo trgovinu te ne bi predstavljao korak u pristupnom procesu. Kako bilo, Vlada mora pokazati da uvažava mišljenje građana jer se za samo godinu dana održavaju novi parlamentarni izbori na kojima bi evroskeptici mogli da ostvare rekordan rezultat.

Sve ima posebnu težinu i zbog toga što Holandija trenutno predsedava EU i nalazi se pod posebnom pažnjom. Pri tome Holanđani već dugo više ne slove za školski primer Evropljana kao ranije. Naprotiv, oni su se još 2005. pokazali nepoverljivim prema tešnjoj integraciji kada su, kao i Francuzi, na referendumu odbili predlog Ustava EU. Ni sam premijer Rute ne slovi kao gorljivi zagovornik dalje integracije. On se ponovo izjasnio za to da nacionalne države treba da dobiju više kompetencija od Brisela.

Opasni referendumi?

Manfred Veber, šef poslaničke grupe narodnih stranaka u Evropskom parlamentu, prigovorio je Ruteu da pre referenduma nije dovoljno učinio da objasni ljudima prednosti EU. On je u intervjuu za Dojčlandfunk rekao da je potrebno više približavanja građanima i više građanske participacije u Evropi. "

To da holandski referendum ima posledice i izvan same zemlje pokazuju i reakcije u Velikoj Britaniji gde će se krajem juna glasati o eventualnom napuštanju EU. Premijer Dejvid Kameron se nada da stav Holanđana neće uticati na njegove zemljake „jer su teme sasvim različite“. Naravno, Najdžel Faraž, šef britanskih independista, reagovao je na Tviteru jednim „ura“ i glasanje u Holandiji proglasio „veličanstvenom pobedom demokratije“.

Kiz Ferhofen je, baš kao i premijer Rute, ostao na strani gubitnika. Ipak, za razliku od mnogih, on ne vidi argumente za protivljenje ovakvim referendumima. Dodaje da građane treba pitati samo ako je parlament prethodno doneo odluku o nečemu. „Zbog toga nam se referendum o Bregzitu ne sviđa“, kaže on. Prethodnih sedmica je, kaže, danonoćno razgovarao sa protivnicima i zagovornicima referenduma o Ukrajini i primetio da su se političari i građani „približili“. Referendumi su dobri jer primoravaju političare da građanima bolje pojasne odluke koje donose u parlamentu, dodaje Ferhofen.